Абдул Азиз — разлика између измена

'''Абдул Азиз''' ({{јез-тур|Abdülaziz}}; [[Истанбул]], [[8. фебруар]] [[1830]] — Истанбул, [[4. јун]] [[1876]]) био је 32. османски султан и у исто време калиф ислама. Његов отац био је [[Махмуд II]]. Наследио је брата Абдулмеџида I након његове смрти 1861. године<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/13665413|title=Chambers biographical dictionary.|last=|first=|date=1984|publisher=Chambers|others=Thorne, J. O., Collocott, T. C.|year=|isbn=0550160108|edition=Rev. ed.|location=Edinburgh|pages=|oclc=13665413}}</ref> и био на власти све до свргавања од стране државних званичника крајем маја 1876. године.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/351325565|title=The new encyclopaedia Britannica.|others=Encyclopaedia Britannica, Inc.|isbn=9781593398378|edition=15th ed|location=Chicago, Ill.|oclc=351325565}}</ref> Умро је 4 дана касније извршивши самоубиство, мада многи тврде како је убијен. Реформе су спроводили Мехмед- паша и Фауд-паша, који су били прослављени у историји османског царства. У царству није било проблема све до њихове смрти 1875. године, када је држава прогласила банкрот. Био је једини султан који је ишао у званичне посете иностранству. Обишао је Египат, Немачку, Француску и Велику Британију. Нико од његових наследника ([[Мурат V]], [[Абдул Хамид II]], [[Мехмед V|Мехмед V Решад]] и [[Мехмед VI|Мехмед VI Вахдедин]]) нису покушавали да дођу до престола све до његове смрти.

Рођен је 9. фебруара 1830. као син султана Махмуда II и [[Султанија Пертевнијал|султаније БертонијелПертевнијал]].<ref>{{Cite web|url=http://freepages.rootsweb.com/~dantrogers/genealogy/pafg1639.htm|title=Daniel T. Rogers(b. 1943) - all my relatives - pafg1639 - Generated by Personal Ancestral File|last=|first=|date=|website=freepages.rootsweb.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18. 7. 2019}}</ref> После смрти његовог оца Махмуда, његов брат [[Абдулмеџид I|Абдулмеџид]] је са својих 17 година постао султан. Абдул Азиз је тада имао свега 10 година. Постао је султан 7. јуна 1861. године. Одмах по ступању на престо примио је Османов мач. Посетио је гроб [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II Освајача]] и свог оца Махмуда II. Увео је орден под називом ,, Османска медаља" за оне који су учинили велика достигнућа за државу.