Јосип Броз Тито — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 47:
| потпис = Tito signature.svg
}}
'''Јосип Броз Тито''' ([[Кумровец]], [[7. мај]] [[1892]] — [[Љубљана]], [[4. мај]] [[1980]]) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name="britannica">{{cite web| url = https://www.britannica.com/biography/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је вођа [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]], који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи.<ref name="JJR2013_OxfordPress">{{Cite book| author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87| year = 2013| publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| pages = 87}}</ref> За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству.<ref>{{Cite book| author1 author= Melissa Katherine Bokovoy| last2 = Irvine| first2 = Jill A.| author3 = Carol S. Lilly| title = State-society relations in Yugoslavia, 1945—1992| publisher = Palgrave Macmillan| year = 1997| isbn = 978-0-312-12690-2| pages = 36}}</ref> Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], поред [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлала Нехруа]], [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] и [[Сукарно|Ахмеда Сукарна]].<ref name="nonaligned-chief">{{cite book |last1last=Willetts |first1first=Peter |title=The non-aligned movement: the origins of a Third World alliance | year = 1978|publisher=F. Pinter |isbn=9780903804332 |page=xiv |url=https://books.google.com/books/about/The_non_aligned_movement.html?id=lF_8zgoRBrAC&redir_esc=y |accessdate=11. 909. 2018 |language=en}}</ref>
 
Био је [[Генерални секретар комунистичке партије|генерални секретар]] (касније председник председништва) [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (1939—1980). Током Другог светског рата је постао [[Списак председника влада Југославије|премијер]] (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и [[Председник Југославије|председник]] (касније [[доживотни председник]]; 1953—1980) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током [[Хладни рат|Хладног рата]], примио је око 98 страних одликовања, укључујући и [[Национални орден Легије части|Орден Легије части]].
Ред 70:
У децембру 1910. године се вратио кући{{sfn|Ridley|1994|p=54}} и почетком 1911. почео је да тражи посао прво у [[Љубљана|Љубљани]] затим [[Трст]]у, [[Кумровец|Кумровцу]] и [[Загреб]]у, где је радио на поправци бицикла, а овде се је и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911.{{sfn|Swain|2010|p=6}} После кратког периода рада у Љубљани,{{sfn|Ridley|1994|p=54}} у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у [[Камник]]у у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у [[Ченков]] у [[Чешка|Чешкој]]. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени месне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере.{{sfn|Ridley|1994|p=55}} Вођен радозналошћу, Броз се сели у [[Плзењ]] где је накратко запослен у фабрици [[Шкода Ауто|Шкода]], а затим је отпутовао у [[Минхен]]. Такође је једно време радио у фабрици аутомобила [[Мерцедес-Бенц]] у [[Манхајм]]у. До октобра 1912. године је стигао у [[Беч]], где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у [[Винер Нојштат]]у, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле.{{sfn|Ridley|1994|p=55—56}} У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес{{sfn|Vinterhalter|1972|p=55}}{{sfn|Swain|2010|p=6—7}} и током овог периода је делимично научио [[немачки језик]].{{sfn|West|1995|p=33}}
 
Што се тиче знања језика, Тито је тврдио да говори [[Српскохрватски језик|српско-хрватски]], немачки, [[Руски језик|руски]] и помало [[Енглески језик|енглески]].<ref>{{cite journal| journal = Socialist Thought and Practice| title = | volume = 11—12}}</ref> Док на пример, Владимир Дедијер наводи 1953. да Тито говори „српско-хрватски ... руски, [[Чешки језик|чешки]], словеначки... немачки (са бечким акцентом)... разуме и чита [[Француски језик|француски]] и [[Италијански језик|италијански]]... и такође говори и [[Киргиски језик|киргиски]]”.{{sfn|Dedijer|1953|p=4133}}
 
==== Породично стабло Јосипа Броза ====
Ред 86:
| 2 = 2. Фрањо Броз (1860—1936)
| 3 = 3. Марија Броз (1864—1918), рођена Јавершек
| 4 = 4. Мартинмартин Броз (1829—1874)
| 5 = 5. Јана Броз (1836—1904), рођена Блажичко
| 6 = 6. Мартинмартин Јавершек (1839—1915)
| 7 = 7. Марија Јавершек (1839—1906), рођена Пострежин
| 8 = 8. Мартинмартин Броз (1786—?)
| 9 = 9. Ана Броз (1791—?), рођена Медведец
| 10 = 10. Андреас Блажичко (1789—1869)
Ред 109:
У мају 1913. године{{sfn|West|1995|p=33}} Броз је регрутован у [[Аустроугарска војска|Аустроугарску војску]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=58}} Након молбе, одобрен му је захтев да војску служи у [[25. домобранска пешачка пуковнија|25. домобранској пешачкој пуковнији]] у Загребу. Након што је научио скијање током зиме 1913—1914, био је послат у школу за подофицире у [[Будимпешта|Будимпешти]].{{sfn|Swain|2010|p=7}} Након овога је унапређен у чин [[водник]]а, и тиме постао најмлађи водник у свом пуку,{{sfn|West|1995|p=33}}{{sfn|Swain|2010|p=7}} а негде се чак наводи и у целој Аустроугарској војсци.{{sfn|Ridley|1994|p=59}} Као првак свога пука у мачевању, у мају 1914. године, био је послат у Будимпешту на такмичење за првенство у Аустроугарској војсци. Учествовало је 16 најбољих мачевалаца у [[Аустроугарска|Аустроугарској]], а Јосип Броз је добио другу награду и сребрну медаљу.{{sfn|Dedijer|1955|p=}}
 
[[Датотека:Josip Broz Tito-Kamnik.jpg|мини|У фабрици „Титан” у Камнику 4. мај 1911. године<ref>{{cite news |last1last=Razić |first1first=Bora |title=Kako je nastala prva Titova fotografija: Uspomena na fabriku u stečaju (1975) |url=http://www.yugopapir.com/2013/02/kako-je-nastala-prva-titova-fotografija.html |accessdate=11. 909. 2018 |work=www.yugopapir.com |agency=Duga | date = 1975}}</ref>|234п]]
 
