Ћирило и Методије — разлика између измена

Након трогодишњег боравка у [[Моравска|Моравској]], браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у [[Панонија|Панонију]], неко време су се задржали на двору [[Коцељ (кнез)|кнеза Коцеља]] како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у [[Венеција|Венецију]], где су морали да воде оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“. Одатле нису кренули за [[Цариград]], где је уморен цар [[Михаило III|Михаило]], а власт је преузео [[Василије I Македонац]], већ су отишли у [[Рим]]. [[Папа Хадријан]] је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних [[Франци|франачких]] надбискупа и њиховог суверена, те их је свечано примио.

 

 

Чим је Методије дошао у [[Панонија|Панонију]], латински свештеници су га напали као [[јерес|јеретика]], а када је стигао у [[Моравска|Моравску]] (где је Растислава збацио његов синовац, њитрански [[кнез Светоплук]]) локални бискупи су Методија позвали на свој синод, осудили га и бацили у тамницу, где је остао две и по године. Тек [[873]]. године, на папин налог, Методије је пуштен из тамнице, али је [[словенска литургија]] забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност, те се словенско богослужење све више ширило по [[Моравска|Моравској]], против њега је подигнута оптужница у [[Рим]]у, те је [[879]]. позван пред папу да се оправда. [[Папа Јован VIII]], настојећи да не оштети римске позиције у Моравској, потврдио је словенско богослужење [[була|булом]] ''Марљивост твоја'' (-{Industriae tuae}-) из [[880]]. године. Исто је учинио и цариградски патријарх [[Фотије I|Фотије]] [[882]]. године.