Апстрактна уметност — разлика између измена

 

У самом почетку развоја апстрактне умјетности, умјетници су кренули од природе, да би се постепено удаљавали од природних форми и почели да користе нефигуративне, елементарне ликовне елементе као суштину композиције. Разлика између чисте апстракције и првих дјела нефигуративне умјетности нису уочљиве на први поглед и сваки покушај њиховог разликовања је чисто теоријског значаја. Оба концепта су створила нова подручја естетских покушаја, те се изражавања на овом подручју настављају до данас. Појам „нефигуративан“ не треба схватити као да умјетник није у контакту са објективном стварношћу, јер умјетник комуницира увијек са стварношћу, али је резултат те комуникације у овом случају нефигуративна представа.

У периоду између 1910. и 1918. године, идеја о потпуном елиминисању природе из умјетности, постала је главна преокупација умјетника читаве Европе. Полазећи, углавном, од [[Пабло Пикасо|Пикасових]] покушаја, умјетници су истраживали чисту апстракцију у два правца. Неки, као руски сликар Кандински, више су били окренути емоционалном и сензуалном експресионизму који је касније утицао на америчке [[апстрактни експресионизам|експресионисте]], друге као Мондријана, више је заокупљала хладна прецизност геометријског аранжмана композиције.

Најпознатија дјела Кандинског карактеришу снажни ритмови и слободне биоморфне површине у којима се осјећа посебна спонтаност. Иако је то тешко уочљиво слике Кандинског су настајале из специфичних услова. Умјетник је увијек покушавао да интерпретира свој одговор на те околности у смислу чистог визуелног језика не поштујући њихов спољашњи изглед. Слободан и директан начин рада Кандинског је у суштини [[романтизам|романтичан]]. Он апелује на чисту [[емоција|емоцију]] и да би посматрач био у стању да разумије његова дјела мора имати искуства сличним онима које су мотивисала умјетника. Касније, када је почео да ради у [[Баухаус]]у (архитектонска школа која је наглашавала јединство свих умјетности, архитектуре, примијењених и лијепих умјетности), његова дјела почињу показивати утицај геометријске апстракције која је била преокупација неких од умјетника те школе.