Убрзо након избијања Првог светског рата 1914. године, 25. домобранска пешачка пуковија је кренула према [[Балканско ратиште у Првом светском рату|српској граници]], али је Броз одмах ухапшен због подбуњивања и антиратних ставова, и затворен у [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинској тврђави]] у данашњем [[Нови Сад|Новом Саду]].{{sfn|Ridley|1994|p=62}} Јосип Броз био је одређен да сврши неки посао за пук у Петроварадину. Тада је имао чин водника. Нашао се у селу Мајуру, где је преноћио у кући једне пиљарице из Новог Сада, [[Срби|Српкиње]]. Ту је било неколико „ерзац-војника”, трећепозиваца, из [[Лика|Лике]]. Жена у чијој су се кући налазили војници послужила их је чајем, па се повео разговор. Она је причала војницима да се у петроварадинској тврђави, у горњем граду, муче Срби, да су неки и стрељани. Јосип Броз је на то рекао да је социјалиста, да ће његов пук бити пребачен у [[Галиција|Галицију]] и да ће се он онда предати Русима. Цео тај разговор слушао је и један стари наредник, који је одједном дрекнуо на Броза, разоружао га и везаних руку потерао у петроварадинску тврђаву.{{sfn|Dedijer|1955|p=}} Друга верзија је била да је неко чуо како је Тито рекао да се нада да ће Аустроугарска бити поражена. Након ослобађајуће пресуде,{{sfn|Ridley|1994|p=62—63}} његов пук је био кратко на српском фронту пре него што је прераспоређен на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]] у Галицију почетком 1915. да се бори против [[Руска Империја|Русије]].{{sfn|Swain|2010|p=7}} Једном приликом, извиђачки вод којим је командовао Броз је зашао иза непријатељских линија и заробио 80 руских војника. Године 1980. је откривено да је био препоручен за награду за овај подухват.{{sfn|West|1995|p=41—42}} Дана 25. марта 1915. године је био тешко рањен и заробљен током руског напада у близини [[Буковина|Буковине]]. Као ратни заробљеник је пребачен у болницу у [[Свијажск]]у где је провео тринаест месеци на опоравку.{{sfn|Swain|2010|p=7}} Током ових 13 месеци у болници је имао је честе [[Упала плућа|упале плућа]] и [[тифус]], и научио руски уз помоћ две ученице који су му донсиле руске класике [[Лав Толстој|Толстоја]] и [[Иван Тургењев|Тургењева]] за читање.{{sfn|Swain|2010|p=7}}{{sfn|West|1995|p=42}}{{sfn|Ridley|1994|p=64}}
Ред 192:
Дана 21. децембра 1941. године, партизани су основали [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] (под командом [[Коча Поповић|Коче Поповића]]), а 1. марта 1942, и [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску бригаду]].{{sfn|Ramet|2006|p=152—153}}
 
У ослобођеним територијама, партизани су организовали народне одборе који су представљали цивилне власти. Новембра 1942. године у [[Бихаћ]]у је формирано [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на његовом [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29]]. и [[30. новембар|30. новембра]] 1943. донесене су политички најважније одлуке којима је: забрањен повратак краља [[петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]] у Југославију, основан [[Национални комитет ослобођења Југославије|Национални комитет народног ослобођења]] (НКОЈ), који је био дефакто прва влада нове Југославије, зацртана будућност Југославије као државе састављене од федералних република, а Тито проглашен за [[Маршал Југославије|маршала]] и избран за [[Списак председника влада Југославије|председника НКОЈ-а]].<ref name="Hall">{{cite book |last1last=Hall |first1first=Richard C. |title=War in the Balkans: An Encyclopedic History from the Fall of the Ottoman Empire to the Breakup of Yugoslavia | year = 2014|publisher=ABC-CLIO |isbn=9781610690317 |pages=36, 350 |url=https://books.google.com/books?id=wy3TBAAAQBAJ&redir_esc=y |language=en}}</ref><ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,791223,00.html| title = Rebirth In Bosnia| work = Time Magazine| date = 19. 12. 1943| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Tito and Ivan Ribar in 1943.jpg|мини|лево|Рањени Тито и [[Иван Рибар]] за време [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]] 1943.]]
Ред 212:
Предвече [[23. октобар|23. октобра]] 1944. је стигао у ослобођени Београд, одакле је наставио да руководи завршним операцијама за ослобођење Југославије. Са стратешком подршком Савезника, партизани су припремали општу офанзиву којом би пробили кроз линију немачког фронта ([[Сремски фронт]]) и тиме их присилили на повлачење изван југословенских граница. Након победе партизана, свим спољашњим силама наређено је да напусте југословенску територију.
 
У последњим данима Другог светског рата у Југославији, јединице партизана су биле одговорне за масовна стрељања квинслистичких и окупаторских снага које су се повлачиле према Аустрији. Најпознатији случај је [[Случај Блајбург|стрељање у Блајбургу]]. Међутим у то време, према неким ауторима, Јосип Броз Тито је у више наврата издао позив за предају колони у повлачењу, нудећи им амнестију.<ref>{{cite journal |title=AN ADDITION TO THE RESEARCH OF THE PROBLEM OF BLEIBURG AND WAY OF THE CROSS (dedicated to their 60th anniversary) |journal=Senjski zbornik : prilozi za geografiju, etnologiju, gospodarstvo, povijest i kulturu | date = 30. 12. 2005 |volume=32 |issue=1 |url=https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=27516 |accessdate=12. 909. 2018 |language=hr |issn=0582-673X}}</ref> Врховном штабу словеначких партизанских јединица 14. маја је послао телеграм којим је забранио убијање ратних заробљеника.{{sfn|Ramet|Matić|2007|p=274}}
 
=== Почетни послератни период ===
Ред 224:
Од југословенских партизана је после рата настала [[Југословенска народна армија]] (ЈНА) која је временом постала четврта војна сила у Европи.{{sfn|Leffler|2009|p=201}} Формирана је и нова тајна полиција [[Служба државне безбедности|Управа државне безбедности]] (УДБА), која је настала из претходног, [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА). Југословенска тајна служба је у то време имала задатак да хвата и приводи на суђење велики број нацистичких сарадника; контроверзно, ово је укључивало велики број католичких свештеника због њихове сарадње са хрватским усташким покретом. Дража Михаиловић је ухваћен, проглашен кривим у [[Београдски процес|Београдском процесу]] за сарадњу, велеиздају и ратне злочине, а након тога и стрељани у јулу 1946. године.
 
