Франо Супило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 31:
== Биографија ==
Рођен је 30. новембра 1870. у [[Цавтат]]у у породици Иве и Маре (рођ. Гуљемовић). Отац Иво био је зидар поријеклом из [[Горњи Вакуф-Ускопље|Ускопља]] (малог села у сјеверозападном дијелу [[Конавли|Конавала]]), а мајка Мара из Обода код Цавтата и вукла је поријекло из италијанске породице Гуљеми.
По завршетку петог разреда основне школе уписао се у троразредну грађанску школу. С пријатељима је основао тајно друштво које је имало за циљ да се пропагандом бори против њемачке превласти. Слоган друштва био је ''Доле са свим што на Ниемце сиећа!'' Приликом боравка престолонасљедника [[Рудолф од Аустрије|Рудолфа]] и његове супруге [[Стефани од Белгије|Стефаније]] у [[Дубровник]]у (март [[1885]]), у тренутку свечаног дочека, Супило је одлучио да принчевски пар не поздрави скидањем капе како је било уобичајено.
Ред 37:
По завршетку грађанске школе хтио је да постане поморски официр, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке, које Супило није могао да издвоји. Када није успио да добије стипеднију у фебруару [[1886]]. напустио је поморску школу. Почетком априла [[1887]]. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По завршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.
Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику маја [[1890]]. године, стара идеја о покретању политичког листа поново је оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило, којем је идеја водиља била да се овим листом супротстави наводној "србијанској пропаганди". Супилов труд уродио је плодом и [[7. фебруар]]а [[1891]]. године је у Дубровнику почео да излази недјељник ''Црвена Хрватска''. Име је узето према [[
Након раскола у Странци права, Супило је критиковао [[Јосип Франк|Јосипа Франка]], тврдивши како је он зачетник опасне политике која је под бучним шовинистичком фразама настојала да хрватску политику повјеже са [[Беч]]ом, те да је Франк као слуга те политике омогућавао стварање [[Хрватска|Хрватске]], која би постала средство аустријског продора на [[Балканско полуострво|Балкан]]. У јануару [[1890]]. покренуо је на [[Сушак]]у ''Нови лист'', али је у марту [[1901]]. због цензуре прешао с листом у [[
Супило са [[Анте Трумбић|Антом Трумбићем]] и [[Винко Милић|Винком Милићем]] ствара ''политику новог курса'', која је имала за циљ да истакне неопходност јединства југословенских народа, а посебно заједничку политичку борбу Срба и Хрвата. Тим поводом донета је [[Ријечка резолуција]], на конференцији у Ријеци одржаној [[2. октобар|2.]] и [[3. октобар|3. октобра]] [[1905]]. године.<ref>Војна енциколопедија, 8. том, стр. 168, Београд, 1974.</ref>
Од маја [[1906]]. до марта [[1908]]. године, био је стварни вођа [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]]. Након Фиредјунговог процеса (1909) дошао је у сукоб са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићу]] склоном већином у вођству и иступио из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближио се социјалистима, а своју даљу национално-револуционарну активност темељио је на омладини и постао је њен главни идеолог. Почетком јула [[1914]]. године отишао је у емиграцију (прво у [[Италија|Италију]], а потом у [[Енглеска|Енглеску]]), гдје је започео своју активност за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске и за њихово демократско, равноправно уједињење у новој слободној државној заједници. У емиграцији је био један од оснивача [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. С великом проницљивошћу је [[1915]]. године први открио припремање [[Лондонски
Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе дошао је у оштар сукоб са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] и почетком јуна [[1916]]. иступио је из Југословенског одбора, јер је већина у њему подупирала Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког уређења будуће државе. Након иступања из Југословенског одбора, па све до своје смрти, наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнословенских земаља на равноправној бази. Преминуо је [[23. септембар|23. септембра]] [[1917]]. године у [[Лондон]]у. Супилово главно дјело је ''Политика у Хрватској'', које чине чланци из ''Ријечког новог листа''. Прво издање је објављено 1911, а друго 1953. године.
== Види још ==
|