Википедија

Поврће — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Fixed grammar
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
'''Поврће''' је заједнички назив за култивисане [[биљке]] или њихове делове које се користе за људску исхрану. За јело се припрема на различите начине. Употребљава се и као свеже и као конзервисано.<ref>[http://www.straightdope.com/columns/read/1611/whats-the-difference-between-fruits-and-vegetables -{Разлика између воћа и поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Богато је [[угљени хидрати|угљеним хидратима]] и [[беланчевине|беланчевинама]], а на њихов укус првенствено утичу [[етерична уља]]. Захваљујући високом садржају [[витамин|витамина]]а, [[минерал]]а, [[целулоза|целулозе]], а малим количинама масноће, у прехрани има непроцењиву улогу. Количина витамина и минерала се разликује међу врстама и попднебљима у којима то поврће успева.
 
Термин поврће се користи претежно у кулинарству. У [[биологија|биологији]] подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити [[биљни органи]] ([[плод]]ови, [[семе]]на, [[корен|корење]], подземна и надземна [[стабло|стабла]], [[лист]]ови и [[цвет]]ови) па их није могуће класификовати у исте категорије.
Ред 53:
Поврће је сиромашно [[беланчевине|беланчевинама]] и скоро не садржи [[масти]], те све то помаже организму да се ослободи од несагорелих материја и спречава нагомилавање масноће. Многе врсте поврћа не заостају за [[хлеб]]ом и [[млеко]]м по садржају беланчевина<ref>[http://www.drfuhrman.com/faq/question.aspx?sid=16&qindex=9 -{Поредбена скала хранљивих материја}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>, што је важно при оцењивању њихове протеинске вредности.
 
[[Целулоза]] је структурна материја и несварљив састојак биљних ћелија. Сматра се да поврће, нарочито у свежем стању, представља важан извор [[витамин]]а. У поврћу највише има витамина ''Ц'' (у [[паприка|паприци]], [[купус|купусу]]у, [[спанаћ|спанаћу]]у, [[кељ]]у, [[келераба|келераби]], [[кромпир]]у, лиснатом поврћу), затим витамина ''А'' ([[кељ]]у, [[спанаћ]]у, [[мрква|мркви]], [[парадајз]]у, [[зелена салата|зеленој салати]], [[купус]]у, [[целер]]у) и витамина ''Б'' (у [[кељ]]у, [[купус]]у, [[спанаћ]]у, [[Грашак|грашку]], [[кромпир]]у, [[парадајз]]у). Поред ових поврћа у поврћу се налазе и витамин ''Е'' и ''К'' и извесна мала количина витамина ''Д''. Значај витамина је у томе што су они неопходни за одржавање нормалног здравља у доба развоја и раста организма. Витамини су потребни у малим количинама али њихов недостатак изазива различите поремећаје у организму као што је авитаминоза.<ref>[http://www.bezgluten.net/content/uvod-u-povrce -{Увод у поврће}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Поврће садржи и довољне количине минералних материја, а њихова се количина и појединим врстама креће од 1-3 г. У поврћу највише има [[калцијум]]а и [[гвожђе|гвожђа]]. У многим врстама поврћа налазе се знатне количине органских киселина (јабучна, лимунска, винска и др.) и алкалне соли. Поврће својим органским киселинама и алкалним солима регулише кисело – алкалну равнотежу организма, која је потребна за нормалан рад ћелија.
Ред 79:
Разним начинима конзервирања обезбеђује се дуже ускладиштење и чување свежег поврћа и добивају се разни производи од поврћа. Пре него што се приступи конзервирању, поврће се мора припремити. Припремним радњама са поврћа се отклањају нечистоћа, микроорганизми, заштитна срества и неупотребљиви делови.<ref>[http://www.ext.colostate.edu/pubs/foodnut/09348.htmln -{Конзервирање поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
''Прање'' jeје поступак када се са површине плодова одстрањују [[микроорганизми]], [[инсектициди]], као и друга заштитна средства. За прање се употребљава чиста пијаћа вода или вода закисељена [[сирће|сирћетом]]том или [[сода бикарбона|содом бикарбоном]].
 
''Бланширање'' је врло важна припремна радња чији је задатак у првом реду разарање ензима као главног изазивача промена боје и укуса и осигурање потребне еластичности производа. Бланшира се у струји водене паре или воде на температури 85-95&nbsp;°СC која је довољна да у року неколико минута разори беланчевинасти део ензима .
 
''Сечењем'' се повећава површина која се излаже конзервирању. Сечењем се омогућава брзе испаравање воде и убрзавају се ензимске реакције. Поврће се сече на резанце, коцкице и друге облике.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Поврће”