Премијер Јосип Броз Тито се састао са поглаваром католичке цркве у Југославији, [[Алојзије Степинац|Алојзијем Степинцом]] 4. јуна 1945. два дана након његовог пуштања из затвора. Њих двојица међутим, нису могли да се договоре о статусу католичке цркве у Југославији. Под вођством Степинаца, католичка црква је објавила писмо у којем је осудила наводне партизанске ратне злочине у септембру 1945. године. Након овога, Степинац је ухапшен наредне године. У октобру 1946. године, у својој првој посебној седници у задњих 75 година, [[Ватикан]] је избацио Тита и југословенску владу из Католичке цркве, због осуђивања Степинца на 16 година затвора на основу оптужби за помагање усташама и подршци [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|присилном превођењу Срба]] у [[католицизам]].<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,855498,00.html| title = Excommunicate's Interview| work = Time Magazine | date = 21. 10. 1946| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref> Након овога Степинц је добио повлашћен третман у притвору,а казна је убрзо скраћена и сведена на кућни притвор.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,939610,00.html| title = The Silent Voice| work = Time Magazine| date = 22. 202. 1966| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref>
 
У првим послератним годинама Тито је нашироко гледан као комунистички вођа веома лојалан Москви. Заиста, он је често сматран за другог вођу у Источном блоку, одмах иза Стаљина. Међутим у суштини, Стаљин и Тито су имали један веома нелагодан савез од самог почетка, у коме је Стаљин на Тита гледао као на вођу који је превише независтан у односу на СССР. У периоду непосредно након рата Титова Југославија је имала јаку посвећеност марксистичким идејама. Оштре репресивне мере против дисидената били уобичајене, укључујући и „хапшењима, испитивања, присилну колективизацију и сузбијање цркве и религије”.{{sfn|Forsythe|2009|p=47}}
Ред 237:
Непосредно после Другог светског рата, дошло је до неколико оружаних инцидената између Југославије и западних савезника. Након рата, Југославија је припојила Истру, као и градове Задар и Ријеку. Југословенско руководство је тражио да се Југославији припоји и Трст. То је довело до неколико оружаних инцидената, посебно напада југословенских борбених авиона на америчке транспортне авиона. Од 1945. до 1948. године, најмање четири америчких авиона су оборена. Стаљин био против ове провокације, јер је осетио да је СССР неспреман да се суочи са Западом у отвореном рату тако брзо после губитака у Другом светском рату и у време када су САД имале нуклеарно наоружје, што није био случај са Совјетским Савезом. Поред тога, Тито је отворено подржавао комунистичку герилу у [[Грчки грађански рат|Грчком грађанском рату]], док се Стаљин држао на дистанци од овог рата. Године 1948. мотивисан жељом да се створи јаку независну привреду, Тито је створио свој план привредног развоја независно од Москве, што је резултирало ескалацијом политичког сукоба са Стаљином и разменом писама у којима је Тито написао да „смо ми проучили и узели као пример совјетски систем, али смо га развили у другачијој форми”.
 
Совјетска одговор од 4. маја је опоменуо Тита и КПЈ због тога што не желе да признају и исправиве своје грешке, и наставио да их оптужује да су превише поносни на своје успехе против Немаца, тврдећи да их је Црвена армија сачувала од потпуног уништења. Титов је у одговору од 17. маја предложио да се то питање решава на састанку Информбироа који је требао да буде одржан тог јуна. Међутим, Тито није присуствовао другом састанку, страхујући да ће Југославија бити отворено нападнута. Године 1949. криза ескалирала готово у оружан сукоб, будући да су мађарске и совјетске трупе почеле ад се гомилају на северним југословенским границама.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,800593,00.html| title = No Words Left?| work = Time Magazine| date = 22. 808. 1949| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref> Дана 28. јуна, остале земље чланице Источног блока су дипломатски напале Југославију, наводећи да је „националистички елемент успео у току последњих пет или шест месеци да достигне доминантан положај у руководству” КПЈ. У Москви су предпостављали да ће Тито брзо пропасти чим изгуби совјетску подршку; „Мрднућу малим прстом и Тита више неће бити” како је то Стаљин приметио.<ref>{{Cite book| last = Laar| first = M. | year = 2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate = 11. 11. 2013 |df= | pages = 44}}</ref> Југославија је избачена из међународне асоцијације социјалистичких држава, док су друге социјалистичке државе источне Европе потом очишћене од наводних „[[Титоизам|титоиста]]”. Стаљин је ствар схватио и лично па је наредио и неколико покушаја атентата на Тита, од којих ниједан није успео. У преписци између двојице вођа, Тито је отворено написао:
 
{{цитат|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито<ref>{{cite book| title = The Unknown Stalin| last = Medvedev| first = Zhores A.| last2 = Medvedev| first2 = Roy A.| last3 = Jeličić| first3 = Matej| last4 = Škunca| first4 = Ivan| year = 2003| publisher = Tauris| isbn = 978-1-58567-502-9 | pages = 61—62}}</ref>}}
 
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961.]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last = Tierney| first = Stephen | year = 2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers| isbn = 978-90-411-1400-6| pages = 17|quote=Human rights were routinely suppressed...}}</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.}}</ref>
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
Ред 251:
Овај догађај је био значајан не само за Југославију и Тита, већ и за глобални развој социјализма, јер је то био први велики јаз између комунистичких држава. Са друге стране, Тито је постао први (и једини успешан) социјалистички вођа који се успешно супротставио Стаљину. Овај раскол са Совјетским Савезом донео је Тито велики међународни углед и признање.
 
Дана 26. јуна 1950. године, [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина]] подржала је закон који су написали Милован Ђилас и Тито о „[[Samoupravljanje|самоуправљању]]": тип кооперативног независног социјалистичког експеримента који је увео поделу профита и радничку демократију у државних предузећа која су затим постала директно друштвено власништво запослених. Дана 13. јануара 1953. године, прокламовано је да је закон о самоуправљању од сада основа читавог друштвеног поретка у Југославији. Тито је такође заменио [[Иван Рибар|Ивана Рибара]] на месту председника државе, 14. јануара 1953. После Стаљинове смрти Тито је одбио позив СССР за посету како би се разговарало о нормализацији односа између две земље. [[Никита Хрушчов]] и [[Николај Булгањин]] су након тога посетили Београд 1955. године и званично се извинили због недела Стаљинове администрације. Тито је посетио СССР 1956. године, што је указало свету да анимозитет између Југославије и Совјетског Савеза полако попушта.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,862216,00.html | title = Discrimination in a Tomb| work = Time | date = 18. 606. 1956| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref>
 
