| површина = 3.700<ref>[[Мала енциклопедија Просвета]] наводи "1.950 -{kmкм²}-"</ref>
| извор = код села [[Цетина (Цивљане)|Цетина]]
| ушће = [[Јадранско море]]
Ред 19:
| пловност = 7
}}
'''Цетина''' је река у јужној [[Хрватска|Хрватској]], у централној [[Далмација|Далмацији]]. Укупна дужина реке је око 105 -{km}- км<ref>[[Мала енциклопедија Просвета]] наводи „око 102,5 -{km}-км</ref> <br /><ref>[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ каже 100,5 -{km}- -км</ref>, површина слива 3700 -{kmкм²}-, а извире на надмосрској висини од 385 -{m}-м. Извире испод [[Динара|Динаре]], а улива се у [[Јадранско море]]<ref name="Omisinfo">[http://www.omisinfo.com/hr/omis/prirodne-znamenitosti-omisa/rijeka-cetina.htm -{http://www.omisinfo.com}-], Приступљено 30.4.2013.</ref>. Река је пловна у дужини од 7 -{km}-км (од ушћа до насеља [[Радманове Млинице]])<ref name="Omisinfo"/>. Крај око реке Цетине се често назива ''Цетинска крајина''<ref name="Cirilica">[http://www.cirilica.org/lat/dokumenti/istik/cetina01.html -{www.cirilica.org}-], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>, а сама река је у раном [[средњи вијек|средњем веку]] чинила границу између [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] према писању [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]).
== Одлике ==
Цетина извире на северозападним падинама планине [[Динара]], у близини села [[Цетина (Цивљане)|Цетине]] које је удаљено 7 -{km}-км од насеља [[Врлика]]. Око 15 километара од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић<ref name="Cirilica"/>. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни [[Манастир Драговић]] који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње [[Перучко језеро]], које је настало изградњом бране на око 25 -{km}-км низводно. Потом река протиче кроз [[Сињско поље]], а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине [[Мосор (Хрватска)|Мосор]], пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града [[Омиш]]а. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата [[водопад]]има од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара<ref>[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ из 1982-</ref> висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској<ref name="Omisinfo"/><ref>[[Мала енциклопедија Просвета]], издање из 1959.</ref>. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод [[Мосор (Хрватска)|Мосор]]а до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 -{mм³/s}-с, а у току кишне сезоне проток знатно расте<ref name="Omisinfo"/>.
На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.
