Википедија

Готардски базни тунел — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м +
Нема описа измене
Ред 16:
| отварање = [[1. јун]] [[2016]].<ref name="countdown">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/home/ |title=0&nbsp;days until opening |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://archive.is/OABkp |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
| затварање =
| дужина = {{convert|151,.840|km|abbr=on}} км<ref name="Project data"/>
| дужина_линије = {{convert|57,09|km|abbr=on}}.090 км<ref name="Project data"/>
| дужина_колосека = {{convert|57,104|km|abbr=on}} км&ensp;<small>(источни)</small><br />{{nowrap|{{convert|57,.017|km|abbr=on}} км&ensp;<small>(западни)</small><ref name="Project data"/>}}
| број_колосека = {{nowrap|2&nbsp;цеви са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]]<ref name="Project data"/>}}
| ширина_колосека = {{convert|1.435| mm|ftin|frac=2|abbr=on}}<br />([[:en:standard gauge|стандардни колосек]])
| електрификација = [[:en:15 kV AC railway electrification|{{nowrap|15&nbsp;-{kV}-; 16,7&nbsp;-{Hz}-}}]]
| оперативна_брзина = до&nbsp;{{convert| 250| km/h|abbr=on}}
| НВ_макс = {{convert|549| m|abbr=on}}<ref name="Project data"/>
| НВ_мин = {{nowrap|{{convert|312|m|abbr=on}} м&ensp;<small>(Боди)</small><ref name="Project data"/>}}
| висина = {{convert|89|m|abbr=on}} м&ensp;<small>(Ерстфелд)</small><br />{{convert|237|m|abbr=on}} м&ensp;<small>(Боди)</small><ref name="Project data"/>
| нагиб = {{nowrap|4,055/1000&ensp;<small>(северно)</small>}}<br />{{nowrap|6,67/1000&ensp;<small>(јужно)</small><ref name="Project data"/>}}
| мапа = [[Датотека:GBT-map.png|235п|центар|Мапа руте]]
}}
'''Готардски базни тунел''' ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Basistunnel}}}}; {{јез-енгл|Gotthard Base Tunnel}}), скраћено '''GBT''', железнички је [[базнитунел тунел]]у подножју планине кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]] који је званично отворен [[1. јун]]а [[2016]]. године и који ћеа пуним капацитетом ће почети да ради од децембра исте године.<ref name="auto">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland |website=BBC News |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601181606/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> Са дужином руте од {{convert|57,09|.090 km|mi|1|abbr=on}} и укупно {{convert|151,84|.840 km|mi|1|abbr=on}} тунела, окана и пролаза,<ref name="Project data">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |title=Project data&nbsp;– raw construction Gotthard Base Tunnel |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |date=1. 4. 2016 |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311190816/https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |archivedate=11. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> ово је [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету]]<ref>{{cite web |url=http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |title=Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue {{nowrap|Gotthard-Bahn}} nimmt Gestalt an |publisher=Geomatik Schweiz |format=PDF |accessdate=8. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304205956/http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="TA2">{{cite news |url=http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/wer-hat-die-groesste-roehre/story/14922381 |title=Wer hat die grösste Röhre |trans-title=Who has the longest tube |language=немачком |type=графичка анимација |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |location=Zurich, Switzerland |date=14. 4. 2016 |accessdate=11. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160429131605/http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/Wer-hat-die-groesste-Roehre/story/14922381 |archivedate=29. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.<ref>{{cite book |url=https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |title=Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future |last1=Yücel |first1=Erdem |last2=Solak |first2=Tülin |publisher=CRC Press |page=485 |year=2005 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602001838/https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>▼
 
