Википедија

Ken Berns

Kenet Loren Berns[1] (rođen 29. jula 1953) američki je filmski stvaralac, poznat po svom stilu korišćenja arhivskih snimaka i fotografija u dokumentarnim filmovima. Njegove široko poznate dokumentarne serije uključuju Građanski rat (1990), Bejzbol (1994), Džez (2001), Rat (2007), Nacionalni parkovi: Najbolja ideja Amerike (2009), Prohibicija (2011), Ruzveltovi (2014) , Rat u Vijetnamu (2017) i Kantri muzika (2019). On je takođe bio izvršni producent filmova Zapad (1996, u režiji Stefana Ajvsa), i Kancer: Car svih bolesti (2015, u režiji Baraka Gudmana).[2]

Ken Berns
Burns in 2018
Berns 2018. godine
Puno imeKenet Loren Berns
Ime po rođenjuKenneth Lauren Burns
Druga imenaKen Burns
Datum rođenja(1953-07-29)29. јул 1953.
Mesto rođenjaBruklin, Njujork Siti, Njujork
 SAD
UniverzitetHempšir koledž
Zanimanjerežiser dokumentarnih filmova
Aktivni period1970–sadašnjost
Deca4
Veb-sajtkenburns.com

Bernsovi dokumentarni filmovi zaslužili su dve nominacije za Nagradu akademije (za Bruklinski most 1981. i za Statuu slobode iz 1985)[3][4] i osvojili su nekoliko nagrada Emi, između ostalih priznanja.[5]

Rani životi i obrazovanje уреди

Berns je rođen 29. jula 1953,[1] u Bruklinu u Njujorku, kao sin Lajle Smit (devojački Taper) Berns,[6] biotehničarke,[7] i Roberta Kajla Bernsa, koji je u to vreme bio postdiplomski student u oblasti kulturne antropologije pri Kolumbija univerzitetu u Menhetnu.[6] Režiser dokumentarnih filmova Rik Berns je njegov mlađi brat.[8][9]

Filmografija уреди

Konverzacija sa Kenom Bernsom o filmu Vijetnamski rat. Video iz LBJ biblioteke
Buduća izdanja
  • Ernest Hemingvej (2021, sa Lin Novik)[25]
  • Ali (2021, sa Sarom Berns i Dejvidom Makmahonom)[26]
  • Holokaust & Sjedinjene Države (radni naslov) (2021, sa Lin Novikom)[27]
  • Bendžamin Franklin (2022)[28]
  • Stand-up komedija (TBA)[29]
  • LBJ & Veliko društvo (2027) [30]
  • Američki Bufalo (TBA) [31]
  • Leonardo da Vinči (TBA) [31]
  • Američka revolucija (TBA) [31]
  • Istorija rekonstrukcije (TBA) [31]
  • Vinston Čerčil (TBA) [31]
Kratki filmovi
  • Vilijam Segal (1992)[32]
  • Vezelaj (1996)[33]
  • Na tržištu (2000)
As an executive producer
  • Zapad (1996) (u režiji Stefana Ajvsa)[34]
  • Kancer: Car svih bolesti (2015)[2] (directed by Barak Goodman)
  • Volden (kratko, 2017) (u režiji Erika Eversa i Kristofa Lorena Eversa)[35]
  • Kantri muzika: Uživo u Rimanu, koncert u čast filma po Kenu Bernsu (2019) (u režiji Dona Kara)[36]
  • Koledž iza rešetki (2019) (u režiji Lin Novik)[37]
  • Livade Istočnog jezera: Javna stambena priča (2020) (u režiji Sare Berns i Dejvida Makmahona)[38]
  • Gen: Intimatna istorija (2020) (u režiji Krisa Daransa i Džeka Jangelsona)[39]
Kao glumac

Napomene уреди

  1. ^ а б в г д ђ е Listed as "Kenneth Lauren Burns".

