Владимир М. Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 24:
У Беоргаду је становао код ујака Владимира Јовановића који је 1876. постао министар финансија. Приватни је учитељ Правди Јовановић. Био је намештеник - практикант у Министарства финансија 1876-1880, а затим у Министарству просвете од 1880, радио је и у Државној штампарији као помоћник уредника [[Српске новине|Српских новина]] у периоду 1877-1883.. Завршио је 1882. историјско-филолошки одсек [[Велика школа|Велике школе]] у Београду.<ref name="sbr"/>
 
У периоду 1883-1885 био је професор ниже [[Гимназија у Ваљеву|гимназије у Ваљеву]]. После тога је десет година био професор гимназије у Шапцу где је учествовао у друштвеном и културном животу. Био је председник Дружине Побратимство, организовао је пододбор [[Уједињена омладина српска|УјеидњенеУједињене омладине српске]], а када је престала да постоји основао је друштво [[Шабачка омладина]]. Био је покретач листа [[Шабачки гласник]] (1883), у којем је између осталог заслужан за објављивање првих приповедака Јанка Веселиновића, уредник листа „Витез“ из Шапца 1889-1890. Био је члан [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и Кола јахача. Положио је професорски испит јуна 1890. године. Постављен је за професора [[Прва београдска гимназија|Прве мушке гимназије]] у Београду, где је од 1895. био на лечењу од нервног растројства које је од 1892. почело да напредује. Пензионисан је у августу 1898. године и вратио се са мајком у Шабац где је и умро 1899. године.<ref name="sbr"/>
 
Био је песник, преводилац и приповедач, представник [[Реализам у српској књижевности|реализма]] у поезији. Објављивао је у више књижевних новина: [[Стармали]], [[Јавор (новине)|Јавор]], [[Отаџбина. Књижевност, наука, друштвени живот|Отаџбина]], [[Босанска вила]], Стражилово, [[Летопис Матице српске]].<ref name="sbr"/>