Компиловани програмски језик

Компиловани програмски језик је програмски језик чије су имплементације типично компилатори (преводиоци који генеришу машински језик од изворног кода), а нису интерпретатори (корак-по-корак извршиоци изворног кода, који не врше превођење пре покретања).

Термин је донекле нејасан; у принципу било који језик може бити реализован са компилатором или са интерпретатором. Комбинација оба решења је такође уобичајена: компилатор може да преведе изворни код у неки средњи облик (често називан бајткод), који се затим преноси на интерпретатор који га извршава.

Предности и мане уреди

Програми компилирани у урођени код за компилирано време имају тенденцију да буду бржи од оних преведених у време извршавања, због уопштавања процеса превођења. Нове технологије, као што су „Just-in-time компилација и општи напредак у процесу превођења почињу да смањују овау разлику. Помешано решење коришћења бајткода тежи да има ефикасност негде између.

Програмски језици ниског нивоа се обично компилирају, посебно када је ефикасност примарна брига, у односу на подржавање разлићитих платформи. За језике ниског нивоа, постоји више један-на-један пресликавања између програмираног кода и хардверских операција обављених од стране машинског језика, што олакшава програмерима да контролишу процесорско и меморијско коришћење много детаљније.

Уз мало труда увек је могуће написати преводиоце чак и за традиционални интерпретирани језик. На пример, Common Lisp се може превести на Јава бајткод, који се тумачи Јава виртуелном машином; C код, који је компилиран на урођен машински код; или компилиран директно на урођен код. Програмски језици који подржавају више компилационих дестинација дају већу контролу  програмеру да изабере или брзину извршења или компатибилност са различитим платформама.

Програмски језици уреди

Неки језици који се најчешће сматрају да су компилирани:

Алатке уреди

Види још уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди