Селџучко царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{радови у току}} {{Кутијица за бивше државе ср | Изворно_име = دولت سلجوقیان<br />Büyük Selçuklu Devleti… |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{bi}}
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име = دولت سلجوقیان<br />Büyük Selçuklu Devleti
Ред 15:
| Површина =
| Становништво =
| Престоница = [[Нишапур]]<br /><small>(1037–1043)</small><br /> [[Рај (Иран)|Рај]]<br /><small>(1043–1051)</small><br />[[Исфахан]]<br /><small>(1051–1118)</small><br /> [[Хамадан]], <small>Западна пријестолница</small> <small>(1118–1194)</small><br /> [[Мерв]], <small>Источна пријестолница</small> <small>(1118–1153)
| Званични_језици =
*[[Перзијски језик|перзијски]] (службени и дворски језик, главни књижевни и говорни језик)<ref name="ReferenceA">Savory, R. M. and Roger Savory, ''Introduction to Islamic civilisation'', (Cambridge University Press, 1976 ), 82.</ref><ref>Black, Edwin, ''Banking on Baghdad: inside Iraq's 7,000-year history of war, profit and conflict'', (John Wiley and sons, 2004), 38.</ref><ref name="Bosworth">C.E. Bosworth, "Turkish Expansion towards the west" in UNESCO HISTORY OF HUMANITY, Volume IV, titled "From the Seventh to the Sixteenth Century", UNESCO Publishing / Routledge, p. 391: "While the Arabic language retained its primacy in such spheres as law, theology and science, the culture of the Seljuk court and secular literature within the sultanate became largely Persianized; this is seen in the early adoption of Persian epic names by the Seljuk rulers (Qubād, Kay Khusraw and so on) and in the use of Persian as a literary language (Turkish must have been essentially a vehicle for everyday speech at this time)</ref>
*[[арапски језик|арапски]] (језик учењак,<ref name="ReferenceA"/> science and theology<ref name="Bosworth" />)
| Религија = [[Ислам]]
| Валута =
| Законодавна_власт =
| Тип_владавине = [[Монархија]]
| Титула_владара = [[Султан]]
Линија 26 ⟶ 28:
| Владар3 = [[Мурат I]]
| Ера = ([[Средњи вијек|Средњи век]], [[Ново доба]])
| Година_почетак = [[
| Година_крај = [[
| Статус = Бивша држава
| Портал = Историја
| Застава_Претходник1 =
| Претходник1 =
| Застава_Следбеник1 =
| Следбеник1 =
}}
'''Селџучко царство''' ({{јез-перс|دولت سلجوقیان}}, {{јез-тур|Büyük Selçuklu Devleti}} што значи ''Велика селџучка држава'') је било средњовјековно турско-персијско царство, на челу са Куник граном Огуз Турака. Селџучко царство је контролисало простор од [[Хиндукуш]]а на [[исток]]у, до [[Анадолија|Анадолије]] на [[запад]]у и до [[средња Азија|средње Азије]] на [[север|сјеверу]] до [[Персијски залив|Персијског залива]] на [[југ]]у. Из своје домовине у близини [[Аралско море|Аралског мора]], [[Селџуци]] су најприје продрли у [[Велики Хорасан|Хорасан]], а затим у Персију пред коначно освајање источне Анадолије.
Линија 39 ⟶ 41:
Селџучко царство је основао [[Торгул]]-бег 1037. године, након покушаја оснивача Селџучке династије, Селџука, у првој четвртини 11. вијека. Селџуков отац је био високо позициониран у Огуској држави и дао је по њему име држави и династији. Селџуци су ујединили подјељену политичку сцену источног исламског свијета и играли су главну улогу у првом и другом крташком рату. Захваљујући њима дошло је оснивања посебне [[турско-персијска култура|турско-персијске културе]], усљед високе персијанизације у култури и језику, као и извоз персијске културе у Анадолију. Турска насеља на сјеверозападним дијеловима царства, која су била од стратешке важности за царство, довела су до туркизације тих подручја.
== Изоври ==
{{reflist}}
[[Категорија:Селџучко царство|*]]
[[Категорија:Историја Ирана]]
[[Категорија:Историја Турске]]
[[Категорија:Бивше државе Азије]]
[[Категорија:Бивше монархије]]
| |||