Теорија скупова континуума — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.245.133.65 (разговор) на последњу измену корисника Ранко Николић
Поништена измена 11980436 корисника Srdjan m (разговор)Ne znas ti nista
Ред 1:
'''Теорија скупова континуума''' од [[Георг Кантор|Канторових]] ({{јез-нем|Georg Cantor}}) времена па до [[1940е|1940-их]] бавила се углавном [[Реалан број|реалним бројевима]] <math>\mathbb{R}</math> тј. континуумом. Главни предмет истраживања теорије скупова континуума су била својства регуларности као и друга структурна својства скупова реалних бројева дефинабилних<ref>Перовић, А.; Јовановић, А.; Величковић, Б. ''[http://poincare.matf.bg.ac.rs/~aljosha/Teorija-Skupova.pdf Теорија скупова]''. Математички факултет. Београд. стр. 88.</ref> на <math>\mathbb{R}</math>. Овај главни предмет/теорија се често зове и '''дескриптивна теорија скупова'''.
 
Да би се могао у потпуности разумети овај чланак, потребно је прво прочитати чланке [[Основе теорије скупова]] и [[Теорија скупова]].
 
== Дескриптивна теорија скупова ==
Дескриптивна теорија скупова проучава својства и структуре дефинабилних подскупова у <math>\mathbb{R}^n</math> и у другим [[пољски простор|пољским просторима]], тј. оним који су сепарабилни, метрички и комплетни. Као пример пољских простора поменућемо [[Рене-Луј Бер|Беров]] ({{јез-франц|René-Louis Baire}}) простор свих функција <math>f:\mathbb{N} \rightarrow \mathbb{N}</math>, простор комплексних бројева, [[Давид Хилберт|Хилбертов]] ({{јез-нем|David Hilbert}}) простор и сепарабилне [[Стефан Банах|Банахове]] ({{јез-пољ|Stefan Banach}}) просторе. Најпростији пример скупа реалних бројева су основни отворени скупови реалних бројева тј. отворени интервали са рационалним границама, те њихови комплементи. Ако се узму основни отворени скупови па се на њих примене операције комплементирања пребројиво много пута и формира се пребројива унија тако добијених скупова, добијају се [[Емил Борел|Борелови]] ({{јез-франц|Émile Borel}}) скупови. Сви Борелови скупови поседују сва својства регуларности. Као пример својства регуларности имамо [[Анри Леон Лебег|Лебегову]] ({{јез-франц|Henri Léon Lebesgue}}) мерљивост. Скуп реалних бројева је мерљив по Лебегу ако се разликује од неког Бореловог скупа за празан скуп. Ово значи да се скуп мерљив по Лебегу може прекрити отвореним интервалима произвољно мале дужине. Тиме су сви Борелови скупови мерљиви по Лебегу.
 
Аналитички скупови, у ознаци <math>\sideset{}{_1^1}\sum</math>, дефинишу се као непрекидне слике Борелових скупова; коаналитички скупови или <math>\sideset{}{_1^1}\prod</math> скупови су комплементи аналитичких скупова. Пројективни скупови се добијају пројекцијом (<math>\mathbb{R} \times \mathbb{N}</math> на <math>\mathbb{R}</math>) и комплементирањем аналитичких скупова. Пројективни скупови формирају хијерархију растуће комплесности. На пример, ако је <math>A \subseteq \mathbb{R} \times \mathbb{N}</math> коаналитички скуп, онда је пројекција <math>\{x \in \mathbb{R}: \exists y \in \mathbb{N}((x,y)\in A)\}</math> пројективни скуп у следећем нивоу комплексности изнад коаналитичких скупова. Ови скупови се зову <math>\sideset{}{_2^1}\sum</math>, а њихови комплементи <math>\sideset{}{_2^1}\prod</math>.
Ред 18:
Помоћу ЦФИ је могуће показати да је сваки (ко)аналитички скуп мерљив по Лебегу и да има Берово својство, а да сваки аналитички скуп има својство савршености. У ЦФИ се не може показати да сваки коаналитички скуп има својство савршености.
 
Теорија пројективних скупова чија је комплексност већа од комплексности коаналитичког скупа је потпуно ЦФИ неодређена. На пример, у <math>L</math> постоји <math>\sideset{}{_2^1}\sum</math> скуп који није мерљив по Лебегу и нема Берово својство, а ако [[Доналд Мартин|Мартинова]] ({{јез-енгл|Donald A. Martin}}) [[аксиома]] важи — онда такав скуп има својства регуларности.
 
== Детерминација ==
Ред 30:
 
== Хипотеза континуума ==
Хипотезу континуума (ХК) формулисао је Кантор. Овом хипотезом се тврди да сваки бесконачни скуп реалних бројева има [[кардиналност]] <math>\aleph_{0}</math> или исту кардиналност као и <math>\mathbb{R}</math>, тј. <math>2^{\aleph_{0}}=\aleph^{1}</math>. Затворени скупови реалних бројева имају својство савршеног скупа, одакле следи да сваки непребројив затворен скуп реалних бројева има исту кардиналност као и <math>\mathbb{R}</math>. На тај начин ХК важи за затворене скупове. [[Павел Сергејевич Александров|Александров]] ({{јез-рус|Па́вел Серге́евич Алекса́ндров}}) проширио је ХК на Борелове скупове, а [[Михаил Јаковлевич Суслин|Суслин]] ({{јез-рус|Михаил Яковлевич Су́слин}}) на све аналитичке скупове. ХК није проширена на коаналитичке скупове и не може се доказати за ове скупове у ЦФИ. Гедел је доказао да је ХК доследна (конзистентна) са ЦФ. Под претпоставком да је ЦФ доследан, може се конструисати неки ЦФИ модел који се зове конструктивни универзум, у коме ХК важи. Да се доказати да ако је ЦФ доследан, онда су заједно доследни ЦФ, АИ и ХК. Отуд следи да, ако се претпостави да је ЦФ доследан, онда се АИ не може оборити у ЦФ нити се може оборити ХК у ЦФИ.
 
== Референце ==