Рођен је око [[1800]]. године у селу [[Колари]] надомак [[Смедерево|Смедерева]], по коме је и добио надимак Коларац, а умро је [[6. октобар|6. октобра]] [[1878]]. у [[Београд]]у. Отац Милосав био је [[абаџија]], а мајка се звала Јованка.
Као дете је рањен у [[Први српски устанак|Првом устанку]]. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко [[Дунав]]а, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, па је иа 1827. године оженио ћеркусе ћерком једног од њихњихм Милутина Радовановића,<ref>[http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276499-Kolar269eva-dva-fonda Коларчева два фонда („Вечерње новости“, 13. април 2004)]</ref>,СинђелијуСинђелијом Радовановић, рођенурођеном 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у [[Панчево]], због страха од [[милош Обреновић|књаза Милоша]]. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар [[Аустроугарска|Аустроугарске]], првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
1855. умрла је Синђелија, коју је многоврло волео, и онумрла је сахранио1855. године и сахрањена у Београду, где се и сам Илија Коларац преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]лиљу и [[шалитра|шалитром]], паа улагао је и некиму [[рудник|рудницима]]е. И ранијеДуго је помагао ствараоце у [[књижевност]]и, а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]].
[[Датотека:Grob Kolarca.jpg|мини|десно|Коларчев гроб у Алеји великана на београдском Новом гробљу]]
