Габријел Кот (франц. Gabrielle Cot; француски изговор: ​[ɡabʁijɛl kɔt])[1] је портрет рађен у техници уље на платну, француског сликара Вилијама Адолфа Бугроа. Габријел Кот је била кћерка француског сликара Пјера Огиста Кота, најзначајнијег Бугроовог ученика. Слика је настала 1890. године и једина је слика коју је Бугроа икада насликао без поруџбине.[2][3][4]

Габријел Кот
Портрет Габријеле Кот
УметникВилијам Адолф Бугро
Година1890
Техникауље на платну
Димензије45.5 cm × 38 cm ×  cm
МестоГалерија Задужбине Њуингтон Кропси
ВласникПриватна колекција: Фред и Шери Рос

Позадина уреди

Бугроа је првобитно унајмио Габријелу као модел за студију једне друге слике, али је био очаран њеним шармом и лепотом, па је одлучио да наслика њен портрет.[5]

Опис уреди

Слика је димензија 45,7 са 38,1 центиметара и носи уметников потпис W-BOUGUEREAU и датум 1890. године у доњем левом углу.[6]

Изложбе и провенијенција уреди

Бугроа је слику поклонио Мадам Дурет, поводом Габријелиног брака. Габријела се удала за архитекту Зилина 1890. године. Током 1891. године, слика је била изложена у „Cercle de L'union Artistique”, у Паризу.[6] Портрет је остао у наслеђу породице Дурет, све док није продат у Њујорку 25. маја 1983. године.[6] Купац је био приватни колекционар који је одлучио да прода слику 10. новембра 1998. године. Годину дана касније слика Габријел Кот је изложена у галерији Задужбине Њуингтон Кропси (енгл. Newington Cropsey Foundation).[6]

Референце уреди

Цитати

  1. ^ Rubin, James Henry (1979). „Pierre-Auguste Cot's The Storm”. Metropolitan Museum Journal. 14: 191—200. JSTOR 1512746. doi:10.2307/1512746. 
  2. ^ „Gabrielle Cot”. allart.biz. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. 
  3. ^ „Artrenewal; William Adolphe Bouguereau (William Bouguereau) (1825-1905) Portrait de Gabrielle Cot”. artrenewal.org. 
  4. ^ „portrait-de-gabrielle-cot”. books0977.tumblr.com. 
  5. ^ Williams (2015), стр. 1891
  6. ^ а б в г „Sotheby's 19th Century European Art” (PDF). Sotheby's. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 05. 2019. г. Приступљено 9. 4. 2015. 

Библиографија

Спољашње везе уреди