Пројекат се састоји из два тунела са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]] и спаја [[Ерстфелд]] ([[Кантон Ури|Ури]]) са [[Бодио]]м ([[Кантон Тичино|Тичино]]) те пролази испод [[Зедрун]]а ([[Кантон Граубинден|Граубинден]]). Део је пројекта [[Алптранзит]] ({{јез-енгл|AlpTransit}}), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе ({{јез-енгл|{{abbr|NRLA|New Railway Link through the Alps}}}}), у који је укључен и [[Лечбершки базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{LBT}-|Lötschberg-Basistunnel}}}}) између кантона [[Кантон Берн|Берн]] и [[Кантон Вале|Вале]] те [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{CBT}-|Ceneri-Basistunnel}}}}) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем [[2020]]. године на југу. Заобилази [[Готардбан]], вијугаву планинску руту отворену [[1882]]. године преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]], којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе [[воз велике брзине|возови велике брзине]] и тешки теретни возови.<ref name="malins">{{cite news |url=http://www.modern-railways.com/view_issue.asp?ID=4522 |title=Crossing the Alps |last=Malins |first=Richard |work=Modern Railways |location=London |issn=0026-8356 |pages=79—81 |date=децембар 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |subscription=yes |archiveurl=http://archive.is/K6TVu |archivedate=29. 6. 2013 |deadurl=yes}}</ref> Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен [[Готардски тунел]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Готардски цестовни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Strassentunnel}}}}).▼
▲'''Готардски базни тунел''' ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Basistunnel}}}}; {{јез-енгл|Gotthard Base Tunnel}}), скраћено '''GBT''', железнички је [[базни тунел]] кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]] који је званично отворен [[1. јун]]а [[2016]]. године и који ће пуним капацитетом почети да ради од децембра исте године.<ref name="auto">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland |website=BBC News |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601181606/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> Са дужином руте од {{convert|57,09|km|mi|1|abbr=on}} и укупно {{convert|151,84|km|mi|1|abbr=on}} тунела, окана и пролаза,<ref name="Project data">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |title=Project data&nbsp;– raw construction Gotthard Base Tunnel |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |date=1. 4. 2016 |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311190816/https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |archivedate=11. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> ово је [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету]]<ref>{{cite web |url=http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |title=Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue {{nowrap|Gotthard-Bahn}} nimmt Gestalt an |publisher=Geomatik Schweiz |format=PDF |accessdate=8. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304205956/http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="TA2">{{cite news |url=http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/wer-hat-die-groesste-roehre/story/14922381 |title=Wer hat die grösste Röhre |trans-title=Who has the longest tube |language=немачком |type=графичка анимација |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |location=Zurich, Switzerland |date=14. 4. 2016 |accessdate=11. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160429131605/http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/Wer-hat-die-groesste-Roehre/story/14922381 |archivedate=29. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.<ref>{{cite book |url=https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |title=Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future |last1=Yücel |first1=Erdem |last2=Solak |first2=Tülin |publisher=CRC Press |page=485 |year=2005 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602001838/https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
Главна намена Готардског базног тунела је да се повећаповећају локални транспортнисаобраћајни капацитеткапацитети преко АлпиАлпа, поготово за теретпревоз терета на [[Плава банана|коридору Ротердам—Базел—Женева]]; прецизније, циљ је пребацити велике количине терета са цестапутева на железнице како би се смањио број фаталнихсмртних удеса и успорилауспорило [[деградацијауништавање животне средине|деградација средине]], коју изазивају тешки [[камион]]и чији број константно расте. Друга корист ће бити обезбеђивање брже везе између кантона Тичино и остатка [[Швајцарска|Швајцарске]], као и између северне и јужне Европе; пут на траси [[Цирих]]—[[Лугано (град)|Лугано]]—[[Милано]] ће за путничке возове да будебити краћи за један сат, док ће (од [[Луцерн]]а до [[Белинцона|Белинцоне]] ћебити секраћи уштедетиза 45&nbsp; минута).<ref>{{cite news |url=http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |title=Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans |last=Monnat |first=Lucie |newspaper=24 heures |location=[[Лозана|Lausanne]] |date=11. 12. 2014 |accessdate=7. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160107190406/http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |archivedate=7. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref>▼
▲Пројекат се састоји из два тунела са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]] и спаја [[Ерстфелд]] ([[Кантон Ури|Ури]]) са [[Бодио]]м ([[Кантон Тичино|Тичино]]) те пролази испод [[Зедрун]]а ([[Кантон Граубинден|Граубинден]]). Део је пројекта [[Алптранзит]] ({{јез-енгл|AlpTransit}}), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе ({{јез-енгл|{{abbr|NRLA|New Railway Link through the Alps}}}}), у који је укључен и [[Лечбершки базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{LBT}-|Lötschberg-Basistunnel}}}}) између кантона [[Кантон Берн|Берн]] и [[Кантон Вале|Вале]] те [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{CBT}-|Ceneri-Basistunnel}}}}) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем [[2020]]. године на југу. Заобилази [[Готардбан]], вијугаву планинску руту отворену [[1882]]. године преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]], којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе [[воз велике брзине|возови велике брзине]] и тешки теретни возови.<ref name="malins">{{cite news |url=http://www.modern-railways.com/view_issue.asp?ID=4522 |title=Crossing the Alps |last=Malins |first=Richard |work=Modern Railways |location=London |issn=0026-8356 |pages=79—81 |date=децембар 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |subscription=yes |archiveurl=http://archive.is/K6TVu |archivedate=29. 6. 2013 |deadurl=yes}}</ref> Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен [[Готардски тунел]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Готардски цестовни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Strassentunnel}}}}).
 
