Краљица Викторија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м clean up, replaced: Кемпбел → Кембел using AWB |
|||
Ред 31:
== Детињство и рана младост ==
Принцеза Викторија од [[Кент]]а је рођена у [[Кенсингтонска палата|Кенсингтонској палати]] у [[Лондон]]у 1819. године. У кругу породице је носила надимак '''Драјн'''. Принц Едвард Август, њен отац, умро је када је имала осам месеци. Краљ [[Џорџ III]], отац принца Едварда и деда принцезе Викторије, умро је слеп и поремећеног духа мање од недељу дана по Едвардовој смрти. Круну је наследио принц од [[Велс]]а, Викторијин стриц, [[Џорџ IV]].
Иако је била међу првима по праву наследства, Викторија је као мало дете учена само [[немачки језик|немачком језику]] који је био матерњи и њеној мајци и њеној гувернанти. Када је навршила три године почела је школовање на [[енглески језик|енглеском језику]]. У току живота научила је да говори [[италијански језик|италијански]], [[грчки језик|грчки]], [[латински језик|латински]] и [[француски језик|француски]].
Када је имала једанаест година, њен стриц, Краљ Џорџ IV, је умро не оставивши потомка за собом, оставивши трон свом брату, [[Вилијам IV|Вилијаму IV]]. Како нови краљ није имао деце, млада принцеза је постала први престолонаследник. Како закон у то време није имао специјалне захтеве у погледу старости монарха, Викторија је могла да влада као дете, као и да је била одрасла. Да би спречио овај развој догађаја, парламент је усвојио закон, по коме је Викторијина мајка, Војвоткиња од Кента и [[Стратхорн]]а, требало да влада као регент до Викторијиног пунолетства. Парламент није ограничио власт регента.
Ред 70:
Млада краљица Викторија се заљубила у Ирску, бирајући да се одмара у [[Киларни]]ју у округу Кери, лансирајући ову локацију као једно од најпопуларнијих туристичких одредишта деветнаестог века. Њена љубав према острву је била у пару са топлином којом су Ирци дочекали младу краљицу. Године [[1845]]. Ирска је била погођена великом глађу која је за 4 године однела пола милиона живота и отерала цео милион људи у емиграцију. Краљица је лично поклонила 5000 фунти и била укључена у разне добротворне акције. Упркос томе, чињеница да је политика лорда Расела била окривљена за глад и Ирској имала је утицај на пад популарности краљице. За екстремне републиканце, Викторија је постала „Гладна Краљица“, са митским причама о томе да је донација износила свега 5 фунти које су нашироко прихваћене у републиканским круговима.
Викторијину прву званичну посету Ирској, [[1849]], је посебно организовао Џорџ Вилиерс, лорд-заступник Ирске, вођа британске администрације, да би одвукао пажњу од глади али и да би привукао пажњу политичара кроз краљичино присуство и скренуо им пажњу на озбиљност кризе у Ирској. Без обзира на негативни утицај глади на краљичину популарност, краљица је остала довољно популарна у националистичким круговима да би јој на крају партијских састанака и даље певали „Боже спаси краљицу“ (што је официјелна химна Велике Британије и данас).
Ипак, до краја седамдесетих и осамдесетих година деветнаестог века, монархијска моћ у Ирској је значајно опала, делом као резултат Викторијине одлуке да одбије посету Ирској из протеста против одлуке Даблинске Корпорације да одбије да честита њеном сину, Едварду VII, брак са данском принцезом Александром, или да честита краљевском пару рођење најстаријег сина, принца Алберта Виктора.
Ред 98:
== Гледстон и Дизраели ==
У току [[1868]]. кабинету се придружио човек који ће се доказати као Викторијин омиљени премијер, конзервативац [[Бенџамин Дизраели]]. Његов се кабинет, ипак, брзо распао, а Дизраелија је заменио [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]], члан [[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|Либералне партије]]. Краљица је била против Гледстона и његових уверења, исто колико се дивила Дизраелију. Током Гледстоновог мандата, раних 1870их, краљица је почела да излази из жалости и изолације, уз помоћ и подршку породице.
[[1872]]. Викторија је доживела шести напад који је укључивао ватрено оружје. На излазу из кочије, седамнаестогодишњи Ирац, Артур О`Конор, навалио је ка њој са пиштољем у једној, и петицијом за ослобођење ирских затвореника у другој руци. Пиштољ није био напуњен, а намера младића је била тек колико да узбуни краљицу не би ли прихватила петицију. Џон Браун, који се налазио поред краљице, оборио је младића на земљу пре него што је краљица и могла да види пиштољ. Браун је награђен зланом медаљом за храброст. О`Конор је осуђен према закону из [[1842]].
