Википедија

Филип Христић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 23:
}}
 
'''Филип Христић''' ([[Београд]], 15/[[27. март]] [[1819]] — [[Ментон (Француска)|Ментон]], [[Француска]], 29. јануар/[[11. фебруар]] [[1905]]) је био [[кнежевски представник]] тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер [[Народна банка Србије|Народне банке]], стални амбасадор Србије у [[Истанбул|ЦариградЦариграду]]у, [[Беч]]у, [[Берлин]]у и [[Лондон]]у, почасни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].
 
== Породица и рани живот ==
Ред 31:
Пошто је рано остао без оца, Филип Христић је био усвојеник, односно живео је и школовао се код српског митрополита [[Митрополит београдски Мелентије|Мелентија Павловића]], који је, иначе био брат од стрица господара [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића Перишића]]. Школовање је наставио као дружбеник „младих бегова“, синова [[Милош Обреновић|књаза Милоша Обреновића]], [[Милан Обреновић (кнез)|Милана]] и [[Михаило Обреновић|Михаила]]. У Београду је завршио Лицеј 1836, да би школовање наставио као државни питомац у иностранству у [[Беч]]у и [[Париз]]у, где је на [[Сорбона|Сорбони]] докторирао право.
 
Филип Христић се оженио Даницом [[Хаџи-Тома]] кћерком [[београд]]ског велетрговца и милионера [[Хаџи-Томе]] (Опулоса), пореклом Грка, родоначелника политички утицајне породице [[Хаџи-Тома]] ([[Хаџи-Томић]], [[Хаџи-Томини]]) и Јелене, кћерке Хаџи-Брзака. Пашенози Филипа Христића били су [[Јован Ристић]], једини намесник и кнежевског и краљевског достојанства у историји Србије, председник министарског савета, министар иностраних послова, [[Радивоје Милојковић]], министар унутрашњих послова и генерал [[Антоније М. Богићевић]], министар војни, унук јадранског војводе [[Анта Богићевић|Антонија Богићевића]] и близак рођак [[Обреновићи|Обреновића]], ујак у другом колену [[милан Обреновић|краља Милана]].
 
== Државна служба ==
[[Датотека:Filip Hristic1.jpg|десно|мини|Филип Христић]]
У државној управи се, при крају владавине [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]], запослио као комесар Дунавске комисије. Постао је и члан [[Савет]]а. По повратку [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] на власт, постао је његов лични секретар (1858-18601858—1860).
 
Под кнезом [[Михаило Обреновић|Михаилом]] је председник владе и министар иностраних дела од [[27. октобар|27. октобра]] [[1860]]. до [[9. децембар|9. децембра]] [[1861]]. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на [[Преображенска скупштина|Преображенској скупштини]]. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу [[Илија Гарашанин|Гарашаниновом]], а Христић је враћен у Савет.
 
После турског бомбардовања градова 1862. године. послат је, заједно са [[Јулија Хуњади|књегињом Јулијом]], у мисију у [[Лондон]] да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у [[Истанбул|ЦариградЦариграду]]у од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у [[Јован Мариновић|Мариновићевој]] влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После [[Први српско-турски рат|првог српско-турског рата]] 1877. је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, [[Беч]]у и Лондону од 1878. до 1883. године. [[Гувернер]] је [[Народна банка|Народне банке]] Краљевине Србије од 1885. до 1890. године.
 
Члан је [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 1846. године. Члан је [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 29. јула 1864. године. Почасни је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] од 10. фебруара 1892. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Филип_Христић”