Српски добровољачки корпус (Други светски рат) — разлика између измена

 

Део 5. пука који се половином новембра повлачио кроз Босну и почео је да се повлачи према Словенији. Око 30-40 официра, подофицира и војника су 24. децембра 1944. године ухватиле [[Усташка војница|усташе]] [[Вјекослав Лубурић|Вјекослава Лубурића]] у возу који се на путу ка Словенији зауставио у Загребу и погубиле. Усташе су сматрале СДК непријатељима [[Независна држава Хрватска|Независне државе Хрватске]], иако су усташе и СДК били на истој страни са Немцима ратујући против партизана, а ово је био усташки одговор на немачко игнорисање тражења дозволе за прелазак јединица СДК преко Хрватске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=445}}

 

У међувремену су се у Берлину десиле велике промене које су имале утицај на многе ненемачке добровољце који су се борили заједно са немачким снагама, па се тако СДК нашао у надлежности [[Вафен-СС]]-а. Наређење којим је овај премештај ступао на снагу је био 9. новембар{{sfn|Nigel|1995|p=21}}, али се то формално није десило све до 27. новембра.{{sfn|Littlejohn|1994|p=255}} У овом тренутку СДК се на папиру био корпус са пет пукова, сваки са три батаљона, сигналном четом, брдском четом за снабдевање и немачким официрима за везу. Важно је напоменути да је у овом тренутку однос СДК према Вафен-СС-у био званичан, али не и на терену. Војници СДК никада нису носили униформе СС, и упитно је да ли је овај однос ишао даље од размене документације. Положај СДК је био сасвим сличан положају [[15. козачки коњички корпус|15. козачког коњичког корпуса]], којије отприлике у исто време апсорбован у Вафен-СС. Када су стигли у Словенију, војници СДК су се сконцентрисали у области око [[Илирска Бистрица|Илирске Бистрице]] и [[Постојна|Постојне]], а штаб је био смештен у Илирској Бистрици. Чим су ситгли у Словенију, Љотић је ступио у контакт са командантом [[Словеначко домобранство|Словеначког домобранства]] [[Леон Рупник|Леоном Рупником]] и љубљанским бискупом [[Грегориј Рожман|Грегоријем Рожманом]] и договорили су се око узајамне помоћи и сарадње. СДК је основао добровољачке школе у Илирској Бистрици, једну за обуку официра, а другу идеолошку. Школом за официре је управљао лично Љотић. Током овог периода, 3.000 способних преживелих припадника СДК је појачано пуштеним српским ратним заробљеницима, четницима [[Момчило Ђујић|Момчила Ђујића]] и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и припадницима [[Српска државна стража|Српске државне страже]] који су евакуисани у Истру. Ове новопридошлице су повећали број српских националистичких снага на 8.000. Словеначки четници звани [[Словеначки четници|Плава гарда]] су такође били присутни у Словенији и они су се придружили националистичком фронту. Националистичке формације у Словенији су бројале око 40.000 наоружаних војника. Све оне су стављене под команду Вишег СС и полицијског вође [[Одило Глобочник|Одила Глобочника]] у [[Оперативна зона Јадранско приморје|оперативној зони Јадранско приморје]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=449}}