==== Покрет несврстаних ====
Ред 265:
Током своје политичке каријере, Јосип Броз Тито је упознао готово све виђеније личности из периода Хладног рата, као што су лидери СССР [[Јосиф Стаљин]], [[Никита Хрушчов]] и [[Леонид Брежњев]]; Египата [[Гамал Абдел Насер]], Индије [[Џавахарлал Нехру]] и [[Индира Ганди]]; Британске премијере [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]], [[Ентони Идн]]а, [[Џејмс Калахан|Џејмса Калахана]] и [[Маргарет Тачер]]; америчке председнике [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајта Д. Ајзенхауера]], [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]], [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]], [[Џералд Форд|Џералда Форда]] и [[Џими Картер|Џимија Картера]]; као и многе друге политичким лидере, великодостојнике и шефове држава као што су [[Че Гевара]], [[Фидел Кастро]], [[Јасер Арафат]], [[Вили Брант]], [[Хелмут Шмит]], [[Жорж Помпиду]], [[Елизабета II]], [[Хуа Гуофенг|Хуа Гуефенг]], [[Ким Ил Сунг]], [[Сукарно|Сукарна]], [[Шеик Муџибур Рахман]], [[Сухарто]], [[Иди Амин]], [[Хајле Селасије|Хаиле Селасије]] (који је уз Николаје Чаушеска био један од Титових најближих пријатеља), [[Кенет Каунда]], [[Муамер ел Гадафи]], [[Ерих Хонекер]], [[Николаје Чаушеску]], [[Јанош Кадар]] и [[Урхо Кеконен]], и многе друге личности из области филма, науке, књижевности...
 
Године 1953. Тито је отпутовао у Уједињено Краљевство у државну посетум где се састао са премијером Винстоном Черчилом. Током ове посете је такође обишао [[Кембриџ]] и посетио Универзитетску библиотеку.<ref>{{cite web | url = http://www.britishpathe.com/workspaces/BritishPathe/NgGe1fPW | title = Pathe News films of state visit | accessdate = 15. 303. 2013 }}</ref>
 
Тито је посетио и Индију у периоду од 22. децембра 1954. до 8. јануара 1955. године.<ref>{{cite web |title=Josip Broz Tito: Chronology Part Three |url=http://www.titoville.com/partthree.html |accessdate=12. 909. 2018 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20001109100200/http://www.titoville.com/partthree.html |archivedate=909. 11. 2000 |language=en}}</ref> По повратку из Индије су уклоњена многа ограничења црквама и другим верским институција која су била наметнута након завршетка Другог светског рата.
 
Због своје неутралности, Југославија била често редак пример неке комунистичке земље која је имала добре дипломатске односе са анти-комунистичким властима. На пример, Југославија је била једина комунистичка земља која је имала своју амбасаду у [[Парагвај]]у за време режима [[Алфредо Стреснер|Алфреда Стреснера]].<ref>{{cite web| url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+py0106)| title = Paraguay: A Country Study: Foreign Relations| quote = Foreign policy under Stroessner was based on two major principles: nonintervention in the affairs of other countries and no relations with countries under [[Marxist]] governments. The only exception to the second principle was Yugoslavia.| accessdate = 11. 404. 2009}}</ref> Једини изузетак од политике неутралности Југославије према антикомунистичким земљама је [[Чиле]] за време [[Аугусто Пиноче|Пиночеа]]; Југославија је била једна од многих земаља које су прекинуле дипломатске односе са Чилеом након [[Државни удар у Чилеу 1973.|свргавања]] [[Салвадор Аљенде|Салвадора Аљендеа]].<ref>{{cite book| title = Military Rule in Chile: Dictatorship and Oppositions| last = Valenzuela| first = Julio Samuel| last2 = Valenzuela| first2 = Arturo| year = 1986| publisher = Johns Hopkins University Press| pages = 316}}</ref>
 
==== Реформе ====
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Elizabeth II i Josip Broz Tito,1972, u Beogradu.jpg|мини|десно|328п|Тито и британска краљица Елизабета II у Београду 1972. године.]]
 
Дана 7. априла 1963, ФНРЈ је променила свој званични назив у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] (СФРЈ). Реформе су охрабриле приватне предузетнике и знатно смањиле ограничење религијског изражавања.<ref name="Socialism of Sorts">{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,942012,00.html | title = Socialism of Sorts| work = Time Magazine| date = 10. 606. 1966| accessdate = 27. 404. 2010|quote=Today, as the rest of Eastern Europe begins to catch on, Yugoslavia remains the most autonomous, open, idiosyncratic and unCommunist Communist country anywhere on earth. ...Families are being encouraged by the Communist government to indulge in such capitalist practices as investing in restaurants, inns, shoe-repair shops and motels. ...Alone among Red peoples, Yugoslavs may freely travel to the West. ...Belgrade and the Vatican announced that this month they will sign an agreement according new freedom to the Yugoslav Roman Catholic Church, particularly to teach the catechism and open seminaries.}}</ref> У јесен 1960. Тито се је састао са председником САД, Двајтом Д. Ајзенхауером на [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералној скупштини ОУН]]. Тито и Ајзенхауер су разговарали о низу питања од контроле наоружања до привредног развоја. Када је Ајзенхауер у шали закључио да је југословенски неутрализам „неутрално на његовој страни”, Тито је одговорио да неутрализам не значи пасивност, али значи „не заузимање страна”.<ref name="Lees">{{cite book| last = Lees| first = Lorraine M. | title = Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War, 1945—1960 | publisher = Penn State Press | year = 2010| isbn = 978-0-271-04063-9| pages = 233—234}}</ref>
 
Године 1966. потписан је споразум са Ватиканом који је гарантовао већу слободу Римокатоличкој цркви у Југославији. Споразум је такође смирио тензије, које су спречавале именовање нових бискупа у Југославији од 1945. Титов нови социјализам је наишао на отпор традиционалних комуниста, што је кулминирало сукобом са другим човеком Југославије, Александром Ранковићем и његовом сменом на [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Брионском пленуму]] из 1966. године.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,836660,00.html| title = Unmeritorious Pardon| work = Time Magazine | date = 16. 12. 1966| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref> Тито је исте године изјавио да Југославија мора развијати либерални комунизам, уместо ортодоксног лењинизма.<ref name="Payne">{{cite book| last = Payne| first = Stanley | title = Spain: A Unique History | publisher = Univ of Wisconsin Press | year = 2011| isbn = 978-0-299-24933-5| pages = 227}}</ref>
 
Дана 1. јануара 1967. године, Југославија је била прва комунистичка земља која је отворила своје границе за све стране посетиоце и укинула визни режим.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html| title = Beyond Dictatorship | work = Time | date = 20. 101. 1967| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref> Исте године Тито је почео активније да се залаже за мирно решење [[Израелско-арапски сукоб|арапско-израелског сукоба]]. Његов план је позвао [[Палестинци|Палестинце]] да признају државу [[Израел]] у замену за територије које је Израел освојио.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,841036,00.html| title = Still a Fever| work = Time | date = 25. 808. 1967| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Reza Pahlavi, poslednji iranski sah, u Beogradu, juni 1973.JPG|мини|269п|Тито и ирански шах [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]] у Београду 1973. године.]]
 
Године 1968, Тито је понудио чехословачком вођи [[Александер Дупчек|Александру Дубчеку]] да дође у [[Праг]] у року од три сата ако је Дубчеку потребна помоћ у суочавању са Совјетима.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,838544,00.html | title = Back to the Business of Reform| work = Time Magazine| date = 16. 808. 1968| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref> У априлу 1969. године, Тито је сменио генерале ЈНА [[Иван Гошњак|Ивана Гошњака]] и [[Раде Хамовић|Радета Хамовића]], након што је проценио да је ЈНА била неспремна да одговори на потенцијалну сличну инвазију на Југославију.<ref>{{cite news| title = Tito Orders Quiet Purge of Generals| last = Binder| first = David| newspaper = Dayton Beach Morning Journal| date = 16. 404. 1969}}</ref>
 
Тита је Савезна скупштина 1971. године поново изабрала за председника СФР Југославије, по шести пут. У свом говору пред Савезном скупштином изнео је 20 свеобухватних уставних амандмана који би требали да дају будући оквир [[Устав Југославије из 1974. године|уставу]] на којем ће се заснивати земља. Изменама је предвидено увођење [[Председништво СФРЈ|колективног председништва]], 22-чланог тела састављеног од изабраних представника из шест република и две аутономне покрајине. Тело би имало једног предсједавајућег Председништва, а председавање Председништвом би се ротирало између шест република. Када Савезна скупштина не буде могла да се договори о закону, колективно председништво би имало моћ да влада декретом. [[Џемал Биједић]] је изабран за премијера. Нове измене су имале за циљ децентрализацију земље давањем веће аутономије републикама и покрајинама. Федерална влада би задржала управу само над спољним пословима, одбрани, унутрашњој безбедности, монетарној политици, слободној трговини у оквиру Југославије и развојним кредитима за сиромашније регионе. Контролу образовања, здравствене заштите и становања су према овим амандманима у потпуности вршиле владе република и аутономних покрајина.<ref>{{cite news| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903055-1,00.html| title = Tito's Daring Experiment| work = Time | date = 909. 8. 1971| accessdate = 27. 404. 2010}}</ref>
 
У очима Запада, највећа Титова снага је била то што је био у стању да сузбије националистичке побуне и одржи јединство у целој земљи.<ref name="Mitchell">{{cite book| last = Mitchell| first = Laurence | title = Serbia | publisher = Bradt Travel Guides | year = 2010| isbn = 978-1-84162-326-9| pages = 23}}</ref> Ова способност је неколико пута стављена на пробу током његове каријере, нарочито током [[Хрватско прољеће|Хрватског прољећа]] (Масовни покрет — МАСПОК), када је влада успела да потисне јавне демонстрације и супротна мишљења у КПЈ. Упркос овом сузбијању, многи захтеви МАСПОК-а је касније унето у нови устав, који је Тито јако подржаваоа, насупрот опозиције из српског огранка КПЈ. Дана 16. маја 1974. године, донет је нови устав, а остарели Тито је именован за [[Доживотни председник|доживотног председника]], статус који је имао пет година.
 
=== Негативни аспекти владавине ===
Ред 297:
Титова Југославија је била заснована на поштовању националности, иако је Тито у корену спречавао сваки вид буктања национализма који је претио да угрози југословенску федерацију.{{sfn|Finlan|2004}}
 
Послератни развој Југославије под Титом је био огроман. Међутим, из економске перспективе, модел који је спроводио Тито ослањао се на дуг и није био изграђен на стабилним основама. Од 1970. дуг више није био преусмераван за финансирање инвестиција, већ за покриће текућих трошкова. Земља је запала у дубоку економску кризу, обележеном значајним растом незапослености и инфлацијом.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=xqvpudh8dasC&pg=PA3694| title = The 20th Century O-Z: Dictionary of World Biography| last = Magill| first = Frank N.| publisher = Routledge| year = 1999| pages = 3694}}</ref> Знак нестабилности југословенске привреде појавио се одмах након Титове смрти, када СФРЈ није могла да отплати масивни дуг који се накупио између 1961. и 1980. године.<ref>{{cite web| url = https://mises.ca/the-economy-of-titos-yugoslavia-delaying-the-inevitable-collapse| title = The Economy of Tito's Yugoslavia: Delaying the Inevitable Collapse| publisher = Ludwig von Mises Institute Canada| year = 2014| access-date accessdate= 14. 05. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171024012054/https://www.mises.ca/the-economy-of-titos-yugoslavia-delaying-the-inevitable-collapse/| archive-date = 24. 10. 2017| dead-url = yes| df = }}</ref> Између 1961. и 1980. године спољни дуг Југославије повећаван је неодрживим темпом од преко 17% годишње.
 
Декласирани документи [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] показују да је већ 1967. године је било јасно да је Титов економски модел остварио раст бруто националног производа на основу прекомерних и често несмотрених индустријских инвестиција што је довело до хроничног дефицита у платном билансу државе.<ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=hYzo_TJ1BM4C&pg=PA25| title = Yugoslavia: From „national Communism” to National Collapse: US Intelligence| publisher = National Intelligence Council| year = 2006| pages = 312}}</ref>
 
=== Завршне године ===
Ред 307:
{{legend|#FFFF00|Државе које нису послале званичне делегације.}}]]
 
Након уставних промена 1974. године, Тито је почео да постепено смањује своју улогу у вођењу државе. Наставио да путује у дипломатске посете и прима стране делегације. Ишао је у [[Пекинг]] 1977. а заузврат, председник [[Кина|НР Кине]] [[Ху Гуефенг]] посетио је Југославију 1979. Током посете САД, 1978. године успостављене су строге мере безбености у [[Вашингтон]]у због протеста антикомунистичке хрватске, српске и албанске емиграције.<ref>{{cite news | title = Carter Gives Tito Festive Welcome | agency = Associated Press | date = 707. 3. 1978}}</ref>
 
Током 1979. године Титово стање се драстично погоршало. Дана 7. јануара и поново 11. јануара 1980. године, Тито је примљен у Медицински центар у Љубљани, са циркулационим проблемима у ногама. Лева нога му је ампутирана убрзо након тога, због артеријских блокада.
 
Јосип Броз Тито је умро од гангрене у Медицинском центру у Љубљани 4. маја 1980. у 15:05, три дана пре његовог 88. рођендана.<ref>{{cite web | url = http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364 | title = Josip Broz Tito Statement on the Death of the President of Yugoslavia | last = Carter | first = Jimmy | date = 404. 5. 1980 | accessdate = 26. 404. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160823020139/http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364# | archive-date = 23. 08. 2016 | dead-url = yes | df = }}</ref> Следећег дана, [[5. мај]]а, [[Плави воз|Плавим возом]] је из Љубљане у Београд стигао ковчег са његовим посмртним остацима. Смештен је у алеју скупе Југославије, где су државни функционери и грађани у мимоходу одавали почаст југословенском шефу државе. Дана [[7. мај]]а, преко 200 страних делегација поклонило се ковчегу Јосипу Броза у савезном парламенту. Сахрањен је [[8. мај]]а, по сопственој жељи у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]] на [[Дедиње|Дедињу]] уз присуство 700.000 људи и 209 делегација из 128 земаља од укупно 154 држава чланица ОУН у то време. На основу броја присутних политичара и државних делегација, то је била највећа сахрана неког државника у историји.<ref name="vidmar166">{{cite book| title = Josip Broz Tito — Ilustrirani življenjepis | last = Vidmar| first = Josip| last2 = Bobot| first2 = Rajko| last3 = Vartabedijan| first3 = Miodrag| last4 = Debeljaković| first4 = Branibor| last5 = Janković| first5 = Živojin| last6 = Dolinar| first6 = Ksenija| year = 1981| publisher = Jugoslovenska revija |id=| pages = 166}}</ref> По званичним подацима, сахрани су присуствовало 4 краља, 6 принчева, 31 председник, 22 премијера и 47 министара спољних послова.<ref name="Ridley">{{cite book| title = Tito: A Biography | last = Ridley| first = Jasper | year = 1996| publisher = Constable | isbn = 978-0-09-475610-6| pages = 19}}</ref>
 
Извештај „[[Њујорк тајмс]]а” о сахрани Јосипа Броза Тита:
{{цитат|Тито је настојао да побољша живот. За разлику од других који су на власт дошли комунистичким таласом после Другог светског рата, Тито није дуго захтевао да његови људи пате ради далеке визије бољег живота. Након суморног почетног периода совјетског утицаја, Тито је кренуо ка радикалном побољшању живота у земљи. Југославија је постепено постала светла тачка усред општег сивила Источне Европе.|''[[Њујорк тајмс]]'', 5. мај 1980.<ref>{{cite news| last = Anderson| first = Raymond H.| title = Giant Among Communists Governed Like a Monarch| url = http://graphics8.nytimes.com/packages/pdf/topics/tito-obit.pdf| newspaper = The New York Times| date = 505. 5. 1980}}</ref>}}
 
Неки од најистакнутијих лидера на сахрани били су:
Ред 390:
[[Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg|мини|десно|Даворјанка Пауновић Зденка из студентских дана.|340п]]
 
Јосип Броз Тито је био познат као љубимац жена. У брак је ступао неколико пута. Прва жена му је била Пелагија Белоусова са којом је у браку био од 1920. до 1936. Пелагија и Тито су се растали 1928. године, када је Тито отишао у затвор, а она се вратила у СССР. Званично су се развели 1936. године. Пелагија му је родила петоро деце, али је само њихов син Жарко Леон преживео.{{sfn|Barnett|2006|p=39}} Друга је била Луција Бауер са којом се венчао у хотелу Лукс у Москви, октобра 1936. године, али су записи овог брака касније избрисани. {{sfn|Barnett|2006|p=44}} Његов следећи однос био је са Хертом Хас. Тито и Херта Хас никада нису били званично у браку, јер је Тито тада живео илегално и није се могао венчати. Они су везу отпочели 1939. године.<ref name="mandc">{{cite web | url = http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | archive-url = http://web.archive.bibalex.org/web/20111208140805/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | dead-url = yes | archive-date = 808. 12. 2011 | title = Tito's ex wife Hertha Hass dies | publisher = Monsters and Critics | date = 909. 3. 2010 | accessdate = 29. 404. 2010 | df = }}</ref> Међутим, након Априлског рата, Тито је морао да оде у Београд и да остави Херту трудну. У мају 1941. године, она је родила њиховог сина, [[Мишо Броз|Александра „Мишу” Броза]]. Тито је задњи пут видео Херту 1946. године.<ref>{{cite web | url = http://www.vecernji.hr/vijesti/u-96-godini-umrla-bivsa-titova-supruga-herta-haas-clanak-108015 | title = U 96. godini umrla bivša Titova supruga Herta Haas | publisher = Večernji list | date = 909. 3. 2010 | accessdate = 29. 404. 2010}}</ref>
 
Фебруара 1941. Тито упознаје [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанку Пауновић]] у Загребу, где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке.<ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршал је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од [[Ужице|Ужица]], преко боравка у [[Рашка област|Рашкој]] и [[Фоча|Фочи]], похода у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена током 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
Ред 411:
[[Датотека:Titov spomenik.jpg|мини|десно|306п|Титова статуа у [[Кумровец|Кумровцу]].]]
 
У хрватском приморском граду [[Опатија (град)|Опатији]] главна улица носи име маршала Тита, као и улице у бројним градовима у Србији, углавном на северу земље.<ref>{{cite web |title=search string: Maršala Tita |url=https://www.openstreetmap.org/search?query=Mar%C5%A1ala%20Tita#map=17/44.53459/18.69197 |website=OpenStreetMap |accessdate=11. 909. 2018}}</ref> Једна од главних улица у центру [[Сарајево|Сарајева]] се зове ТитовaТитова улица, а Титова статуа у парку испред универзитетског кампуса у Сарајеву је место где Сарајлије дан данас одају почаст Титу. Велики споменик Јосипа Броза Тита, висок 33 м, се налази се на Титовом тргу у [[Велење|Велењу]].<ref name="DEDIST">{{cite encyclopedia | url = http://www.dedi.si/dediscina/325-spomenik-josipu-brozu-titu-v-velenju | title = Spomenik Josipu Brozu Titu v Velenju | encyclopedia = Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem — DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] | first1first = Alenka | last1 last= Bartulovič|editor1-first=Mateja |editor1-last=Šmid Hribar |editor2-first=Gregor |editor2-last=Golež|editor3-first=Dan |editor3-last=Podjed|editor4-first=Drago |editor4-last=Kladnik|editor5-first=Bojan |editor5-last=Erhartič|editor6-first=Primož |editor6-last=Pavlin|editor7-first=Jerele |editor7-last=Ines| accessdate = 12. 303. 2012 | language = sl}}</ref> Један од главних мостова у другом по величини словеначком граду [[Марибор]]у носи назив Тито мост.<ref>{{cite web| url = http://maribor-pohorje.si/tito-s-bridge.aspx | title = Slovenia-Maribor: Tito's Bridge (Titov most) | publisher = Maribor | accessdate = 10. 11. 2012}}</ref> Централни трг у [[Копар|Копру]], највећем приморском граду Словеније, такође носи Титово име.<ref>{{cite web| url = http://www.pano.si/2011/04/tito-square-smile-in-koper.html | title = Saša S: Tito square smile in Koper | publisher = Pano | date = 808. 4. 2011 | accessdate = 10. 11. 2012}}</ref> Такође, један астероид, кога је открио српски научник [[Милорад Б. Протић]] 1937. године носи име „[[1550 Тито]]”.<ref>Schmadel, Lutz D. . [https://link.springer.com/referenceworkentry/10.1007/978-3-540-29925-7_1551 Dictionary of Minor Planet Names — (1550) Tito]. Springer Berlin Heidelberg. {{page| year = 2007| isbn = 978-3-540-00238-3| pages = 123}} Retrieved 30 December 2016.</ref>
 
Сваке године се организује штафета „Братство и јединство” у Црној Гори, Македонији и Србији која на крају завршава у „Кући цвећа” у Београду 25. маја — на Титовом гробу. Истовремено, тркачи у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини крећу у Кумровец.<ref>{{cite web| url = http://www.balkaninsight.com/en/article/relay-for-tito-leaves-montenegro-en-route-to-belgrade | title = Relay for Tito leaves montenegro en route to Belgrade | publisher = Balkan Insights | accessdate = 303. 5. 2013}}</ref>
 
[[Орсон Велс]] је једном за Тита рекао да је „највећи човек у данашњем свету."<ref>{{Cite news| url = http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/orson-welles-centenary-britain-has-tended-to-regard-the-citizen-kane-star-with-a-mix-of-reverence-and-disapproval-10324625.html| title = Orson Welles centenary: A mix of reverence and disapproval| last = Macnab| first = Geoffrey| date = 17. 606. 2015| newspaper = The Independent| accessdate = 17. 202. 2017}}</ref> а [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајт Ајзенхауер]] је рекао :"Маршал Тито је највећи херој Другог светског рата”.
 