Након што је 64&nbsp;посто% швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на [[:en:Swiss referendums, 1992|референдуму из 1992]], градња тунела је започета [[1996]]. године.<ref name="Chronology">{{cite web |url=http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |title=Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010 |publisher=AlpTransit.ch |accessdate=20. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313192759/http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |archivedate=13. 3. 2012}}</ref> Операције бушења у источном тунелу су завршене [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,<ref name="BBC Oct 15 2010">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |title=Swiss create world's longest tunnel |work=BBC News |date=15. 10. 2010 |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160423065327/http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |archivedate=23. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> док је бушење западног тунела завршено [[23. март]]а [[2011]]. године. Алптранзит Готард Лтдлтд. планирао је да тунел преда [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарским федералним железницама]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-) уна оперативномупотребу стањуу децембрадецембру 2016;<ref name="AlpTransit02">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |title=Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016 |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=22. 8. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20111116192243/http://www.alptransit.ch:80/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |archivedate=16. 11. 2011 |deadurl=yes}}</ref> [[4. фебруар]]а [[2014]]. овај рок је померен на [[5. јун]] [[2016]]. године те је покренут бројач на {{nowrap|веб-сајту}} Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850&nbsp;дана до отварања.<ref name="countdown"/><ref name="countdown2">{{cite web |url=http://www.gottardo2016.ch/en |title=Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe |publisher=Gottardo2016.ch |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160409181100/http://www.gottardo2016.ch/en |archivedate=9. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8&nbsp;милијарди [[швајцарски франак|швајцарских франака]] (8,85&nbsp;милијарди [[евро|евра]]&nbsp;/ 10,3&nbsp;милијарди [[амерички долар|америчких долара]]),<ref name="BBC Oct 15 2010"/> с тим да је цена тунела на крају прешла 12&nbsp;милијарди долара.<ref name="auto"/> Девет људи је изгубило живот за време градње.<ref name="Memorial">{{cite news |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |title=Memorial ceremony for deceased tunnel workers |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=31. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601035102/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>▼
▲Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет преко Алпи, поготово за терет на [[Плава банана|коридору Ротердам—Базел—Женева]]; прецизније, циљ је пребацити велике количине терета са цеста на железнице како би се смањио број фаталних удеса и успорила [[деградација животне средине|деградација средине]] коју изазивају тешки [[камион]]и чији број константно расте. Друга корист ће бити обезбеђивање брже везе између кантона Тичино и остатка [[Швајцарска|Швајцарске]], као и између северне и јужне Европе; пут на траси [[Цирих]]—[[Лугано (град)|Лугано]]—[[Милано]] ће за путничке возове да буде краћи за један сат (од [[Луцерн]]а до [[Белинцона|Белинцоне]] ће се уштедети 45&nbsp;минута).<ref>{{cite news |url=http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |title=Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans |last=Monnat |first=Lucie |newspaper=24 heures |location=[[Лозана|Lausanne]] |date=11. 12. 2014 |accessdate=7. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160107190406/http://www.24heures.ch/suisse/Le-tunnel-de-base-du-Gothard-revolutionnera-le-rail-dans-deux-ans/story/23248700 |archivedate=7. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
▲Након што је 64&nbsp;посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на [[:en:Swiss referendums, 1992|референдуму из 1992]], градња тунела је започета [[1996]]. године.<ref name="Chronology">{{cite web |url=http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |title=Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010 |publisher=AlpTransit.ch |accessdate=20. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313192759/http://www.57km.ch/fileadmin/gotthard/Downloads/Dokumente_PDF_e/Chronology_e.pdf |archivedate=13. 3. 2012}}</ref> Операције бушења у источном тунелу су завршене [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,<ref name="BBC Oct 15 2010">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |title=Swiss create world's longest tunnel |work=BBC News |date=15. 10. 2010 |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160423065327/http://www.bbc.com/news/world-europe-11548845 |archivedate=23. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> док је бушење западног тунела завршено [[23. март]]а [[2011]]. године. Алптранзит Готард Лтд. планирао је да тунел преда [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарским федералним железницама]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-) у оперативном стању децембра 2016;<ref name="AlpTransit02">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |title=Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016 |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=22. 8. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20111116192243/http://www.alptransit.ch:80/en/media/press-releases/gotthard-basistunnel-soll-2016-in-betrieb-gehen-735.html?cHash=559529f6894fdbc15dd6646646b4ae7b |archivedate=16. 11. 2011 |deadurl=yes}}</ref> [[4. фебруар]]а [[2014]]. овај рок је померен на [[5. јун]] [[2016]]. године те је покренут бројач на {{nowrap|веб-сајту}} Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850&nbsp;дана до отварања.<ref name="countdown"/><ref name="countdown2">{{cite web |url=http://www.gottardo2016.ch/en |title=Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe |publisher=Gottardo2016.ch |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160409181100/http://www.gottardo2016.ch/en |archivedate=9. 4. 2016 |deadurl=no}}</ref> Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8&nbsp;милијарди [[швајцарски франак|швајцарских франака]] (8,85&nbsp;милијарди [[евро|евра]]&nbsp;/ 10,3&nbsp;милијарди [[амерички долар|америчких долара]]),<ref name="BBC Oct 15 2010"/> с тим да је цена тунела на крају прешла 12&nbsp;милијарди долара.<ref name="auto"/> Девет људи је изгубило живот за време градње.<ref name="Memorial">{{cite news |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |title=Memorial ceremony for deceased tunnel workers |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=31. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601035102/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/memorial-ceremony-for-deceased-tunnel-workers/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
== Позадина ==
Рута преко [[Готардски превој|Готардског превоја]] (или кроз његове тунеле) један је од најважнијих пролаза кроз Алпе на оси север—југ. Саобраћај је порастао више него десеторострукодесетоструко од [[1980]]. године и постојећи тунели су доведени до лимита свог капацитета.<ref name="time">{{cite news |url=http://www.time.com/time/business/article/0,8599,2026369,00.html |title=Switzerland Celebrates World's Longest Rail Tunnel |last=Cendrowicz |first=Leo |work=Time |publisher=time.com |date=20. 10. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130817133935/http://www.time.com/time/business/article/0,8599,2026369,00.html |archivedate=17. 8. 2013 |deadurl=no}}</ref> Други (предложени) тунел требалотребао је да себуде изградиизграђен само ако се обим саобраћаја повећа изнад једног милиона возила годишње. У ствари, инжењер Ђовани Ломбарди, одговоран за изградњу додатог цестовног тунела, додао је да је „...&nbsp;годину након инаугурацијепуштања у рад, тунелом већје пролазило више од 2,5&nbsp;милиона возила [до 2011. број се повећао на око 6&nbsp;милиона] годишње. Али, обећање је било заборављено.”<ref name="clementi">{{cite news |url=http://www.swissinfo.ch/eng/authorities-accused-of-gotthard-tunnel-vision/31373404 |title=Authorities accused of Gotthard tunnel vision |last=Clementi |first=Andrea |work=Swissinfo |date=23. 10. 2011 |accessdate=11. 4. 2013 |quote=...&nbsp;one year after the inauguration, the tunnel was already seeing 2.5&nbsp;million vehicles ''[rising to about six million in 2011]'' annually. But the promise was forgotten. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141226234959/http://www.swissinfo.ch/eng/authorities-accused-of-gotthard-tunnel-vision/31373404 |archivedate=26. 12. 2014 |deadurl=no}}</ref>
 
Да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]], ГБТ сече [[Сен-Готардси масив|Готардски масив]] неких {{convert|600| m|ft|sigfig=1|abbr=on}} испод старијег тунела. На тренутнојсадашњој прузи, [[Готардбан]]у, само возови до {{convert|1300|t|ST LT|abbr=on}}тона<ref name="sbb">{{cite web |url=http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |title={{nowrap|SBB-CFF-FFS Re 420}} locomotive |language=немачком |publisher=Lokifahrer.ch |date=23. 8. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303175012/http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |archivedate=5. 1. 2016 |deadurl=no}}</ref> при вожњи са две локомотиве или до {{convert|1500|t|ST LT|abbr=on}}тона са додатним [[:en:bank engine|гурачким мотором]] на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз [[:en:spiral (railway)|спиралне тунеле]] који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од {{convert|1100| m|ft|sigfig=4|abbr=on}} изнад нивоа мора.
 
