Видра — разлика између измена

'''Видра''', '''обична видра''', '''речнаријечна видра''', '''европска''' или '''евро-азијскаевроазијска видра''' ({{јез-лат|Lutra lutra}}) је [[врста (биологија)|врста]] из породице [[куне|куна]], изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вештивјешти пливачи.

Видре имају гипко и врло покретно телотијело. Грађа телатијела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу издржати изузетно дуго, а за хватање пленаплијена се служе оштрим и снажним зубима.

Младунци науче да пливајупливати у старосној доби од око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. ПреПрије тога они су јако невештиневјешти у води због

меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када би треалотреба да почну пливати мајка најчешће на силу гура у воду док се не науче.

Видре се првенствено хране [[риба|рибом]]. У лову нису избирљиве, и по правилу лове пленплијен који се може најлакше ухватити у датом тренутку. Ипак, омиљена храна су јој [[јегуља|јегуље]]. Често сатјерају плијен у травом обрастао теснацтјеснац и нападају га одозго својим снажним и оштрим зубима. Такође, не ретко се видре хране на рибњацима зато што им је риба ту лако доступна. Знају направити доста пуно штете, нарочито на неограђеним и неосигураним рибњацима.

Видре су врло страшљиве, суздржљиве животиње које живе самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном проводе у својим јазбинама. Лове и хране се у бистрим и недубоким потоцима, а пожељно је да су ти потоци и обрасли густишем и да су у близини поплавних подручја. За видре је ипак најважније да је вода бистра и да обале пружају могућност скривања. У потрази за храном, видре често знају да се селе из једног речногријечног подручја у друго, притом често прелазећи велике удаљености.

Видре обележавајуобиљежавају своју територију [[измет]]ом, и често је контролишу. Мужјак обично посједује велику територију, дужине од једног до четрдесет километара, а у просекупросјеку око осамнаест километара, а женка са младунцима поседујепосједује нешто мањи простор у склопу територије мужјака.

Јазбине копају између корењакоријења дрвећа у близини рекеријеке. Понекад користе и јазбине кунића и [[јазавац]]а ако нису далеко од воде, а често имају и по неколико својих јазбина које користе у зависности од тога гдегдје се затекну. Понекад користе и шупља дебла за јазбине, а понекад су јазбине тек рупе у земљи до којих је могуће доћи само из воде.

Видре немају одређени период парења. У подручју једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их посећујепосјећује када су спремне за парење. Мужјаци постају полно зрели са око 18 мјесеци старости, а женке са око 2 године.

Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји. Мужјаци не учествују у подизању младих. Након 8-9 месецимјесеци младе видре се први пут привремено одвајају од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око 12 мјесеци.

Некада су видре биле распрострањене широм Европе, али се данас реткоријетко срећу. Данас живе претежно у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], нарочито у [[Шетланд]]у, затим у [[Италија|Италији]], [[Норвешка|Норвешкој]], северусјеверу [[Русија|Русије]], у [[Сибир]]у и на северусјеверу [[Африка|Африке]]. Понајчешће граде станиште уз ријеке и канале код којих има густих шума, грмља и шипрага, како би се лакше у њима сакриле. Загађеност вода, а у прошлости појачан лов на видре помоћу [[ловачки пас|ловачких паса]], те улични [[саобраћај]], све су чиниоци који су допринелидопринијели смањењу броја видри.

Видре су некад ловљене због свог [[крзно|крзна]], које се сматрало скупоценимскупоцјеним, али су их убијали и рибари да им не би чиниле конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током година. Међутим, крајем 1950-их1950их година је дошло до великог смањења њиховог броја због загађивања вода [[пестициди]]ма (ОЦ и ПЦБ). Тај отров је загађивао њихово природно окружење, а и накупљао се у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај начин угинуо.

Видре данас често страдају и у саобраћају. При обиласку своје територије често испадају на улице гдегдје им претипријети брза вожња аутомобила и камиона.

Видра је данас заштићена законом у већини држава у којимакојим живе, а у Европи су од 1979. године уведени и закони који забрањују употребу одређених пестицида<ref>[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31979L0117:EN:HTML -{Eur-Lex.Europa.EU}-] {{en}}</ref>, али њихов број се још увекувијек није значајно повећао. У Енглеској се, међутим, број њихових станишта повећао за око 55% између 1994 и 2002. године<ref>[http://www.environment-agency.gov.uk/subjects/conservation/483249/ Преглед видри у Енглеској] {{en}}</ref>.