Ејуп Ганић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.165.212.107 (разговор) на последњу измену корисника [[User:Крушевљанин Иван|Крушевљанин…
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 22:
Ганића је [[Странка демократске акције|СДА]] при изборима за предсједништво кандидовала као [[Југословени|Југословен]],<ref>{{cite web|author=E. Radosavljević - Sl. Pešević |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=172386&title_add=Dobrovolja%C4%8Dka%20do%20Temze&kword_add=izrucenje%2C%20ejup%20ganic |title=Вечерње новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref> и тиме омогућио прегласавање над [[Срби]]ма у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога [[Српска демократска странка|СДС]]-а да то буде кандидат [[Јевреји|јеврејске]] националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.youtube.com/user/arsYenije#p/u/52/YW0VAmvYwIs |title=Суђење Радовану Караџићу, Уводна реч одбране. 1. март 2010 |publisher=Youtube.com |date = 7. 4. 2008. |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref>
 
Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона [[Југословенска народна армија|ЈНА]] је нападнута при чему је [[Убиство|убијено]] 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра [[Југословенска народна армија|ЈНА]].<ref name="ВестиОнлајн">{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/32638/Ejup-Ganic-uhapsen-u-Londonu |title=Vesti online / Vesti / Ex YU / Zločinac iz Dobrovoljačke uhapšen pa pušten |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref><!-- референца за број жртава -->
 
{{citat3|Када Алија изађе, поби све!<ref name=autogenerated1 /> | Ејуп Ганић, наређење [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотској лиги]] издато радио везом, 3. мај 1992.}}
Ред 29:
[[Полиција Србије|Министарство унутрашњих послова Србије]] расписало је због [[ратни злочини|ратног злочина]] потјерницу [[Интерпол]]а за 19 лица осумњичених за напад на Дом ЈНА, војну болницу у Сарајеву, колону санитетских возила и војну колону у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] [[2]]. и [[3. мај]]а [[1992]]. године, међу којима је и тадашњи члан крњег (које су Срби претходно напустили) Предсједништва Републике БиХ Ејуп Ганић.
Ганићу се на терет ставља ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.<ref name="Optuznica">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18528 |title=РТРС 26.3.2010 |publisher=Rtrs.tv |date = 26. 3. 2010. |accessdate = 18. 1. 2013.}}</ref><!-- референца за ратне злочине -->
Осим овога [[ратни злочини|ратног злочина]], Ганићу се приписује и знање о постојању многобројних [[логор|логора]] за Србе на простору Сарајева под контролом муслимана када је он био на власти.
 
=== Хапшење ===
Ред 39:
 
== Образовање ==
Дипломирао и магистирао на београдском универзитету где је и радио као истраживач. Докторирао је на Технолошком институту у [[Бостон]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Радио као самостални истраживач у Институту за хемију, технологију и металургију у [[Београд|Београду]], асистент-истраживач на ''-{Massachusetts Institute of Technology'' (MIT)}- у [[Кембриџ]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]], старији истраживач на -{''Union Cambridge Corporation-Linde Division}-'', у [[Њујорк]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]], доцент на универзитетима у Њујорку и Чикагу, ванредни професор на ''-{University of Illinois}-'' у [[Чикаго|Чикагу]], директор УНИС-института, гостујући професор Универзитета Ломоносов [[Русија]].
 
== Објављени радови ==