Минојска цивилизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 6:
Убрзо након завршетка раног [[Бронзано доба|бронзаног доба]] на острвима Егејског архипелага, на Криту је никла нова култура. Пионир археологије, сер [[Артур Еванс]], назвао је ову културу регионалним именом — раноминојском, да би је раздвојио од касније средњоминојске и позноминојске за време којих су палате монументалног карактера доминирале над острвом. Карактеристика раноминојске културе јесте да је по свој прилици избегла деструктивно пустошење које је преплавило велики део Егејског мора између 2250. и [[2000. п. н. е.|2000. године п. н. е.]] Иако су нека места раноминојске културе очигледно била напуштена, а нека вероватно била оштећена пожаром (попут места Василики код [[Јерапетра|Јерапетре]]) или готово уништена, не зна се каква их је судбина задесила при крају овог периода.<ref name="а">-{Curtis Neil Runnels, Priscilla Murray, ''Greece before history. An archaeological companion and guide'', Stanford University Press, Stanford 2001, 76}-</ref>
Проблем је за откривање тога шта се заправо десило лежи у чињиници да се многе раноминојске палате налазе испод палата из средњег и позног периода (око [[2000.
Упркос свему томе ипак се верује да је постојао мањи или већи континуитет што се тиче развоја културе за време размака обележеним последњом фазом раноминојске и почетком средњоминојске културе, када је особена и врло софистицирана минојска култура у такозваном периоду плата попримила свој облик. Изгледа да су величина острва, а можда и његова удаљеност од копнене Грчке и Анадолије били довољни да га учине безбедним за време немирних векова (ранохеладски -{II}- — ранокикладски -{II}- период), што је био један од предуслова његовог процвата.<ref name="а"/>
Ред 20:
== Нестанак ==
{{прерађивање|унутрашње везе, стил|22|1|2014|Историја}}
Британски професор античке историје К. Т. Фрост објавио је у лондонском листу Тајмс [[1909
==== Вулкан као узрок ====
После тридесет година, генерални директор за археолошка истраживања у [[Грчка|Грчкој]], професор Спиридон Маринатос, изнео је другачије мишљење. Током ископавања открио је шупљину испуњену пловућцем. На основу тог налаза закључио је да је Крит у доба минојске цивилизације уништен услед [[вулкан]]ске активности. Познато је да је катастрофална вулканска ерупција збрисала с лица земље острво Теру (данашњи [[Санторини]]), око 120 км северно од Крита, током 2. миленијума п. н. е. Маринатос је навео пример разорног плимног таласа који је настао у ерупцији [[Кракатау|вулкана Кракатау]] у [[Индонезија|Индонезији]] [[1883
Попут римске [[Помпеја|Помпеје]], и овај минојски град нестао је под вулканским пепелом. Дуго су ови налази поткрепљивали претпоставку да је минојска цивилизација нестала у ерупцији и [[Плима и осека|плимном]] таласу незапамћених размера. Према Маринатосу, катастрофа се одиграла п. н. е. У даљим истраживањима су вулканолози и други стручњаци овај датум померили у даљу прошлост – на [[1628. п. н. е.|1628. годину п. н. е.]] У то време, међутим, минојска култура достигла је врхунац и цветала је још најмање једно столеће. Због тога је Маринатосову претпоставку тешко прихватити.
Ред 51:
[[Категорија:Минојска цивилизација|*]]
{{Link GA|de}}▼
{{Link FA|pt}}
▲{{Link GA|de}}
| |||