Када тунел почне да ради пуним капацитетом, стандардни теретни возови до {{convert|3600|t|ST LT|abbr=on}}тона моћи ће да прођу ову природну баријерупрепреку. Због константног пораста међународног [[камион]]ског саобраћаја, Швајцарци су фебруара 1994. године гласали за промену саобраћајне политике, транспорта ({{јез-енгл|Traffic Transfer Act}},усвојене усвојену октобраоктобру 1999).
 
Циљ закона (као и циљ {{nowrap|ГБТ-а}}, који ће заправо представљати средство којим ће се спровести сам закон) представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера између јужне Немачке и северне Италије железницом како би се растеретиле оптерећене цесте, (реч је о [[:en:intermodal freight transport|интермодалном транспорту терета]]као и такозваном [[:en:rolling highway|ролинг хајвеју]] где се цео камион транспортује) те испуњавање политичких захтева да се пребаци што више тона терета пребаци из камионског транспорта на транспорт возовима, што је и писало у Акту о заштити Алпи ({{јез-енгл|Alpine Protection Act}})Алпа из 1994. године.<ref name="price">{{cite news |url=http://www.bioone.org/doi/full/10.1659/0276-4741%282000%29020%5B0192%3ATACAMF%5D2.0.CO%3B2 |title=The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions |work=Mountain Research and Development |last=Prince |first=Martin F. |publisher=Centre for Mountain Studies |location=Perth College, UK |issn=1994-7151 |volume=20 |issue=2 |pages=192—194 |date=1. 5. 2000 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/T8Gjy |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
Путнички возови кроз ГБТ могу да путују брзином до {{convert|250| km/h|mph|sigfig=4|abbr=on}}, чиме ће се смањити време трансалпског путовања возом за 50&nbsp;минута односно за један сат када се заврше суседни [[ЗимербершкиЦимербершки базни тунел|Цимербершки]] ({{јез-нем|{{nowrap|Zimmerberg-Basistunnel}}}}) и [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Ceneri-Basistunnel}}}}) до {{цирка|[[2030]]. године}}.
 
Готардски базни тунел је [[2016]]. године постао [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи железнички тунел на свету]]. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после [[Готардски тунел|Готардског тунела]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Симплонски тунел|Симплонског тунела]] ({{јез-нем|Simplontunnel}}) који су својевремено били најдужи са 15&nbsp;-{km}- (1882) и 19,8&nbsp;-{km}- (1905) дужине, редом.<ref>{{cite journal |url=http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView<!-- Ако се URL поквари: https://www.letemps.ch/suisse/2016/06/01/nicolas-steinmann-ame-romande-gothard-nuit-derniere-j-ai-une-luciole --> |title=Le Romand du Gothard |last1=Steinmann |first1=Nicolas |last2=Wuthrich |first2=Bernard |journal=Le Temps |page=20 |date=1. 6. 2015 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602002346/http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
== Опис ==
Линија 66 ⟶ 65:
}}
 
Готардски базни тунел је, дужиномса {{convert|57,09| km|mi}}, [[Списак најдужих тунела по врсти|најдужи железнички тунел на свету]],<ref group="н.">Не укључујући подземне тунеле који лежесе налазе близу површине.</ref> са [[геодезија|геодетским растојањем]] од {{convert|55,.782| km|}} између двају улаза.<ref name="Project data"/><ref name="TA2"/> Ово је такође прва равна рута кроз [[Алпи|Алпе]] или било који други планински ланац, са максималном висином од {{convert|549| m|ft}} изнад нивоа мора.<ref name="Project data"/> Такође је и најдубљи железнички тунел на свету, са максималном дубином од приближно {{convert|2300| m}},<ref name="Project data"/> која може да се пореди са дубином [[најдубљи рудници|најдубљих рудника]] на Земљи. Без вентилације, температура унутар планине досеже {{convert|46|C}} степени Целзијуса.<ref name="Project data"/>
 
Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује Алпску долину [[Реус (река)|Реуса]] (Урнер Реустал) у [[Кантон Ури|кантону Ури]] са долином [[Тичино (река)|Тичина]] ([[Левентина]]) у [[Кантон Тичино|истоименом кантону]]; долине су раздвојене [[Готардски превој|Готардским превојем]]. Међутим, за разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи&nbsp;— [[Гларуске Алпе]] и [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардски}} масив]]&nbsp;—, са долином [[Предња Рајна|Предње Рајне]] ([[Сурзелва]]) у [[Кантон Граубинден|кантону Граубинден]] између њих. Тунел пресеца ова два диапазона у близини превоја [[Круцли]] и [[Лукманијер]]. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на [[Романш (језик)|романшком]] говорном подручју.
 
Пошто Готардски базни тунел у потпуности просеца Алпе, ланац који има јак утицај на [[клима Европе|климу Европе]] и [[клима Швајцарске|Швајцарске]] поготово, на два његова краја могу да буду драстично различити временски услови, а каткада разлика у температури може да досегне и много више од 10&nbsp;°-{C}-. У просеку, температура је {{nowrap|2—3&nbsp;°-{C}-}} виша на јужној страни него на северној страни.<ref group="н.">Погледајте климатске табеле [[Алтдорф]]а и [[Гроно]]а, двају градова смештених у близини сваког од крајева тунела. Погледајте такође [http://www.meteoswiss.admin.ch/home/climate/past/climate-normals/climate-diagrams-and-normal-values-per-station.html?region=Map климатске дијаграме и нормалне вредности по станицама] ([[:de:Bundesamt für Meteorologie und Klimatologie|-{MeteoSwiss}-]]).</ref>
 
