Ispod visine od oko 100 -{km}- Zemljina atmosfera ima više-manje jednoličan sastav (osim vodene pare) kao što je iznad opisano. Iznad oko 100 -{km}- Zemljina atmosfera ipak počinje imati sastav koji se mijenja s visinom. To je bitno jer u odsustvu miješanja gustina gasa0oo0o0o0o0o0o0o0o0o00o kuraccccccccccccccccccccccgasa pada eksponencijalno s porastom visine, ali po stopi koja zavisi od [[molekulska masa|molekulske mase]]. Stoga sastavnice veće mase (kiseonik i azot) padaju brže nego lakše sastavnice ([[helijum]], molekularni i atomarni [[vodonik]]). Stoga postoji sloj nazvan '''heterosfera''' u kojoj Zemljina atmosfera ima različit sastav. Kako se visina povećava u atmosferi postepeno prevladava helijum, molekularni i atomarni vodonik. Precizna visina heterosfere i slojeva od kojih je sastavljena mijenja se značajno s temperaturom.
