Гебел Елба
Гебел Елба (арап. جبل علبة), или планина Елба, је врх и, заправо, обухвата читаво планинско подручје Халаиб троугла. Упркос томе што власт над њим полажу и Египат и Судан, ово подручје је тренутно под египатском контролом.
| Национални парк Гебел Елба | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
| Мјесто |  Египат |
| Најближи град | Халаиб |
| Површина | 35.600 km² |
| Основано | 1985. године |
| Управљачко тијело | Египатска Агенција за питања животне средине |
Географске одлике уреди
Виши врхови у овој области се називају Гебел Елба (1.435 m), Гебел Шелал (1.409 m), Гебел Шендиб (1.911 m) и Гебел Шендодаи (1.526 m).[1]
Просечна годишња количина падавина у региону је мања од 50 mm, али орографске падавине на самој планини Елба и око ње износе чак 400 mm у горњим областима.[2] Овај феномен објашњава се близином обале Црвеног мора (око 15-30 km источно од планине), као и чињеницом да обала, будући да је благо заобљена ка истоку на овом простору, представља необично широк фронт ка мору од преко 20-25 km релативно равног земљишта[2] који олакшава пресретање североисточних морских ветрова који доносе влагу.
Овај феномен се најбоље испољава на североистоку региона, у коме се налази Гебел Елба, што објашњава чињеницу да Гебел Елба има више падавина од осталих приморских планина у околини, укључујући и оних које су више од ње. Вегетација се постепено смањује ка југозападу подручја.[1]
Екологија уреди
Територија на којој се налази Гебел Елба назива се магленом оазом, јер се већина падавина појављује у виду росе, магле и облака, стварајући тако јединствен екосистем који није забележен нигде другде у земљи. Гебел Елба се сматра биодиверзитетским подручјем,[3] са биолошком разноврсношћу без премца у било ком природном окружењу у Египту. Релативно обиље влаге омогућава појаву разноврсне флоре од око 458 биљних врста - што чини скоро 25% биљних врста забележених на територији целе државе.
Многи афро-тропски елементи имају своје северне границе на Гебел Елба,[2] и густа заступљеност Акације и других сличних биљака представља једину природну шуму у Египту. На овој територији постоји најмање једна ендемска биљна врста (Biscutella elbensis).
Национални парк Гебел Елба,[4] проглашен од стране Египта 1986. године, покрива око 3.560.000 хектара,[1] укључујући већи део спорне територије Халаиб троугла (осим његовог најзападнијег дела), и територију сличног обима северно од њега.
Фауна уреди
Птице уреди
Национални парк Гебел Елба је станиште четири врсте птица грабљивица које су сада ретке у осталим деловима Египта. Оне су:
- Брадан (Gypaetus Barbatus), Бела кања (Neophron percnopterus), Црни орао (Aquila verreauxii) и Планински орао (Aquila fasciata).
-
Брадан -
Бела кања -
Црни орао -
Планински орао
Сисари уреди
Међу сисарима који су често виђени на подручју националног парка могу се наћи:
- Берберска овца (Ammotragus lervia), Аард-вук (Proteles cristata), Пругасти твор (Ictonyx striatus), Етиопска генетка (Genetta abyssinica), Арабијски леопард (Panthera pardus nimr) и Планински пећинар ((Procavia capensis)).
Претња по животну средину уреди
Овај регион је већ дуже време под утицајем дуготрајне суше са залихама воде које опадају из године у годину, а уобичајена магла која је окруживала планину Елба постаје све ређа.Gebel Elba National Park.
Спољашње везе уреди
- Moldovan, Istvan; Burrell, Jacqueline; Hoek, Dick; Mauras, Daniel; Megalli, Mary; Pusch, Bernhard (април 2010). „Gebel Elba Ornithological Survey 3- 10 of April 2010” (PDF). Trip Reports. Travellingbirder.com. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2012.
- Gebel Elba u ekološkoj opasnosti
Референце уреди
- ^ а б в „EG023: Gebel Elba”. Sites - Important Bird Areas (IBAs). Birdlife International. 2009. Архивирано из оригинала 18. 08. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2015.
- ^ а б в „Gebel Elba”. Egypt's Biodiversity: Habitats. Ministry of State for Environmental Affairs: Nature Conservation Sector [1] BioMAP Project 2005-2007 [2]. Архивирано из оригинала 01. 02. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2015. Спољашња веза у
|publisher=(помоћ) - ^ „Biodiversity Conservation Capacity Building in Egypt” (PDF). EEAA (Egyptian Environmental Affairs Agency). 2006. стр. 16. Архивирано из оригинала 04. 11. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2015.
- ^ Ghabbouri, Samir I., ур. (1997). Identification of Potential Natural Heritage Sites (PDF). National UNESCO Commission, Egypt. стр. 27. Приступљено 17. 10. 2015.
Литература уреди
- Ghabbouri, Samir I., ур. (1997). Identification of Potential Natural Heritage Sites (PDF). National UNESCO Commission, Egypt. стр. 27. Приступљено 17. 10. 2015.
