Женидба краља Вукашина
Женидба краља Вукашина је једна од народних српских епских пјесама. У пјесми је опјеван сукоб између краља Вукашина и војводе Момчила. Пјесма у изворном облику носи назив Војвода Момчило, али у пјесмама Вука Стефановића Караџића, носи наслов Женидба краља Вукашина. Караџић је записао пјесму од Стојана хајдука, који је „био родом однекуд из Ерцеговине“.[1]
Мотиви уреди
Мотив издаје (невјерне љубе Видосаве) је главна окосница ове пјесме.
Ликови уреди
Радња уреди
Војвода Момчило се супротставља краљу Вукашину који шаље писмо Видосави и наговара је да изда мужа. Вукашин креће у напад гдје убија Момчилову браћу. Послије Видосавине издаје, Момчило тражи помоћ од сестре. Упркос жељи и борби за побједом Момчило у овом нападу страда. Пјесма се завршава доста необично с обзиром да Момчило савјетује краља Вукашина да се ожени његовом сестром Јевросимом. Вукашин заповиједа слугама да Видосаву свежу коњима за репове и тако је убију. Краљ узима за жену Момчилову сестру Јевросиму, и на Скадру је ожени. Имали су два сина Андрију и Марка. Марко је постао јунак какав је био ујак Момчило.[2] Пјесма обилује мноштвом поука, што истиче њену умјетничку вриједност.
Види још уреди
Литература уреди
- Р. Пешић: Сабрана дела Вука Караџића, књ. 5, Београд 1988.
- ^ В.Ђ., „Поговор - О врстама епских песама“, у: Војислав Ђурић, Антологија српских народних јуначких песама. Београд: Српска књижевна задруга, 2012, стр. 490.
- ^ „Женидба краља Вукашина“, у: Војислав Ђурић, Антологија српских народних јуначких песама. Београд: Српска књижевна задруга, 2012, стр. 64-72.