Северни {{nowrap|улаз/}}излаз лежи северно од општине [[Ерстфелд]] на надморској висини од 460&nbsp;метара те источно од Реуса. Ту тунел пробија западне падине [[Белметен]]а и [[Кли Виндгелен]]а, мада незнатно, пре уласка испод долине Керстеленбах ([[Мадеранертал]]). Одатле, тунел наставља паралелно са малом долином Ецлибах, испод [[Витеналпшток]]а. Главни гребен Гларуских Алпи, који је вододелница између Реуса и Предње Рајне, укрштава се испод [[Круцлишток]]а, гребена са надморском висином од око 2.700&nbsp;метара у овој тачки. Од гребена и границе, тунел се пружа паралелно у односу на малу долину Штрем (Вал Штрем) пре проласка испод [[Зедрун]]а и Предње Рајне. Од дна долине, тунел наставља према долини Рајн да Налпс (Вал Налпс) и пролази источно од [[Лаи да Налпс]]а, пре укрштања са Ганаречким превојем испод [[Пиц Ваћира|Пиц Ваћире]] или, прецизније, његовог западног врха (2.981&nbsp;метарметара). Ово је најдубља тачка тунела, са слојем стена дебелим приближно 2.500&nbsp;метара. Тунел затим пролази испод долине Рајн да Медел (Вал Медел) и западно од [[Лаи да СонћаСонча Марија|Лаи да СонћаСонча Марије]]. Неколико километара даље, тунел пролази кроз вододелницу између Предње Рајне и Тичина, нешто северно од [[Пицо дел’Уомо|Пицо дел’Уома]] на надморској висини од око 2.600&nbsp;метара. Ова тачка одговара [[главни ланац Алпи|главном ланцу Алпи]] и главна је дренажна подела између [[Рајна|Рајне]] и [[По (река)|Поа]]. Још неколико километара, тунел пролази испод долине [[Брено]]а (Вале Санта Марија) пре пресецања последњег превоја, између [[Пицо дел Соле]]а и [[Пицо ди Кампело|Пицо ди Кампела]], на надморској висини од око 2.500&nbsp;метара. Потом наставља испод западних обронака овог превоја, све до свог краја у [[Матро|Матру]]. Јужни {{nowrap|излаз/улаз}} лежи у општини [[Бодио]], само мало источно од Тичина, на надморској висини од 312&nbsp;метара. Најближе железничке станице до улаза у тунел су [[:en:Altdorf railway station (Switzerland)|Алтдорф]] и [[:en:Biasca railway station|Бијаска]].<ref group="н.">Погледајте [[:de:Bundesamt für Landestopografie|-{Swisstopo}-]] топографске мапе са слојевима подручја слива: [https://s.geo.admin.ch/6a25d7c210 map.geo.admin.ch].</ref>
 
[[Датотека:Nrla scheme.png|мини|центар|600п|Дијаграм Готардског базног тунела, Нове железничке везе кроз Алпе&nbsp;— -{NRLA}- (зелена: '''→''' смер ископавања)]]
Линија 85 ⟶ 84:
|-
! километри
! миље
! проценти
|-
| 2004. || јул
| 52,34 км
| {{convert|52,34|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 34,1
|-
| 2005. || јун
| 74,59 км
| {{convert|74,59|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 48,6
|-
| 2006. || јун
| 94,10 км
| {{convert|94,10|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 61,3
|-
| 2007. || јун
| {{convert|103,67|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 67,6
|-
|rowspan="5"| 2008. || март
| {{convert|108,02|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 70,4
|-
| април
| {{convert|109,00|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 71,0
|-
| јул
| {{convert|113,20|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 73,8
|-
| август
| {{convert|115,20|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 75,1
|-
| октобар
| {{convert|118,40|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 77,2
|-
|rowspan="10"| 2009. || јануар
| {{convert|124,00|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 81,6
|-
| март
| {{convert|127,30|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 83,9
|-
| мај
| {{convert|131,00|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 86,3
|-
| јун
| {{convert|133,00|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 87,6
|-
| јул
| {{convert|134,80|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 87,9
|-
| август
| {{convert|136,60|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 90,0
|-
| септембар
| {{convert|137,30|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 90,4
|-
| октобар
| {{convert|138,60|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 91,3
|-
| новембар
| {{convert|140,00|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 92,2
|-
| децембар
| {{convert|141,38|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 93,0
|-
|rowspan="12"| 2010. || јануар
| {{convert|141,82|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 93,4
|-
| фебруар
| {{convert|142,48|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 93,8
|-
| март
| {{convert|143,80|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 94,7
|-
| април
| 144,80 км
| {{convert|144,80|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 95,4
|-
| мај
| 145,40 км
| {{convert|145,40|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 95,8
|-
| јун
| 146,10 км
| {{convert|146,10|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 96,2
|-
| јул
| 146,60 км
| {{convert|146,60|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 96,6
|-
| август
| 147,33 км
| {{convert|147,33|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 97,0
|-
| септембар
| 147,98 км
| {{convert|147,98|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 97,5
|-
| октобар
| 149,10 км
| {{convert|149,10|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 98,2
|-
| новембар
| 149,90 км
| {{convert|149,90|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 98,7
|-
| децембар
| 150,40 км
| {{convert|150,40|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,0
|-
|rowspan="7"| 2011. || јануар
| {{convert|150,49|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 99,1
|-
| фебруар
| {{convert|150,77|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 99,3
|-
| март
| {{convert|151,26|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 99,6
|-
| април
| {{convert|151,70|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 99,91
|-
| мај
| {{convert|151,75|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 99,94
|-
| јун
| {{convert|151,82|km|mi|2|disp=table}} км
| style="text-align:right;" | 99,99
|-
| јул
| {{convert|151,82|km|mi|2|disp=table}} км
| 100<ref name="driving"/>
|}
 
''Алптранзит Готард АГ'' ({{јез-енглнем|AlpTransit Gotthard AG}}) био је задужен за изградњу.<!-- Име компанија су преузети са: http://www.alptransit.ch/pages/d/portrait/index.php --> То је подружница у потпуном власништву [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарских федералних железница]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-).
 
