Култ — разлика између измена

У [[стара Грчка|старој Грчкој]] су се развила три најважнија култа почевши архајског периода када сваки град добија свог бога заштитника: дионизијски култ, аполониски и орфејски.<ref name="соц"/> Први је [[оргија]]стички култ бога Диониса, који је можда установљен још у микенско доба, јер је име овог божанства препознато и на таблицама писаним линеарним Б писмом. Поштоваци овог божанства су биле углавном жене које су називане [[менаде]] или баханаткиње. Како би се са њим сјединиле, оне су у [[екстаза|екстази]] комадале дивљач ([[спарагмос]]) и јеле живо месо ([[омофагија]]). То су чиниле по [[падина]]ма [[Китерон]]а и [[Парнас]]а. Као реакција на овај култ, развијао се култ бога [[Аполон]]а. Овај култ се битно разликовао од претходног, јер је позивао на [[разум]] и [[ред]].<ref>[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Сличан аполониском култу, био је и орфички, који је настао по узору на легендарног певача [[Орфеј]]а. У основи овог култа је био став да је само душа божанска, док је тело њена „тамница“ и „извор свеколиког [[зло|зла]]“. [[Средњи век|Средњовековна]] хришћанска религија се базирала управо на овом ставу и [[Платон]]овом идеализму. Противник оваквог учења био је [[Ниче]], који је подржавао дионизијски принцип. Од [[филозоф]]а старог доба, дионизијски принцип су подржавали [[Талес]], [[Демокрит]], [[Леукип]] и [[Епикур]].<ref name="соц"/>