Потос — разлика између измена

Потос је био син [[Зефир (бог)|Зефира]] и [[Ирида|Ириде]].<ref>[http://www.theoi.com/Ouranios/ErosPothos.html ''Потос: бог љубавне чежње, нежности и жеље.''] – <small>(-{theoi.com}-: 8. децембар 2007)</small></ref> Помиње се и као [[Афродита|Афродитин]] или [[Ерос]]ов син.<ref name="мит"/> Браћа су му [[Химер|Химерос]]ос и [[Антерос]]. Он је пратилац своје мајке Афродите или бога [[Дионис]]а, заједно са војом браћом, [[Грације|Харитама]] и [[ероти]]ма.<ref name="мит"/> Он изазива чежњу ка нечему што је недостижно, односно достижно само у бољем, савршенијем свету, па је повезиван и са смрћу. У прилог томе говори и то да се његово име употребљавало за [[цвет]]ове [[врста (биологија)|врста]] -{[[Delphinium]]}- који су се полагали на [[гробље|гробгробовима]]овима.<ref name="ливиус">-{Jona Lendering}-. [http://www.livius.org/pn-po/pothos/pothos.html -{livius.org: pothos}-]; -{Alexander the Great}-</ref>

Потос је приказиван на грчким вазама и то као млад човек без браде. Скулптор [[Скопас]] је начинио једну његову [[скулптура|скулптуру]] која се налазила у Афродитином храму у [[Мегара|Мегари]].<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Изгледа да је ова скулптура била инспирација за уобичајене ликовне представе [[александар Велики|Александра Великог]]. Уосталом, [[Аристобул]], његов [[биографија|биограф]], је изгледа убацио мотив Потоса приликом описа Александровог освајања [[Ахеменидско краљевство|Ахеменидског царства]], приписујући његове потезе жељи да види свет. У делима [[филозофија|филозофа]] попут [[Плотин]]а (205-270) реч „потос“ се употребљавала да опише људску страст према [[лепота|лепом]], жељу за знањем и трагање за свим што је добро и реално.<ref name="ливиус"/>