Како би се време изградње преполовило, четири приступна тунела су изграђена да би изградња могла да почне на четири различита места истовремено (Ерстфелд, Амштег, Зедрун и Фаидо); пети приступни тунел је направљен додатно (Бодио). Два тунела су спојена на сваких приближно {{convert|325| m|ft|sigfig=4|abbr=on}} галеријама за повезивање. Возови могу да замене тунеле на две мултифункционалне станице (MFS) у [[Зедрун]]у и [[Фаидо|Фаиду]]. Ове станице су место где се чува опрема за вентилацију и техничка инфраструктура те служе као место за принудно заустављање и рута за евакуацију у случају нужде.<ref name="malins"/>
 
Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг {{convert|1| km|mi|sigfig=4|1|abbr=on}} од дна долине у близини Зедруна, на крају ког две вертикалне цеви воде {{convert|800| m|ft|sigfig=4|abbr=on}} испод до основног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену ''[[Порта Алпина]]'' ({{јез-нем|Porta Alpina}}) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен [[2007]]. на чекање иа дефинитовносавезне обустављенвласти одсу странега федералнихкао власти„неекономичног“ одбациле [[2012]]. године као ’неекономичан’.<ref>{{cite web |url=https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |title=Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina |language=немачком |publisher=Press release, Swiss federal authorities |date=16. 5. 2012 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304063939/https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
Финално пробијање источне цеви било је [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године у 14.17 [+2.00].<ref name="zirulnick">{{cite news |url=http://www.csmonitor.com/World/Global-News/2010/1015/Swiss-tunnel-Workers-drill-through-last-few-feet-of-rock-creating-world-s-longest-tunnel?nav=A306686-csm_list_article-itemRelated |title=Swiss tunnel: Workers drill through last few feet of rock, creating world's longest tunnel |last=Zirulnick |first=Ariel |work=The Christian Science Monitor |date=15. 10. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160303215114/http://www.csmonitor.com/World/Global-News/2010/1015/Swiss-tunnel-Workers-drill-through-last-few-feet-of-rock-creating-world-s-longest-tunnel?nav=A306686-csm_list_article-itemRelated |archivedate=3. 3. 2016 |deadurl=но}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/final-breakthrough-of-the-longest-railway-tunnel-in-the-world/ |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=15. 10. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20160601220111/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/final-breakthrough-of-the-longest-railway-tunnel-in-the-world/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> Финално пробијање западне цеви било је [[23. март]]а [[2011]]. године у 12.20.<ref name="bedding">{{cite news |url=http://www.telegraph.co.uk/travel/destinations/europe/switzerland/articles/Switzerlands-Gotthard-Base-train-tunnel-is-redefining-Europe/ |title=Switzerland's Gotthard Base train tunnel is redefining Europe |last=Bedding |first=James |work=The Telegraph |date=19. 2. 2013 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602000836/http://www.telegraph.co.uk/travel/destinations/europe/switzerland/articles/Switzerlands-Gotthard-Base-train-tunnel-is-redefining-Europe/ |archivedate=2. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref name="driving">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/gotthard-base-tunnel-driving-complete/ |title=Gotthard Base Tunnel: Driving complete |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=23. 3. 2011 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601220642/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/gotthard-base-tunnel-driving-complete/ |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
Оперативна фаза испитивања је започета [[16. децембар|16. децембра]] [[2013]]. године, и то на деоници дугој {{convert|13| km|mi|sing=on}} у јужном делу западне цеви између Фаида и Бодија. Намена је било тестирање инфраструктуре и свих помоћних система.<ref name="globalrailnews 2">{{cite news |url=http://www.globalrailnews.com/2013/12/17/test-trains-running-on-gotthard-base-tunnel/ |title=Test trains running on Gotthard Base Tunnel |work=Global Rail News |date=17. 12. 2013 |accessdate=21. 12. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160203022817/http://www.globalrailnews.com/2013/12/17/test-trains-running-on-gotthard-base-tunnel/ |archivedate=3. 2. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
Инсталација железничких колосека је завршена [[31. октобар|31. октобра]] [[2014]]. године. Златна [[спална]] на самом крају колосека постављена је током манифестације поводом обележавања прекретнице у изградњи.<ref name=History>{{cite web |url=http://www.alpiq.com/news-stories/stories/stories.jsp?story=tcm:95-118469&tag=Integrated+project+management&taxid=8049&schema=52639 |title=The construction of the century takes shape &#91;Final sleeper for the railway infrastructure in the Gotthard&#93; |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 10. 2014 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235733/http://www.alpiq.com/news-stories/stories/stories.jsp?story=tcm:95-118469&tag=Integrated+project+management&taxid=8049&schema=52639 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.euronews.com/2014/10/31/celebrations-as-last-piece-of-track-is-laid-in-record-breaking-gotthard-rail-/ |title=Celebrations as last piece of track is laid in {{nowrap|record-breaking}} Gotthard rail tunnel |website=Euronews.com |date=31. 10. 2014 |accessdate=25. 1. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304064333/http://www.euronews.com/2014/10/31/celebrations-as-last-piece-of-track-is-laid-in-record-breaking-gotthard-rail-/ |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Линија 256 ⟶ 254:
[[Датотека:Gotthard Basistunnel Portal Nord 2009-06-14.jpg|мини|Поглед из ваздуха на подручје Ерстфелд (северни улаз), 2009]]
 
