Холоцен — разлика између измена

м
Разне исправке
м (референце; козметичке измене)
м (Разне исправке)
{{bez_inlajn_referenci}}
Холоценска епоха је геолошки период који се протеже од пре 10.000 радиокарбонских година, односно отприлике пре 11.430 ± 130 календарских година (између 9560.и 9300. пнеп. н. е.) до данас. Означен је као МИС 1, односно интерглацијал. Следећи глацијал тек треба да се догоди.
 
Холоценска ера се односи на предложену реформу календара односно Холоценски календар.
Све људске цивилизације су настале у холоцену. Прецизније датирање се има захвалити [[Blytt-Sernanderovoj]] класификацији климатских периода захваљујући траговима полена у мочварној маховини. Та се схема користи за север [[Evropa|Европе]], али су се климатске промене догађале и у другим деловима света. Периоди на основу те схеме укључују неколико коначних осцилација ледника, а након тога и класификују климу блиске праисторије.
 
Почетак холоцена је означио хладни период млађег Драјаса, завршни дио [[pleistocen|плеистоценске]] епохе. Крај Млађег Драјаса се датира на пре 11.600 календарских година (9600. пнеп. н. е.). Међутим, докази о Млађем Драјасу нису тако јасни у областима изван северне хемисфере.
 
Холоцен је почео касно с повлачењем плеистоценских ледника. Холоцен је четврта и завршна епоха неогенског периода (друга епохе неслужбене квартарске под-ере). Назив му долази од грчких речи ὄλος (потпун(о)) и καινός (ново). Такођер је назван и "Алувијска епоха".
 
== Клима ==
Иако су географски помаци у холоцену били безначајни, промене климе су биле знатне. Подаци из ледене језгре показују да је и раније било глобалних затопљења и захлађења, али су промене климе добиле регионални карактер на почетку Млађег ДрajасаДрајаса. Међутим, Huelmo/Mascardi повратак хладноће у јужној хемисфери је започео пре Млађег Драјаса и већина топлоте је струјала с југа на север од пре 11.000 до пре 7.000 година. Изгледа да постоји образац у односу севера и југа, тако да су јужне географске ширине показивале максимум загревања неколико миленијума пре северне хемисфере
 
Холоценски климатски оптимум је био период загревања у коме је глобална клима била 0,5-2 °C топлија него данас. Међутим, то загревање није било једнозначно широм света. Почело је отприлике пре 9.000, а завршило пре 5.000 година, у доба када су цветале прве људске цивилизације у Азији. Овај период топлоте завршио је с хладнијим периодом и мањом глацијацијом, која је била трајала до око 2.000 година. У то време клима није била битно другачија од данашње, али је ипак забележен краћи топлији период од 10. до 14. века познатији као Средњевековни топли период. Мало ледено доба, које је започело у 13. и 14. веку, а завршило средином 19. века, био је још један период захлађења, иако не тако оштар као ранији периоди захлађења у холоцену.
1.572.075

измена