Сунизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Сербијана је преместио страницу Сунити на Сунизам
мНема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Ислам}}
'''Сунизам''' или '''Сунитски ислам''' је највећи [[правци у исламу|огранак]] [[ислам]]а којег слиједи између 85% и 90% [[муслиман]]а.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-16047709| Брзи водич: Сунити и Шиити (ен)] '''BBC News'''. "Велика већина муслимана, процјењује се на између 85% и 90%, припада сунутима." </ref> <ref>[http://books.google.co.uk/books?id=D5_N97bAiJ0C&lpg=PP1&pg=PA3#v=onepage&q&f=false| Сунитски ислам: Oxford Bibliographies Online Research Guide (ен) ] "Сунитски ислам је највећи огранак у исламско друштву, био и током цијеле историје (85-90% од укупног броја муслимана)." </ref> Сунитски муслимани су ({{јез-арап|أهل السنة والجماعة‎}}, "вјерници који слиједе [[суна|сунет]] [[Мухамед|посланика Мухамеда]] и чине већину [[умет]]а." Краће, најчешће се зову '''сунитским муслиманима''', '''сунитима''' или '''сунијама'''.
'''Сунити''' су вјерници [[ислам]]а, који представљају већину међу [[муслимани]]ма. Реч потиче од „Суне“ ({{јез-ар|سنة}}) што значи „књига и речи“ што се односи на ријечи [[пророк]]а [[Мухамед]]а (сунити су сљедбеници књиге закона). Сунити признају (првог) [[калиф]]а [[Абу Бекр|Абу Бекра]] као насљедника пророка Мухамеда и признају четири вјерске школе: Ханафи, Малики, Шафи и Ханбали.
 
Сунитски ислам се најчешће наводи као ортодоксни облик ислама.<ref>[http://www.answers.com/topic/sunni| Галеова енциклопедија Блиског истока и сјеверне Африке (ен)] "Највећи огранак ислама, некада означен као 'ортодоксни ислам'..." </ref> Ријеч ''сунит'' води поријекло од ријечи ''[[суна|сунет]]'' ({{јез-арап|سنة}}‎) које означава све оно што је говорио и радио [[Мухамед]], а што је потврђено у [[хадис]]има.
 
Сунити методологију црпе из [[Куран]]а и [[хадис]]а садржаних у [[Ел Кутуб ел Ситах]]у. Закони се такође доносе према ова два основна извора с додатком метода правног образложења ([[кијас]]а) и концензуса учењака ([[иџма]]). Постоји више мишљења учењака по питању свих сегмената изучавања вјере те су она временом сврстана у један од четири главна [[мезхеб]]а или се одговори на питања траже у Исламском Закону ([[иџтихад]]). Сунити вјерују да су учења све четири школе исправна и да се не разликују у темељним [[Имански шарти|увјерењима]] и [[Исламски шарти|практиковању]] [[ислам]]а, већ у различитим схватањима [[фикх]]а од стране имама, оснивача мезхеба, те њихових ученика.
 
== Школе шеријатског права (''мезхеба'') ==
{{главни чланак|Мезхеб}}
 
[[Ислам]]ско право је знано као [[шеријат]], оно се темељи на [[Куран]]у и [[Суна|Суни]]. Мезхеба се преводи као "пут", различите мезхебе одражавају различита мишљења о неким правима и обвезама шеријата, тако на примјер једна мезхеба види нешто као обвезу, док друга не. Постоје четири шеријатске школе мезхеба:
 
=== Ханифијски мезхеб ===
{{главни чланак|Ханифијски мезхеб}}
 
Оснивач ове школе био је Абу Ханифах (702 .-† 767.), који је рођен у Куфи, [[Ирак]]. Слиједбеници ове школе су муслимани: [[Бангладеш]]а, [[Пакистан]]а, [[Индија|Индије]], [[Авганистан]]а, великог дијела [[Средња Азија|Средње Азије]], [[Русија|јужне Русије]], [[Кавказ|Кавказа]], те [[Балканско полуострво|Балкана]], [[Турска|Турске]] те дијела [[Ирак]]а. Ова школа има слиједбенике и у муслиманима [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Немачка|Њемачке]].
 
=== Маликијски мезхеб ===
{{главни чланак|Маликијски мезхеб}}
 
Утемељитељ ове школе био је Малик ибн Анас (-† [[795.]]) он је развио своје идеје у [[Медина|Медини]], гдје је био један од посљедњих преживјелих другова [[Мухамед]]а, и његове уже породице. Његов наук је забиљежен у књизи Мувата која је закон за већину муслимана [[Африка|Африке]], осим оних у [[Египат|Доњем Египту]], [[Занзибар]]у и [[Јужна Африка|Јужној Африци]]. Маликијска школа је популарна и код муслимана [[Француска|Француске]]. Малик ибн Анас био је особни учитељ Ханафија и Идриса еш Шафија.
 
=== Шафијски мезхеб ===
{{главни чланак|Шафијски мезхеб}}
 
Први човјек ове школе био је Мухамед ел Шафи (-† [[820.]]) ученик Малика ибн Анаса. Он је дјеловао [[Ирак|Ираку]] те потом у [[Египат|Египту]]. До учења ове школе држе муслимани; [[Индонезија|Индонезије]], [[Египат|Доњег Египта]], [[Малезија|Малезије]], [[Брунеј|Брунеја]], [[Сингапур]]а, [[Сомалија|Сомалије]], [[Јордан]]а, [[Либан]]а, [[Сирија|Сирије]], [[Керала|Керале]] у [[Индија|Индији]] , [[Шри Ланка|Шри Ланке]], [[Малдиви|Малдива]] , [[Палестина|Палестине]], [[Јемен|Јемена]] и [[Курдистан]]а. Ел Шафи је посебно наглашавао [[Мухамед]]ову Суну (све оно што је радио, говорио или шутњом одобрио) то је по њему био [[хадис]] (оно што је
[[Мухамед]] рекао) и извор Шеријата.
 
=== Ханбелијски мезхеб ===
{{главни чланак|Ханбелијски мезхеб}}
 
Родоначелник ове школе био је Ахмад бин Ханбели († [[855.]]), који је рођен је у [[Багдад]]у. Он је врло детаљно простудирао наук ел Шафија. Унаточ забранама и прогонима, он је чврсто остао у ставу да света књига Куран није створена. Ова школа има највише слиједбеника по [[Арапско полуострво|Арапском полуострву]].
 
===Теологија четири школа===
 
Сљедбеници свих четири школа слиједе исти основни састав вјеровања, али се разликују једни од других у практичном извођењењу вјерских ритуала, те у правничким интерпретацијама "божанских принципа" ([[шеријат]]) односно у интерпретацији Курана и Хадиса (ријечи). Сунитски муслимани држе да су оба два извора једнаковриједна.
 
Постоје и друге сунитске шеријатске школе. Међутим, оне имају врло мало слиједбеника и релативно су непознате у односу на популарност четири главне школе, такође, многи од ових школа су изумрле јер нису имале довољно сљедбенике да опстану.
 
== Види још ==
* [[ШиитиШиизам]]
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
{{Други пројекти
| commons = Sunnism
Линија 15 ⟶ 54:
| wikinews = Сунити
}}
{{клица-вера}}
 
[[Категорија:Ислам]]