Уговори су додељивани по секцијамадеоницама:
* [[Естфелд]] ({{convert|7,7|km|mi|1|abbr=on}} км дуга секцијадеоница од Ерстфелда до [[Амштег]]а), са две [[машина за пробијање тунела|машине за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}}) које су пробијале две цеви; пробијање источне цеви између Ерстфелда и Амштега је било [[15. јун]]а [[2009]]. године; подручје портала је [[тунел|ископано на површину]], а две гране су довршене бушењем и разношењемминирањем
* Амштег ({{convert|11,3|km|mi|1|abbr=on}} км дуга секцијадеоница од Амштега до северног дела [[Зедрун]]а); -{ARGE AGN}- ([[Штрабаг]] и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;<ref name="agn">{{cite web |url=http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |title=Projektbeschrieb |language=немачком |publisher=AGN Strabag |date=24. 9. 2010 |accessdate=19. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141008175608/http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |archivedate=8. 10. 2014 |deadurl=yes}}</ref> Амштегова секцијадеоница је [[9. децембар|9. децембра]] [[2009]]. године званично достављенапредата власнику за опремање;<ref name="neat.ch">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |title=Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=10. 12. 2009 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020505/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref> цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |title=Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 3. 2010 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020516/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |archivedate=15. 4. 2012 |deadurl=yes}}</ref>
* Зедрун ({{convert|8,6|km|mi|1|abbr=on}} км источне цеви и {{convert|8,7|km|mi|1|abbr=on}} км западне цеви у секцији одмахдеонице северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско ([[Билфингер]], [[Импленија]], [[Фрутигер (компанија)|Фрутигер]] и [[Импреза Пицароти]]);<ref name="transco">{{cite web |url=http://www.transco-sedrun.ch/1_DEU_HTML.htm |title=Transco Sedrun |language=немачком |publisher=Transco |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/20100529224525/http://www.transco-sedrun.ch:80/1_DEU_HTML.htm |archivedate=29. 5. 2010 |deadurl=yes}}</ref><ref name="transconce">{{cite web |url=http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |title=Gotthard: A titanic tunnel |last=Booth |first=Martina |publisher=EMAP Publishing Limited |work=New Civil Engineer |date=29. 4. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307191823/http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |archivedate=7. 3. 2016 |deadurl=no}}</ref> финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;<ref name="serunfinal">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=15. 10. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232342/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref> цивилниграђевински инжењеринградови, изградња, бетон и радови на облагању завршени су на Зедрун Норту; северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард [[15. септембар|15. септембра]] [[2011]]. године, што је датум одређен у распореду за изградњу<ref name="TranstecGotthard">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |title=Installation of the railway systems in the north has begun |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 9. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232346/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |archivedate=27. 9. 2013 |deadurl=yes}}</ref>
* [[Фаидо]] ({{convert|13,4|km|mi|1|abbr=on}} км источне цеви и {{convert|13,6|km|mi|1|abbr=on}} км западне цеви у секцијидеонице од југа Зедруна до Фаида); радовима Конзорцијаконзорцијума -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, [[Хохтиф]] и [[Импленија]] и [[Импређило]]) секцијадеоница је доведена у оперативно стање<ref name="TAT">{{cite web |url=http://www.tat-ti.ch/ |title=St. Barbara Celebration 2012 |language=немачком |publisher=Consorzio TAT |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/Gu7f |archivedate=5. 6. 2012 |deadurl=yes}}</ref>
* [[Бодио]] ({{convert|15,9|km|mi|1|abbr=on}} км источне цеви и {{convert|15,6|km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од Фаида до Бодија); радовима Конзорцијаконзорцијума -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секцијадеоница је доведена у оперативно стање;<ref name="TAT"/> цивилниграђевински инжењеринградови, изградња, бетон и радови на облагању су завршени<ref name="ReferenceA"/>
 
=== Смрти у току градње ===
Девет радника је изгубило свој живот за време изградње: један у амштешкој секцијидеоници, два у зедрунској секцијидеоници и по три у најјужнијој фаидској и бодиоској секцијидеоници.<ref name="Memorial"/> То су били:
* Андреас Рајхарт (33) из [[Гера|Гере]] ([[Немачка]]); прва жртва изградње тунела, погођен шипком за бушење која је пала са 700&nbsp;метара, 8. јуна 2000.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/andreas-reichhardt-8-juni-2000 |title=Andreas Reichhardt, † 8. Juni 2000 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=[[:de:Schweizer Radio und Fernsehen|SRF]] |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235826/http://www.srf.ch/sendungen/dok/andreas-reichhardt-8-juni-2000 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
* Жак ду Плој (23) из [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]; закопао га ископани материјал 12. марта 2002.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/jacques-du-plooy-12-maerz-2002 |title=Jacques Du Plooy, † 12. März 2002 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=30. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235240/http://www.srf.ch/sendungen/dok/jacques-du-plooy-12-maerz-2002 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
Линија 275 ⟶ 273:
* Ђузепе Лијуцо из [[Назо (Сицилија)|Наза]] (Италија); пао са скеле 16. јуна 2012.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/sendungen/dok/guiseppe-liuzzo-16-juni-2012 |title=Giuseppe Liuzzo, † 16. Juni 2012 |language=немачком |last=Venzin |first=Gieri |publisher=SRF |date=26. 5. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235018/http://www.srf.ch/sendungen/dok/guiseppe-liuzzo-16-juni-2012 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
== Пуштање у рад ==
== Инаугурација ==
Дан пре инаугурацијепуштања у рад, [[31. мај]]а [[2016]]. године, одржана је комеморација за деветородевет људирадника који су погинилипогинулих током изградње,. уЦеремонија је церемонијиобављена код северног улаза у [[Ерсфелд]]у; комеморацијупредводио јеју предводиоје католички [[генерални викар]] и викар {{ill|de|Евангелистичка реформисана регионална црква Ури|Evangelisch-Reformierte Landeskirche Uri|Евангелистичке реформисане регионалне цркве Ури}}.<ref name="Memorial"/>
 
