Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Спорт |
+ |
||
Ред 90:
=== Рељеф и положај ===
[[Датотека:Sava i Dunav.jpg|мини|250п|Ушће Саве у Дунав код Београда]]
Србија се налази на [[Балканско полуострво|Балкану]] — региону [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] (око 75% територије) и у [[Панонска низија|Панонској низији]] — региону [[Средња Европа|средње Европе]] (око 25% територије). Но, географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 -{km}-, од чега је 1.717 -{km}- сувоземних и 680 -{km}- речних.<ref name="Срб 2009">{{cite web|url=http://istmat.info/files/uploads/47438/statistical_yearbook_of_the_republic_of_serbia_2009.pdf|title=Статистички годишњак Србије, 2009: ''Географски преглед''|accessdate = 18. 12. 2009. |format=PDF|publisher=Републички завод за статистику Србије
Северни део Републике заузима равница (види: [[Географија Војводине]]), а у јужним пределима су брежуљци и [[планина|планине]]. Постоји преко 30 планинских [[Planinski vrhovi u Srbiji preko 2000 metara|врхова изнад 2.000 -{m}-]] [[апсолутна висина|надморске висине]],<ref name="Срб 2009" /> а највиши врх је [[Ђеравица]] (на [[Проклетије|Проклетијама]]) са висином од 2.656 -{m}-.<ref name="Срб 2009"/> [[Планине Србије|Планински рељеф Србије]] објашњава појаву многих [[кањон]]а, [[клисура]] и [[пећина]] ([[Ресавска пећина]], [[Церемошња (пећина)|Церемошња]], [[Рисовача]]). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском,<ref>{{Cite book|url=http://freska.rs/pdf/GEOGRAFIJA%2008.pdf|title=Географија за осми разред основне школе|publisher=Фреска|last1=Живковић|first1=Љиљана|last2=Алексић|first2=Ана|last3=Живковић|first3=Ненад|pages=24-}}</ref> на ушћу [[Тимок]]а у [[Дунав]], на 28-36 -{m}- надморске висине.<ref name="Vlahović2004">{{harvnb|Vlahović|2004|p=20}}</ref> [[Делиблатска пешчара]] представља [[Геоморфологија|геоморфолошки]] и [[Екологија|еколошко]]-[[Биогеографија|биогеографски]] феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. У њој је клима полустепска, налази се у јужном [[Банат]]у и једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте [[Флора|флоре]] и [[Фауна|фауне]], које у европским и светским размерама представљају природне реткости.
Ред 181:
{{главни чланак|Списак река у Србији|Списак језера у Србији}}
[[Датотека:Serbia drainage basins detailed (sr).png|мини|десно|300п|Реке и [[слив|речни сливови]] у Србији]]
Већи део Србије припада сливу [[Дунав]]а (81.646 -{km}-² тј. 92,4 %<ref name="Пера">{{harvnb|Vlahović|2006|pp=}}</ref>), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара.<ref name="Географија">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=36|title=Влада Републике Србије: ''Положај, рељеф и клима''|accessdate = 17. 12. 2009.
[[Датотека:Власинско језеро 1 - Vlasina Lake 1.JPG|мини|лево|250п|[[Власинско језеро]]]]
Већина [[Језеро|језера]] у Србији је полигенетског порекла,<ref name="ШТета">{{harvnb|Штетић|2004|pp=}}</ref> а највеће међу њима је [[Ђердапско језеро]], површине 178 -{km}-² (са румунским делом: 253 -{km}-²),<ref name="Срб 2009" /> које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 -{km²}-, су<ref name="Срб 2009" />: [[Власинско језеро]] (на реци [[Власина|Власини]], 16 -{km²}-), [[Перућац]] (на реци [[Дрина|Дрини]], 12,4 -{km²}-) и [[газиводе (језеро)|језеро Газиводе]] (на реци [[Ибар|Ибру]], површине 11,9 -{km²}-). Највећа природна језера су [[Палићко језеро]] површине 5,6 -{km}-² и [[Бело језеро (Србија)|Бело језеро]] површине 4,8 -{km}-², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се [[глацијално језеро|глацијална језера]], попут [[Ђеравичко језеро|Ђеравичког]] на [[Проклетије|Проклетијама]] или језера на [[Шар-планина|Шар-планини]],<ref name="ШТета" /> док се на крајњем северу јављају, иначе ретка<ref name="ШТета" />, [[еолско језеро|еолска језера]], [[Палићко језеро|Палићко]] (5.6 -{km²}-) и [[Лудошко језеро|Лудошко]].<ref name="ШТета" /> Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: [[Крашко језеро|крашка]] ([[Жагубичко врело]]) и [[речно језеро|речна језера]] ([[Русанда]], [[Царска бара]]), док су [[тектонско језеро|тектонска језера]], која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у [[Раваничка пећина|Раваничкој пећини]].
Ред 999:
Модалитет '''„Нису се изјаснили и непознато“''' садржи збирни податак за број лица која нису желела да се изјасне, затим укупан број нечитких одговора, одговора који не представљају изјашњавање о матерњем језику (домаћи, људски, билингвиста, полиглота, ћирилица, нишки, лалински итд.) и укупан број неуписаних одговора.
Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.<ref name="Опште-ТОС">{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1586|title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност |publisher=Републички завод за статистику
=== Религија ===
Ред 1.005:
[[Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1.gif|мини|200п|Верски састав по општинама према попису из [[2011]]. године.]]
Највећи број верника у Србији је [[Православље|православне]] вере (84,59%). За њима следе [[католицизам|католици]] (4,97%), [[муслимани]] (3,1%), који су великом већином сунити, и [[Протестантизам|протестанти]] (0,99 %), док су друге религије слабије заступљене. Становништво чини и 1,11% [[Атеизам|атеиста]].<ref>{{cite web|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf|title=Вероисповест, матерњи језик и национална|accessdate=27. 5. 2013|format=PDF|publisher=Републички завод за статистику
Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, што се у пракси и поштује, иако слобода вероисповести није остварена у потпуности. Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање [[Национализација|национализоване]] имовине верских заједница, као и спорадични напади на вернике, службенике и објекте мањих верских заједница.<ref>{{cite web|url=http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/462-2009-04-30-14-34-25|title=Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића|date= 30. 4. 2009|accessdate=27. 5. 2013
Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике, као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан [[Божић]]а, [[Ускрс]], [[слава|крсне славе]], [[Рамазански бајрам|Рамазанског]] и [[Курбан-бајрам|Курбаског бајрама]] и [[Јом кипур]]а).<ref name = "dp"/>
Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе, од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи [[вјеронаука|веронаука]].<ref>{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/veronauka_u_srpskim_skolama|title=Веронаука у српским школама|accessdate=27. 5. 2013|publisher=Српска православна црква
=== Генетика ===
Ред 1.359:
=== Празници ===
{{види још|Државни празници у Републици Србији}}
Државни празници у Републици Србији су дефинисани Законом о државним и другим празницима у Републици Србији.<ref name = "dp">{{cite web | url = http://www.minrzs.gov.rs/cir/drzavni-i-verski-praznici | trans_title = Државни и верски празници Републике Србије | script-title=sr:Закон о државним и другим празницима у Републици Србији | publisher = Службени гласник РС | work = „Службени гласник РС”, бр. 43/01, 101/07 и 92/11 |year=2011| accessdate = 30. 12. 2011
{| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;"
| |||