Мађарска окупација Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze; козметичке измене |
|||
Ред 1:
{{nepouzdani_izvori}}
{{чишћење| разлог = poetski uzleti/neenciklopedijski stil; vrlo verovatno kršenje autorskog prava kopiranjem teksta iz drugih izvora| датум = 08. 2013.}}
[[Датотека:Fascist occupation of yugoslavia-sr.png|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|мини|250п]]
[[Датотека:Hungary map 1941-sr.png|Велика Мађарска, 1941.|мини|250п]]
Ред 6:
'''Мађарска окупација Југославије''' састојала се од [[војна окупација|војне окупације]], затим [[анексија|анексије]] области [[Бачка]], [[Барања]], [[Међимурја]] и [[Прекомурја]] током [[Другу светски рат|Другог светског рата]]. Све те територије су прије 20. века биле под контролом [[Краљевина Угарска|Угарске]] и у састав Југославије су ушле [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Те области су сада дио неколико држава: Бачка је сада део [[Србија|Србије]], Барања и Међимурје су сада део [[Хрватска|Хрватске]], а Прекомурје је део [[Словенија|Словеније]]. Окупација је почела 11. априла 1941. године када је 80.000 мађарских војника прешло југословенску границу као знак подршке немачкој инвазији Југославије која је отпочела пет дана раније. Отпор мађарским снага су пружали српски [[четници]], али је одбрана [[Југословенска војска|Југословенске војске]] у том тренутку била срушена. Мађарске снаге су посредно помагали месни Фолксдојчели, немачка мањина, која је имала формирану милицију и разоружала је 90.000 југословенских војника. Упркос спорадичном отпору, мађарска снаге су убиле много цивила током ових почетних операција, укључујући и неке фолксдојчере. Влада новоформирана осовинске марионетске државе, [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], накнадно се сагласила са мађарском анексијом области Међумурје, што је узнемирило хрватској становништво у тој области.
Окупационе власти су одмах класификовале становништво Бачке и Барање на оно које је живело у том областима док су оне још биле под Угарском влашћу 1920. године и на углавном српске досељенике који су у то подручје стигли од када су те области део Југославије. Затим су отпочели са притварањем месних Срба у сабирне логоре и затим их пребацивајући уХрватску, [[Независна Држава Црна Гора|Црну Гору]] и [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србију]]. На крају је десетина хиљада Срба депортовано из окупираних територија. Уследило је спровођење „мађаризације” политичког, друштвеног и привредног живота окупираних територија, што је укључивало поновно досељивање Мађара и Секеља из других делова Мађарске. „Мађаризација”
Мали оружани отпор мађарској окупацији почео је у другој половини 1941. године и на њега су мађарске власти одговориле преким мерама, које су укључивале убиства, прогон и заточеништво. Побуне су углавном биле концентрисане у српском подручје јужне Бачке у региону [[Шајкашка]], у коме су су мађарска снаге светиле своје губитке. Августа 1941. цивилна управа је преузела власт над „Јужним земљама” ({{јез-мађ|[[Делвидек|Délvidék]]}}) и оне су формално анектиране у децембру. Јануара 1942. мађарска милиција је извршила рације током који је убијено преко 3.300 људи, претежно Срба и Јевреја.
Ред 166:
{{reflist|2}}
== Литература ==
* {{Cite journal| ref = harv| last = Голубовић| first = Звонимир| title = Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева| journal = Зборник Матице српске за историју| year = 1987| volume = 36| pages = 91-129}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Mirnić| first = Josip| title = Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941| journal = Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu| year = 1967| volume = 10| pages = 143-153}}
* {{Cite book | ref = harv| last2 = Kocsis| first2 = Karoly| authorlink = | last1 = Kocsis-Hodosi| first1 = Eszter| coauthors = | title = Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin| year = 2001| url = http://books.google.rs/books?id=-zZ_NVM9mNEC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Simon Publications LLC| location = | isbn = 978-1-931313-75-9}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Радојевић| first = Мира| authorlink = Мира Радојевић| chapter = Емигрантска влада Краљевине Југославије и мађарски злочини у Бачкој (1941-1944)| title = Споменица академику Чедомиру Попову| year = 2017| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| pages = 553-586| url = https://books.google.com/books?id=1qlntgEACAAJ}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthors = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration| year = 2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-3615-2}}
[[Категорија:Југославија у Другом светском рату]]
| |||