Тунел је [[1. јун]]а [[2016]]. године званично [[инаугурација|инаугурисан]]пуштен у рад. На северном улазу у Ерстфелд, швајцарскипредседник федерални председникШвајцарске [[Јохан Шнајдер-Аман|Јохан {{nowrap|Шнајдер-Аман}}]] говорио је о „великом кораку за Швајцарску али једнако битном и за наше суседе и остатак континента”, док је се преносом уживо емитоваоемитован говор министра за транспортсаобраћај [[Дорис Лојтхард|Дориса Лојтхарда]] са јужног улаза у [[Бодио|Бодију]]. Част да се први провозају тунелом имале су стотине швајцарских грађана који су наодабрани извлачењу освојили картелутријом, док су окупљени гости у Ерстфелду&nbsp;— укључујућимеђу немачкукојима канцеларкусу били немачки канцелар [[Ангела Меркел|Ангелу Меркел]], францускогфранцуски председникапредседник [[Франсоа Оланд|Франсоу Оланда]], италијанскогиталијански премијерапремијер [[Матео Ренци|Матеа Ренција]] и аустријског канцелараканцелар [[Кристијан Керн|Кристијана Керна]]&nbsp;— присуствовали програмуцеремонији отварања у комкојој су наступали плесачи, акробате, певачи и музичари који су прослављали алпску културу и историју.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-36423250 |title=Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland |publisher=BBC News |date=1. 6. 2016 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601134102/http://www.bbc.com/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref>
 
[[Датотека:Periscopio Pollegio 140515.jpg|мини|Контролни центар [[Полегио]] (јужни улаз) са приказаном секачком главом [[машина за пробијање тунела|машине за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}})]]
Линија 317 ⟶ 315:
 
* '''Дужина:'''<ref name="Project data"/>
** '''Западни тунел:''' {{convert|57,017|km|mi|3|abbr=on}} км
** '''Источни тунел:''' {{convert|57,104|km|mi|3|abbr=on}} км
* '''Укупна дужина свих тунела и окана:''' {{convert|151,840|km|mi|2|abbr=on}} км
* '''Пречник сваке цеви са једним колосеком:''' {{convert|8,83| -| 9,58| m|ft|abbr=on}}
* '''Растојање између тунела за попречне прелазе:''' {{цирка|{{convert|325| m|ft|abbr=on}}}}
* '''Максимална [[:en:overburden|висина материјала изнад тунела]]:''' {{convert|2300| m|ft|abbr=on}} &#91;у [[Пиц ВаћираВачира|Пиц ВаћириВачири]]&#93;
* '''Почетак градње:''' 1993. (прва бушења), 1996. (припреме), 2003. (механичко ископавање)
* '''Крај градње:''' 2016.
Линија 328 ⟶ 326:
* '''Укупан трошак:''' 9,74&nbsp;милијарди [[швајцарски франак|франака]]<ref name="record">{{cite web |url=http://www.swissinfo.ch/eng/switzerland-has-its-record-breaking-tunnel/28532002 |title=Switzerland has its {{nowrap|record-breaking}} tunnel |publisher=Swissinfo.ch |date=15. 10. 2010 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131213191341/http://www.swissinfo.ch/eng/Specials/Gotthard_base_tunnel/The_tunnel/Switzerland_has_its_record-breaking_tunnel.html?cid=28532002 |archivedate=13. 12. 2013 |deadurl=no}}</ref> ({{as of|2010|10|lc=on}}) &#91;10,1&nbsp;милијарди [[амерички долар|долара]], 8,8&nbsp;милијарди [[евро|евра]]; 1,1&nbsp;билиона [[српски динар|динара]]&#93;
* '''Возова по дану:''' 200—250
* '''Систем електрификације:''' [[:en:15 kV AC railway electrification|{{nowrap|15&nbsp;-{kV}-; 16,7&nbsp;-{Hz}-}}]]
* '''Сигурносна правила:''' Захтеви за безбедност на вагонима су слични као и код осталих швајцарских тунела, а пример је могућност да се премости [[:en:emergency brake (train)|кочница за случај опасности]]. Ово је у супротности са [[Евротунел|Ламаншом]] који има неколико јединствених сигурносних правила која се тичу возова направљених по наруџби.
* '''Количина ископане стене:''' {{convert|28200000|t|ST28.200.000 LT|abbr=on}}тона,<ref name="spoil">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/medien/artikel/2011.03.02_Samoter_2011_Verona_Materialbewirtschaftung_GBT.pdf |title=Experience in Spoil Management on Conclusion of Excavations for the Gottard Base Tunnel |last=Lieb |first=Rupert H. |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 3. 2011 |accessdate=15. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131213024458/http://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/medien/artikel/2011.03.02_Samoter_2011_Verona_Materialbewirtschaftung_GBT.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |deadurl=yes}}</ref> &#91;{{convert|13300000|m3|cuyd|abbr=on|disp=or}} 13.300.000 м<sup>3</sup>; еквивалентно 5&nbsp;[[пирамиде у Гизи|пирамида у Гизи]]&#93;
* '''Број [[машина за пробијање тунела|машина за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}})''': 4&nbsp;Херенкнехт грипер {{nowrap|-{TBM-}-а}}&nbsp;— машине са бројевима {{nowrap|-{S-}-210}} и {{nowrap|-{S-}-211}} радиле су северно од Бодија до Фаида и Зедруна и добиле су надимак ''Сиси'' и ''Хајди'' (редом); машине {{nowrap|-{S-}-229}} и {{nowrap|-{S-}-230}} радиле су јужно од Ерстфилда до Зедруна и биле су познате као ''Габи&nbsp;-{I}-'' и ''Габи &nbsp;-{II}-''
** '''Укупна дужина:''' {{convert|440|m|ft|abbr=on}} м [укључујући и додатну опрему]
** '''Укупна маса:''' {{convert|3000|t|ST LT|abbr=on}}тона
** '''Снага:''' 5&nbsp;[[мегават|-{MW}-]]
** '''Макс. ископано у дану:''' {{convert|25|-|30|m|ft|abbr=on}} [у– одличним30 условимам стена]
** '''Укупна дужина ископана са {{nowrap|-{TBM-}-ом}}:''' око {{convert|45|km|mi|abbr=on}} км [за сваку цев]
** '''Произвођач:''' [[Херенкнехт]] из [[Шванау]]а ([[Немачка]])
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Готардски_базни_тунел”