Стаљинизам — разлика између измена

'''Стаљинизам''' је израз који најчешће означава [[Идеологија|идеологију]] коју је осмислио [[Јосиф Стаљин]] те је настојао спроводити у дело у [[СССРСовјетском Савезу]]-у за време своје [[Власт|владавине]] од 1920-их до 1930-их; обично се сматра једним од праваца [[Марксизам-лењинизам|марксизма-лењинизма]], иако постоје аутори који га сматрају давијацијом од основних начела те идеологије.<ref name="B. Bottomore. 1991. Pp. 54">T. B. Bottomore. ''A Dictionary of Marxist thought''. Malden, Massaschussetts, USA; Oxford, England, UK; Melbourne, Victoria, Australia; Berlin, Germany: Wiley-Blackwell, 1991. Pp. 54.</ref> Стаљинистичка политика у СССР-уСовјетском Савезу је своје основе имала у убрзаној [[Индустријализација|индустријализацији]], концепту [[Социјализам у једној земљи|социјализам у једној земљи]], централизацији државе, [[Колективизам|колективизацији]] [[Пољопривреда|пољопривреде]], те ширење интереса свих других [[Комунистичка партија|комунистичких партија]] у свету према интересима [[КПСС|Комунистичке партије Совјетског Савеза]], а које су се сматрале [[Авангарда|авангардом]] комунистичке револуције.<ref name="B. Bottomore. 1991. Pp. 54"/>

Убрзана индустријализација СССР-аСовјетског Савеза се правдала настојањима да се убрза развој друштва према [[Комунизам|комунизму]], као и настојањем да се превлада ранија заосталост у односу на друге земље те стекне способност супростављања спољашњим и унутрешњим непријатељима.<ref>Stephen Kotkin. ''Magnetic Mountain: Stalinism As a Civilization''. First Paperback Edition. Berkeley and Los Angeles, California, USA: University of California Press, 1997. ISBN 978-0-520-20823-0. Pp. 70-71.</ref> Убрзану индустријализацију је пратила масовна [[Колхоз|колективизација]] пољопрвиреде и убрзана [[Урбанизација|урбанизација]].<ref name="Stephen Kotkin 1997. Pp. 70-79">Stephen Kotkin. ''Magnetic Mountain: Stalinism As a Civilization''. First Paperback Edition. Berkeley and Los Angeles, California, USA: University of California Press, 1997. ISBN 978-0-520-20823-0. Pp. 70-79.</ref>

Ти су догађаји с временом дали значајне аргументе [[Антикомунизам|антикомунистичкој]] и [[Антисовјетизам|антисовјетској]] пропаганди, а стаљинизам је постао пежоративни који је служио за описивање [[Тоталитаризам|тоталитарне]] владавине [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]], сви негативни аспекти [[Комунизам|комунизма]] као идеологије и његове примене у пракси. Од [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Политика|политике]] се после његове смрти почело оргађивати и ново [[СССР|совјетско]] руководство, које је након XX конгреса [[КПСС]] 1956. започело процес [[Дестаљинизација|дестаљинизације]]. С друге стране, део комунистичких партија се одбио одрећи стаљинистичке идеологије и у пракси, а за шта је најпознатији прмер [[Комунистичка партија Кине]] под водством [[Мао Цедунг]]а, која је развила властиту идеологију [[Маоизам|маоизам]] као својеврсни настанак и огранак стаљинизма. Та је одлука довела до [[Кинеско-совјетски раскол|кинеско-совјетског раскола]] 1960-их; [[Мао Цедунг|Маоу]] се прикључила [[Народна Република Албанија|СР Албанија]] под [[Енвер Хоџа|Енвером Хоџом]] која је задржала свој стаљинистички карактер, али је 1978. након доласка [[Денг Сјаопинг]]а на власт дошло до [[Кинеско-албански раскол|кинеско-албанског раскола]] при чему је створен нови марксистичко-лењинистички правац који се назива [[Хоџизам]]. Иако КП Кине данас још увек формално Стаљина сматра једним од извора своје службене идеологије, једином стаљинистичком земљом света се обично назива једино [[Северна Кореја]].