21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска) — разлика између измена

На самом почетку је постало познато да је већини Албанаца муслимана у дивизији циљ био борба са Србима православцима, који су постали мета бројних звјерстава.{{sfn|Williamson|2004|p=128}} Како би зауставили злочине, Нијемци су морали разоружати батаљоне дивизије у Пећи и Призрену и ухапсити албанске официре, а један командни официр је чак послат у затвор у Њемачку. Дана 14. маја 1944. године,{{sfn|Perez|2013|p=27}} припадници дивизије су упали у јеврејске домове у Приштини, ухапсивши 281 Јеврејина које су предали Нијемцима, а који су их послали у концентрациони логор Берген-Белзен, гдје је већина убијена.{{sfnm|1a1=Malcolm|1y=1998|1p=310|2a1=Fischer|2y=1999|2p=187|3a1=Judah|3y=2002|3p=29|4a1=Elsie|4y=2010|4p=261|5a1=Kane|5y=2014|5p=288}} Дивизија је касније била укључена у масакр над албанским партизанима.{{sfn|Dorril|2002|p=387}} Уопштено, била је познатија по убиствима, силовањима и пљачкама, претежно у српским подручјима,{{sfn|Fischer|1999|p=185}} и по хапшењу Јевреја, него по учествовању у борбеним акцијама у сврху њемачког ратног циља. Осим неселективног убијања Срба, дивизија је била одговорна за протјеривање преко 10.000 српских породица са Косова, када су стигли нови албански досељеници из сиромашних подручја сјеверне Албаније.{{sfn|Poulton|2003|pp=127–128}} Долазак ових Албанаца охрабљивале су и италијанске власти, а процјењује се да се чак 72.000 Албанаца доселило на Косово током рата.{{sfn|Ramet|2006|p=141}} Између 28. маја и 5. јула 1944. године, дивизија је ухапсила укупно 510 Јевреја, комунистиа и осталих антифашиста, које је предала Нијемцима. Такође је вршила одмазде вјешањима сумњивих саботера.{{sfn|Motadel|2014|p=232}}

 

 

Дана 1. септембра 1944. године, снаге дивизије у Тетову и Гостивару су се побуниле, убијајући своје њемачке официре и подофицире.{{sfn|Kaltenegger|2008|p=251}} У то вријеме, дивизије је бројала нешто мање од 7.000 људи, што је од једне трећине првобитно предвиђене снаге.{{sfn|Tomasevich|2001|p=154}} За два мјесеца од почетно распоређивања дивизије, 3.500 људи је дезертирало из јединице. Химлер је у дивизију довео 3.000—4.000 припадника [[Кригсмарине]] из Грчке да би надокнадио изгубљену бројност, али то није много утицало на борбену способност дивизије.{{sfn|Williamson|2004|p=128}}{{sfn|Williamson|2012b|p=19}}{{sfn|Kaltenegger|2008|p=65}} Од почетка октобра 1944, снага дивизије је спала на око 4.900, мање од 1.500 који су били спремни за борбу. Јединица је била ослабљена оштећењем опреме и оружања, као и недостатком њемачког војног особља за обуку нових регрута, што се показало чињеницом да је током љета и јесени за борбу био спреман само један батаљон.{{sfn|Motadel|2014|p=232}} Шмидхубера су његови војници презирали, а Фицтум то објашњава тиме што нису успјели осигурати ефикасне сигурносне снаге омаловажавајући албанску културу и војни углед.{{sfn|Fischer|1999|p=186}}{{sfn|Judah|2002|pp=28–29}} Мање упознати припадници Вермахта су касније изјавили да је главни проблем везан за поузданост дивизије, био јер Нијемци нису блиско сарађивали са Албанцима на мјесном нивоу.{{sfn|Fischer|1999|p=186}} Средином октобра, дивизија је учествовала у тешким борбама у околини Ђаковице.{{sfn|Kaltenegger|2008|p=69}} Јединица је пружала помоћ Вермахту у повлачењу са Косова, покривајући бокове снага у повлачењу.{{sfn|Kane|2014|p=288}}{{sfn|Motadel|2014|p=232}} У то вријеме, дезертери су знатно ослабили јединицу, а 86 официра и 467 подофицира остало је заједно са снагама од 899 мушкараца, од чега су половина били Албанци.{{sfn|Bishop|2003|p=71}} Дана 24. октобра, генералоберст [[Александер Лер]], командант Групе армије Е, наредио је да се сви Албанци у јединици разоружају и пусте.{{sfn|Tomasevich|2001|p=154}}