Трећи цариградски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Шести васељенски сабор |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Sobor 6 big.jpg|мини|Шести Васељенски Сабор]]
'''Шести Васељенски Сабор''' или '''Трећи царкиградски Сабор''' је одржан у Цариграду у периоду од [[Новембар|новембра]] [[680]]. до [[Септембар|септембра]] [[681]]. године.
Сазвао га је цар [[Константин IV|Константин IV Погонат]] (648-685) и одржан је у царском двору, у свечаној сали са сводовима па је познат и као '''Трулски сабор'''. Било је присутно 174 [[епископ]]а, а римски Епископ [[Агатон (папа)|Агатон]] био је представљен са своја три изасланика. Сазван је да би формулисао праву веру против [[Монотелитизам|монотелитске јереси]]. Јерес се појавила у време [[Цар Ираклије|цара Ираклија]] (610-641), у облику исповедања вере познатим под називом Ектесис, објављеном [[638.]] године, а које је саставио Патријарх Сергије и прихватио папа Хонорије (625-638). По том учењу, Исус Христос има две природе, а после Оваплоћења има само једну вољу (монотелитство) или једно делање ([[моноенергизам]]). Овакво учење је могло је да привуче умерене монофизите назад у Цркву, али је противречило [[Халкидонски сабор|Халкидонском сабору]].
Монотелитска криза у Цркви трајала је више од 50 година. Самих монотелита на Сабору није било много. Антиохијски Патријарх Макарије остао је упоран у јереси до краја, као и његов ученик монах Стефан. Међу монотелитима на сабору, спомињу се још Петар Никомидијски, Соломон из Газе, као и монах Полихроније. [[Црквени оци|Оцима Цркве]] није било тешко да покажу неоправданост и бесмислицу монотелитског учења. У ту сврху, читана су пажљиво документа и одлуке [[Трећи васељенски сабор|Трећег]], [[Четврти васељенски сабор|Четвртог]] и [[Пети васељенски сабор|Петог васељенског сабора]]. На овим саборима су својевремено осуђен [[Несторије]], а посебно [[монофизити]] од којих је монотелитство и потекло. Одато је признање борцима за Православну веру, какви су били исповедници [[Максим Исповедник|Максим]], папа Мартин, патријарх [[Софроније Јерусалимски]] и многи други. Осуђени су јеретици монотелити и моноенергити: Сергије, Павле, Пир и Петар, Патријарси цариградски, папа Хонорије, затим Константин Апамејски из Сирије, Макарије, антиохијски Патријарх и др.
Оци су у духу Халкидонског исповедања формулисали веру Цркве ο две воље или хтења и две енергије или дејства у Богочовеку Господу Христу: "И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље несупротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." <ref>http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/VaseljenskiSabori/VaseljenskiSabori06.htm СЕДАМ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА (ПРЕМА ЧЕТИ-МИНЕЈИМА СВ. ДИМИТРИЈА РОСТОВСКОГ),
ШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР </ref> <ref>http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html ОРОС ВЕРЕ ШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ОДРЖАНОГ У ЦАРИГРАДУ 680/681. г.</ref>
== Извори ==
{{reflist}}
{{Васељенски сабор}}
[[Категорија:Васељенски сабори|6]]
| |||