Дизраели се вратио на власт [[1874]]. У то време империјализам је био топло прихваћен од стране многих у земљи, укључујући и краљицу и премијера. Краљица је узела титулу Царица Индије, а премијера је наградила титулом Грофа од Биконсфилда. Дизраелијева администрација је пала [[1880]], када су либерали победили на генералним изборима.
Последњи из серије напада на Викторију десио се [[1882]]. Шкот поремећеног ума, Родерик Меклин, испалио је метак према краљици, а затим према кочији али је промашио. Од 1842. свака индивидуа која је покушала напад на краљицу била је осуђивана на седам година затвора. Међутим, Меклину је суђено за велеиздају, што је било кажњиво смрћу. Ослобођен је казне на рачун лудила, и послат у азил за поремећене. Викторија је изразила велико незадовољство пресудом која је гласила „није крив, јер је луд“ и идуће године представљена је нова пресуда „луд, али крив“.
Ред 126:
Краљица Викторија је била први модерни владар Британије. Претходни владари су били активни учесници у процесу владања. Серија законских реформи довела је [[Дом комуна]] на много утицајнији ниво, на рачун монарха и [[Дом лордова|Дома лордова]] — горњег дома [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента]]. Краљевска улога постала је симболична. Од времена Викторијине владавине па надаље, монарх је, по речима Валтера Бејгхоа, имао „право да буде консултован, да саветује и упозори“.
Викторијина владавина је постала више симболична него политичка, са јаким нагласком на моралу и породичним вредностима, на супрот сексуалним, финансијским и личним скандалима који су били повезивани са претходним члановима Куће Хановер, који су дискредитовали монархију. Викторијина влдавина је у Британији успоставила концепт „породичне монархије“ са којом је настајућа средња класа могла да се поистовети.
На међународном нивоу, Викторија је била велики играч, не само као слика везана за империјални утицај Британије у њеним колонијама, него и због породичних веза са многим европским владарским породицама, које су јој донеле надимак „баба Европе“. Као пример овог статуса може да се наведе чињеница да су три главна владара зараћених земаља у току Првог светског рата били Викторијини унуци или ожењени њеним унукама. Осморо од деветоро њене унучади удало се или оженило члановима других владарских породица у Европи, а девета унука, принцеза Луиз, удала се за шкотског војводу.
Викторија је први познати болесник од [[хемофилија|хемофилије]] у краљевској породици, али није јасно како је добила. Могуће је да је добила услед неке генетичке мутације, јер је њен отац имао педесет и пет година када је Викторија зачета. Такође, било је спекулација да [[Војвода од Кента]] није њен биолошки отац, већ да је она кћи војводиног личног секретара и доказаног женскара, Ирца Сера Џона Конроја. Иако постоје некакви докази да је постојала романтична веза измећу Конроја и Викторијине мајке (Викторија је тврдила Војводи Велингтону да је лично била сведок афере), Конројева медицинска историја не показује икакав траг хемофилије у породици, а ова се болест и иначе обично преноси по женској линији. Много је вероватније да је добила од своје мајке, иако нема историје хемофилије ни у мајчиној породици. Иако није патила од болести, пренела је на барем троје своје деце. Најпознатија жртва хемофилије међу њеним наследницима је њен праунук, Алексеј, последњи руски царевић.
[[2004]], европски владари и бивши владари потекли од Викторије су:
Ред 194:
| [[Хелен од Велике Британије]] || [[Датотека:HelenaSaxeCobourgGotha.jpg|мини|50п]] || [[25. мај]] [[1846]]. || [[9. јун]] [[1923]]. || [[Кристијан од Шлезвиг-Холштајна]]
|-
| [[Лујза од Велике Британије]] || [[Датотека:Princess Louise 1901 copy.jpg|мини|50п]] || [[18. март]] [[1848]]. || [[3. децембар]] [[1939]]. || [[Џон
|-
| [[Принц Артур, војвода од Конота и Стратерна|Артур, војвода од Конота и Стратхорна]] || [[Датотека:Duke of Connaught scan.jpg|мини|50п]] || [[1. мај]] [[1850]]. || [[16. јануар]] [[1942]]. || [[Лујза Маргарета од Пруске]]
| |||