== Одликовања ==
Ред 575:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Laar| first = M. | year = 2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate = 11. 11. 2013 |df= | pages = 44}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Leffler| first = Melvyn P.| title = The Cambridge History of the Cold War| year = 2009| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-83719-4| pages = 201}}
* {{Cite book| ref = harv| title = The Greenwood Encyclopedia of International Relations: S-Z| last = Nolan| first = Cathal| year = 2002| publisher = Greenwood Press| isbn = 978-0-313-32383-6| pages = 1668}}
* {{Cite book| ref = harv| title = 1998 Information Please Almanac| last = Brunner| first = Borgna| year = 1997| publisher = Houghton Mifflin| isbn = 978-0-395-88276-4| pages = 342}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ramet| first = Sabrina P.| last2 = Matić| first2 = Davorka| title = Democratic Transition in Croatia: Value Transformation, Education, and Media| publisher = Texas A&M University Press| year = 2007| isbn = 978-1-58544-587-5| pages = 274}}
* {{Cite book| ref = harv| title = Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries That Doomed WWII Yugoslavia| last = Kurapovna| first = Marcia| year = 2009| publisher = John Wiley and Sons| isbn = 978-0-470-08456-4| pages = 87}}
* {{Cite book| ref = harv| author1author = Melissa Katherine Bokovoy| last2 = Irvine| first2 = Jill A.| author3 = Carol S. Lilly| title = State-society relations in Yugoslavia, 1945—1992| publisher = Palgrave Macmillan| year = 1997| isbn = 978-0-312-12690-2| pages = 36}}
* {{Cite book| ref = harv| author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87| year = | publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| pages = 87}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Dedijer| first = Vladimir| title = JOSIP BROZ TITO PRILOZI ZA BIOGRAFIJU| year = 1955| publisher = KULTURA| url = http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Josip%20Broz%20prilozi%20za%20biografiju.pdf| access-date accessdate= 16. 05. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171215111130/http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Josip%20Broz%20prilozi%20za%20biografiju.pdf| archive-date = 15. 12. 2017| dead-url = yes| df = }}
* {{Cite book| ref = harv| author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87| year = 2013| publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| pages = 87}}
* {{cite encyclopedia | year = 1975| title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]| encyclopedia = | publisher = Младост| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito| year = 1972| publisher = Abacus Press}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthors = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks| year = 1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover | publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-0857-9}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Milazzo| first = Matteo J. | year = 1975| title = The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance | publisher = Johns Hopkins University Press | isbn = 978-0-8018-1589-8}}
* Џаспер Рипли „'''Тито'''”, „Мир” Нови Сад, 1998. година
* {{Cite book | ref = harv| last = Pavlowitch| first = Stevan K.| authorlink = Стеван К. Павловић| title = Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia| url = https://books.google.com/?id=fTpDgfNOegkC| year = 2007| publisher = Columbia University Press| location = New York| isbn = 978-1-85065-895-5}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ђукић| first = Славољуб| authorlink = Славољуб Ђукић | title = Како се догодио вођа | publisher = [[Филип Вишњић]] | year = 1992| location = Београд | chapter = Умро је вођа | isbn = 978-86-7363-119-6| pages = 14}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Симић| first = Перо | year = 2011| title = Тито: феномен 20. века | publisher = ЈП Службени гласник, Београд}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба, 2. измењено издање| year = 2016| location = Београд| isbn = 978-86-85117-31-2}}
* {{cite journal | last = Божић| first = Софија| year = 2012| title = Јосип Броз Тито и Римокатоличка црква код Хрвата: Један необјављен чланак Луја Војновића |url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf| journal = Српске студије| volume = 3| ref = harv| pages = 421—426}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Auty| first = Phyllis| title = Tito: A Biography| year = 1970| location = New York, New York| publisher = McGraw-Hill
| oclc = 100536| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Banac| first = Ivo| title = With Stalin against Tito: Cominformist splits in Yugoslav Communism| year = 1988| location = Ithaca, New York| publisher = Cornell University Press| isbn = 978-0-8014-2186-0}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Barnett| first = Neil| title = Tito| year = 2006| publisher = Haus| location = London, England| isbn = 978-1-904950-31-8}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Borneman| first = John| title = Death of the Father: An Anthropology of End in Political Authority| year = 2004| publisher = Berghahn Books| isbn = 978-1-57181-111-0| ref = refBorneman2004}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Cook| first = Bernard A.| title = Europe Since 1945: An Encyclopedia, Volume 2 K-Z| year = 2001| publisher = Garland Publishing Inc.| url =https://books.google.com/books?id=hafLHZgZtt4C| location = New York, New York| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Corbel| first = Josef| title = Tito's Communism| year = 1951| publisher = The University of Denver Press| location = Denver, Colorado| url =https://books.google.com/books?id=YTWMq-lIpJIC| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Dedijer| first = Vladimir| title = Tito| year = 1952| publisher = Simon and Schuster| location = New York, New York| isbn = 978-0-405-04565-3}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Dedijer| first = Vladimir| title = Tito Speaks: His Self Portrait and Struggle with Stalin| year = 1953| publisher = Weidenfeld and Nicolson| location = London, England| ref = refDedijer1953}}
* {{Cite book| ref = harv| editor-last = Forsythe
| editor-first = David P.| title = Encyclopedia of Human Rights| url =https://books.google.com/books?id=1QbX90fmCVUC&pg=RA4-PA47
| volume = 5| year = 2009| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England| isbn = 978-0-19-533402-9| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Frankel| first = Benjamin| title = The Cold War, 1945—1991: Leaders and Other Important Figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World
| volume = 2| publisher = Gale Research| location = London, England| year = 1992| isbn = 978-0-8103-8928-1| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Finlan| first = Alastair| title = The Collapse of Yugoslavia 1991—1999| url =https://books.google.com/books?id=sZuHCwAAQBAJ| year = 2004| publisher = Osprey Publishing| location = New York, USA| isbn = 978-1-4728-1027-4| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Jeffreys-Jones| first = Rhodri| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url =https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC| year = 2013| publisher = OUP Oxford| isbn = 978-0-19-958097-2| ref = }}
* {{Cite book| ref = harv| last1 last= Kocon| first1first = Ivan| last2 = Jeličić| first2 = Matej| last3 = Škunca| first3 = Ivan| title = Stvaranje Titove Jugoslavije | year = 1988| location = Opatija, Yugoslavia| publisher = Otokar Keršovani| isbn = 978-86-385-0091-8| ref = refKocon1988}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Laqueur| first = Walter| title = Guerrilla Warfare: A Historical & Critical Study| url =https://books.google.com/books?id=iQS-1jqgeScC| publisher = Transaction Publishers| location = New Brunswick, New Jersey| year = 1976| isbn = 978-1-4128-2488-0| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Lee| first = Khoon Choy| title = Diplomacy of a Tiny State| url =https://books.google.com/books?id=oaiO6COY9ysC| publisher = World Scientific| location = Singapore| year = 1993| isbn = 978-981-02-1219-3| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Lees| first = Lorraine M.| title = Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War| year = 2006| publisher = Pennsylvania State University Press| isbn = 978-0-253-34656-8| ref = refLees1993}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Matas| first = David| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations| year = 1994| isbn = 978-1-55002-221-6| url =https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C}}
* {{Cite book| ref = harv| last = McGoldrick| first = Dominic
| editor = Stephen Tierney| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law| url =https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| year = 2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers| isbn = 978-90-411-1400-6
| chapter = Accommodating National Identity in National Law and International Law| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Minahan| first = James| title = Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States| url =https://books.google.com/books?id=RSxt-JB-PDkC| year = 1998| publisher = Greenwood Publishing Group| location = Westport, Connecticut| isbn = 978-0-313-30610-5| ref = harv}}
* Pavlowitch, Stevan K. Tito, „Yugoslavia's Great Dictator; A Reassessment'', London, Hurst, 1992.
* {{Cite book| ref = harv| last = Ramet| first = Sabrina Petra| authorlink = Sabrina Petra Ramet| year = 2006| title = The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918—2005| publisher = Indiana University Press| location = Bloomington, Indiana| isbn = 978-0-253-34656-8| url =https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Ridley| first = Jasper| title = Tito: A Biography| year = 1994| publisher = Constable and Company| location = London, England| isbn = 978-0-09-475610-6}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Roberts| first = Walter R.|author-link = Walter Roberts (writer)| year = 1987| title = Tito, Mihailović and the Allies: 1941—1945| publisher = Duke University Press| location = New Brunswick, New Jersey| isbn = 978-0-8223-0773-0| url =https://books.google.com/books?id=43CbLU8FgFsC| ref = refRobert1987}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Swain| first = Geoffrey| title = Tito: A Biography| year = 2010| publisher = I.B. Tauris| location = London, England| isbn = 978-1-84511-727-6| url =https://books.google.com/books?id=BFgBAwAAQBAJ| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Sherwood| first = Timothy H.| title = The Rhetorical Leadership of Fulton J. Sheen, Norman Vincent Peale, and Billy Graham in the Age of Extremes| url =https://books.google.com/books?id=LcodAAAAQBAJ| year = 2013| publisher = Lexington Books| isbn = 978-0-7391-7431-9| ref = refSherwood2013}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| year = 1975| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California| isbn = 978-0-8047-0857-9| url =https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ| ref = refTomasevich1975}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| year = 2001| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California| isbn = 978-0-8047-3615-2| url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC| ref = refTomasevich2001}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Trbovich| first = Ana S.| title = A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration| year = 2008| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England| isbn = 978-0-19-533343-5}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito...| year = 1972| publisher = Abacus Press| location = Tunbridge Wells, England| isbn = 978-0-85626-011-7}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Vucinich| first = Wayne S.| year = 1969| title = Contemporary Yugoslavia: Twenty Years of Socialist Experiment
| chapter = Interwar Yugoslavia| publisher = University of California Press| location = [[Беркли (Калифорнија)|Berkeley, California]]
| oclc = 652337606| url =https://books.google.com/books?id=a--6hauBIb4C| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv | last = West| first = Richard| title = Tito and the Rise and Fall of Yugoslavia| year = 1995| publisher = Carroll & Graf| location = New York, New York| isbn = 978-0-7867-0191-9}}
{{refend}}