Стадион (мерна јединица)
Стадион (грчки: σταδιον; латински: stadium), је древна грчка јединица дужине, заснована на дужини типичног спортског стадиона тог времена (око 600 грчких стопа).
Током средњег века и модерног доба ова реч је коришћена и као синоним за furlong, британску и амерички јединицу за растојање.[1]
Општа разматрања уреди
Према Херодоту, један стадион је био једнак мерној јединици 600 грчких стопа (латински pous). Међутим, како је дужина стопа варирала у различитим деловима грчког света, стварна дужина стадиона је различита, према различитих хипотетичких ставова стотинама година уназад.[2][3][4] У том смисло предложене су разне хипотетичке еквивалентне дужине, а неке су именоване.[5][6]
Међу предложеним величинама за стадион су најзначајније:
| Предложени назив за стадион | Дужина (приближна) | Опис | Предлагач | |
|---|---|---|---|---|
| метри | јарди | |||
| Итинерар | 157 m | 172 yd | користи се за мерење удаљености пута.[2] | Jean Antoine Letronne, 1816[7] |
| Олимпијски | 176 m | 192 yd | 600 × 294 mm | Carl Ferdinand Friedrich Lehmann-Haupt, 1929[5][6] |
| Птоломејски или Атички | 185 m | 202 yd | 600 × 308 mm | Otto Cuntz, 1923;[5][8] D.R. Dicks, 1960[3][4] |
| Бабилонско-Персијски | 196 m | 214 yd | 600 × 327 mm | Lehmann-Haupt, 1929[5][6] |
| Феничанско-Египатски | 209 m | 229 yd | 600 × 349 mm | Lehmann-Haupt, 1929[5][6] |
Међу првима служећи се емпиријским методам одређивања дужине стадиона, Лев Васиљевић Фирсов, је упоредио 81 растојања које су дали Ератостен (276. п. н. е. — 194. п. н. е.) и Страбон (64. п. н. е. — 24. н. е.) са растојањем добијено мерењем праволинијске дистанце савременим методама, и тако добио просечни резултат за стадион, од око 157,7 m (172,5 yd).[7]
- Значај неједнакости у дужини стадиона за науку
Значај неједнакости мера за стадион, приликом њиховог коришћења може утицати на тумачење древних текстова. На пример, грешка у израчунавању обима Земље од стране Ератостена,[9] или Посејдонија зависи од тога која је позиција одабрана као одговарајућа.
Извори уреди
- ^ Frazer, James George (17. 5. 2012). Pausanias's Description of Greece. Cambridge University Press. ISBN 9781108047241.
- ^ а б Hoyle, Fred Astronomy, Rathbone Books Limited, London 1962 LC 62-14108
- ^ а б J. L. Berggren, Alexander Jones (2000). Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Princeton: Princeton University Press. 2000. ISBN 978-0-691-01042-7..
- ^ а б D.R. Dicks (1960). The Geographical Fragments of Hipparchus. Edited with an Introduction and Commentary. London: Athlone Press. Cited in: editor=J. L. Berggren, Alexander Jones (2000). Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01042-7..
- ^ а б в г д Edward Gulbekian (1987). The Origin and Value of the Stadion Unit used by Eratosthenes in the Third Century BC. Archive for History of Exact Sciences Gulbekian, Edward (1987). „The origin and value of the stadion unit used by Eratosthenes in the third century B.C.”. Archive for History of Exact Sciences. 37 (4): 359—363. S2CID 115314003. doi:10.1007/BF00417008. Текст „journal” игнорисан (помоћ).
- ^ а б в г C.F. Lehmann-Haupt (1929) "Stadion"; in August Friedrich von Pauly (ed.), Paulys Real-Encyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. Stuttgart: Metzler; cited in: Edward Gulbekian (1987). The Origin and Value of the Stadion Unit used by Eratosthenes in the Third Century BC. Archive for History of Exact Sciences Gulbekian, Edward (1987). „The origin and value of the stadion unit used by Eratosthenes in the third century B.C.”. Archive for History of Exact Sciences. 37 (4): 359—363. S2CID 115314003. doi:10.1007/BF00417008. Текст „journal” игнорисан (помоћ).
- ^ а б Donald Engels (1985). The Length of Eratosthenes' Stade. American Journal of Philology Engels, Donald (1985). „The Length of Eratosthenes' Stade”. The American Journal of Philology. 106 (3): 298—311. JSTOR 295030. doi:10.2307/295030. Текст „journal” игнорисан (помоћ).
- ^ Otto Cuntz (1923). Die Geographie des Ptolemaeus: Galliae, Germania, Raetia, Noricum, Pannoniae, Illyricum, Italia (in German). Berlin: Weidmann. Cited by: Edward Gulbekian (1987). The Origin and Value of the Stadion Unit used by Eratosthenes in the Third Century BC. Archive for History of Exact Sciences Gulbekian, Edward (1987). „The origin and value of the stadion unit used by Eratosthenes in the third century B.C.”. Archive for History of Exact Sciences. 37 (4): 359—363. S2CID 115314003. doi:10.1007/BF00417008. Текст „journal” игнорисан (помоћ).
- ^ Walkup, Newlyn (2005). „Eratosthenes and the Mystery of the Stades”. The MAA Mathematical Sciences Digital Library. Приступљено 29. 07. 2008.