Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена

м (Sredjivanje -{}- tagova)
Кад је умирао, Ђорђе Марковић био је већ давно заборављен и у књижевним круговима и у Новом Саду у коме је велики део живота ировео. Обична судбина људи који дуго живе, a наро-чито уметника! A некада, o њему се говорило, писало, и он је на неки начин узбуђивао људе као први романтички песници и ,као индиски јоги или грчки мудраци, јер се читав његов живот, свакодневно његово понашање, мисао, реч, дело, једном речи сваки његов гест одвајао од осталих људи, a ипак се није могло рећи да он припада јуродивима и умоболнмма.
 
==Спев Роморанка (Поморанка)==
 
Има у српској књижевности неколико чудних књига које се ретко читају нити их је ико икад дочитао, a опет не може се рећи да немају вредности. Напротив. Таква су песничка дела [[Сима Милутиновић|Симе Милутиновића]], особито четири свеске његове '''[[Сербијанка|Ceрбијaнкe]]''' и њима блиске збирке.
 
Али, рецимо, o Ђорђу Марковићу Кодеру и његовом спеву '''[[Poмopaнци]]''', који без предаха тече и ромори на педесет и шест страна, данас се готово ништа не зна, мада је и он занимљив, мозда исто толико колико и толики друти његови савременици којих се ипак c времена на време сетимо.
 
Особен у свакодневном животу и у свом посматрању света и природе, Марковић је своје особењаштво показивао и у својим књижевним радовима. Био је већ сасвим зрео човек, кад је у педесет шестој години живота, у Новом Саду објавио свој чудни спев Роморанку. Навешћемо целу ту насловну страну зато што се готово увек погрешно наводи: „РОМОРАНКА. / САН МАТЕРЕ СРБСКЕ / НЕ ШКОЛИ, / не ком ученом Друштву, већ простим Матера/ма, из Срема, Бачке и Баната, / коима бла/годарим за све што у Роморанки пишем и / шго ћу писати. / Посве-ћујем ово / дело / јер / Сладко, лепо, Мајкино је Млеко, / Прогрушица из Надри — Књижицах / Ј. Ј. — / ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ. / састављао у Јованском крају / На велику Госпоину / У Новом Саду / У печатњи Игњата Фукса. / [[1862]].
Испод њега стоји „Ј. Ј.“ [[Није познато да ли је то из каквог стиха [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]] и да ли ове речи треба, например, да значе да су његови, Кодерови стихови слатко млеко, a песме и дела друтих његових савременика само „прогрушица из надрикњижицах“.
 
Још теже би било објашњавати садржину Роморанке. Од прве реченице: „Новирица Чиз, помладоцу Мајке на једно уво оримала, на друго пропушћала“, па до завршних стихова:
 
:Гора тужи,
:угину -{joj}- слада.
:Ветрић лужи,
:Млада изненада.
:Са прегрева,
:И са Зелендина.
:И са Рева,
:Вилини Видинах.
:Ту избија
:Жути невен цветак,
:Ту с' извија,
:Вечни загонетак.
:Птица лужи
:Роморанка тужи, —
 
Све је то чуддо и данас, a како ли је тек морало бити чудно његовим савременицима љета господњег [[1862]]-ог, у години турског бомбардовања Београда. Они су се, по свој прилици, зграњавали и крстили левом руком читајући, например, овакве реченице: „Док је младо, на мозгу је краста; кад одрасте тад краста на срцу расти; тај уцвелак не лечи нити река, нити апотека ...“
 
Или овакве стихове:
 
:Самозбори, ала сте ми мили,
:Ора ми је тако прославити
:Мило ми је тијадисат c вама,
:Удаљена од мог туземишта,
:Јер ми крвца разгрева потајце,
:Који кипе у слово, ал' клоно
:Како не би, три су минилета
:Како моја судба меновета,
:Мога срца разговетна словца . . .
 
:Девесиље, сидирасто биље!
:Севај, девај, и силе распраскуј,
:Растопи ми Жицу канадице
:Замагли ми моја јасни-зрнца,
:Да не следе по беломе свету,
:Плавог свода, блиста чудотворца,
:Расплузи ми силире немире,
:Расточи ми раздрумије ума,
 
И још, ово су понајмање мутна места, јер је већина стихова пуна херметичких обрта, метафора и кованица, a треба имати на уму да 1636 стихова Роморанисе, често са по две-три такве речи, теку без предаха. Додуше, за тих педесет и неколико страна стихова песник је дао коментар који он зове „Разјасницом“ и који заузима читавих тридесет страна, али су ова његова тумачења још чуднија и неразумљивија.
 
Била би то велика занимљивост и новост кад би се негде, рецимо на неком салашу у околини Новог Сада, по којој је он волео да лута, пронашли његови рукописи. Ко зна шта је све његов даљи песнички развој донео и које је све обале његово лутање додирнуло.
 
==Литература==