Reference уреди

  1. ^ а б „Ken Burns Biography (1953–)”. Filmreference.com. Приступљено 19. 8. 2011. 
  2. ^ а б Genzlinger, Neil (27. 3. 2015). „Review: In 'Cancer: The Emperor of All Maladies,' Battling an Opportunistic Killer”. The New York Times. The New York Times Company. Приступљено 31. 3. 2015. 
  3. ^ „Documentary Winners: 1982 Oscars”. YouTube. Приступљено 13. 8. 2019m. 
  4. ^ „Broken Rainbow Wins Documentary Feature: 1986 Oscars”. YouTube. Приступљено 13. 8. 2019. 
  5. ^ „About the filmmakers”. Pbs.org. Архивирано из оригинала 15. 07. 2017. г. Приступљено 12. 7. 2017. 
  6. ^ а б „Ken Burns”. Encyclopedia of World Biography via BookRags.com. n.d. 
  7. ^ Walsh, Joan (n.d). „Good Eye: The Interview With Ken Burns”. San Francisco Focus. KQED via Online-Communicator.com. Архивирано из оригинала 22. 9. 2011. г. 
  8. ^ „Ken Burns”. biography at FlorentineFilms.com. n.d. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. 
  9. ^ Wadler, Joyce (17. 11. 1999). „PUBLIC LIVES; No Civil War, but a Brotherly Indifference”. The New York Times. Приступљено 4. 11. 2016. 
  10. ^ Frank Lloyd Wright, Приступљено 5. 12. 2019 
  11. ^ „Not for Ourselves Alone. JMMH video review”. www.albany.edu. Приступљено 5. 12. 2019. 
  12. ^ „Home | Ken Burns”. Jazz (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2019. 
  13. ^ „Home | Ken Burns”. Horatio's Drive (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2019. 
  14. ^ „Home | Ken Burns”. Unforgivable Blackness (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2019. 
  15. ^ „Prohibition”. PBS.org. 2011. Архивирано из оригинала 3. 5. 2012. г. 
  16. ^ „Ken Burns Seeking Dustbowl Stories”. OETA. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011. 
  17. ^ а б „Introduction”. FlorentineFilms.com. n.d. Архивирано из оригинала 2. 1. 2013. г. 
  18. ^ The World Premiere of Yosemite: A Gathering of Spirit Архивирано 2013-10-23 на сајту Wayback Machine, Yosemite Conservancy Retrieved October 21, 2013.
  19. ^ „Q&A: Ken Burns Discusses His New Documentary, The Address”. National Geographic News (на језику: енглески). 5. 4. 2014. Приступљено 5. 12. 2019. 
  20. ^ Moore, Frazier (10. 9. 2014). „PBS' 'The Roosevelts' portrays an epic threesome”. AP News. Приступљено 10. 9. 2014. 
  21. ^ Cladwell, Evita (14. 5. 2014). „Filmmaker Ken Burns discusses upcoming projects, Wash U commencement speech, more”. St. Louis Public Radio. Приступљено 26. 8. 2015. 
  22. ^ „Defying the Nazis: The Sharps' War; A new film directed by Ken Burns and Artemis Joukowsky”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 16. 9. 2016. 
  23. ^ „Vietnam”. Ken Burns media. 26. 8. 2015. 
  24. ^ „Upcoming Films”. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 6. 7. 2017. 
  25. ^ „Ernest Hemingway”. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 6. 7. 2017. 
  26. ^ „Ali”. Ken Burns. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 26. 2. 2020. 
  27. ^ „The Holocaust & the United States”. Ken Burns. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 26. 2. 2020. 
  28. ^ „Benjamin Franklin”. Ken Burns. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 26. 2. 2020. 
  29. ^ Gilbert, Josh (18. 5. 2015). „Filmmaker Ken Burns joined The Carney Show to chat about the only documentaries you actually want to see”. KTRS. Архивирано из оригинала 3. 10. 2015. г. 
  30. ^ „LBJ & the Great Society”. Ken Burns. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 11. 4. 2020. 
  31. ^ а б в г д „Ken Burns”. Ken Burns. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 11. 4. 2020. 
  32. ^ Jensen, Elizabeth (29. 7. 2010). „PBS to Show Ken Burns Films on William Segal”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 12. 2019. 
  33. ^ „The Accidental Historian: Ken Burns Mines America's Past”. International Documentary Association (на језику: енглески). 10. 12. 2002. Приступљено 5. 12. 2019. 
  34. ^ „PBS - THE WEST - Stephen Ives”. www.pbs.org. Приступљено 5. 12. 2019. 
  35. ^ „Walden”. ewers brothers production. Архивирано из оригинала 26. 02. 2020. г. Приступљено 26. 2. 2020. 
  36. ^ „Country Music: Live at the Ryman DVD”. Shop.PBS.org. Public Broadcasting Service. Архивирано из оригинала 26. 02. 2020. г. Приступљено 26. 2. 2020. 
  37. ^ College Behind Bars|PBS
  38. ^ „East Lake Meadows”. Ken Burns. Ken Burns Media, LLC. Приступљено 26. 2. 2020. 
  39. ^ Morgan, Jillian (19. 2. 2020). „PBS sets April air date for Ken Burns documentary on human genetics”. Realscreen. Brunico Communications Ltd. Приступљено 26. 2. 2020. 
  40. ^ „Part I: My experience on set of the movie "Gettysburg"”. National Museum of American History (на језику: енглески). 17. 10. 2012. Приступљено 5. 12. 2019. 

Spoljašnje veze уреди

 
Ken Berns na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ken_Berns&oldid=26173430”