Иво Андрић — разлика између измена

'''Иво Андрић''' ([[Долац (Травник)|Долац]], код [[Травник]]а, [[9. октобар]] [[1892]] — [[Београд]], [[13. март]] [[1975]]) био је српски и југословенски{{#tag:ref|Иако је хрватског порекла, Андрић је почео да се самоидентификује као Србин након што се преселио у Београд.{{sfn|Lampe|2000|p=91}} Поврх свега, он је чувен по својих доприносима српској књижевности. Као млад, писао је на свом матерњем ијекавском изговору, али га је променио у екавски након што је почео да живи у југословенској престоници.{{sfn|Norris|1999|p=60}}{{sfn|Alexander|2006|p=391}} Комитет Нобелове награде га наводи као „југословенског” или „Југословена” ({{јез-енгл|Yugoslav}}) и идентификује језик који је користио као „српскохрватски”.{{sfn|Frenz|1999|p=561}}| group = lower-alpha}} [[књижевност|књижевник]] и дипломата [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].{{#tag:ref|Види<ref>Иво Андрић: Кућа на осами, Српска књижевна задруга 1976 pp. 186.</ref><ref>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1961/press.html The Nobel Prize in Literature 1961, Ivo Andric Award Ceremony Speech, Presentation Speech by Anders Österling, Permanent Secretary of the Swedish Academy]</ref><ref>Na Drini ćuprija; [[BIGZ]], Beograd, Beleška o piscu. {{page|year=|isbn=978-86-13-00077-8|pages=381—382}}</ref>| group = lower-alpha}} Године 1961. добио је [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.<ref>{{cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1961/| title = The Nobel Prize in Literature 1961| work = nobelprize.org|date=| accessdate=18. 3. 2012}}</ref> Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти [[Млада Босна]] и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском [[Грац]]у је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у [[Рим]]у, [[Букурешт]]у, Грацу, [[Париз]]у, [[Мадрид]]у, [[Брисел]]у, [[Женева|Женеви]] и [[Берлин]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=786| title = Иво Андрић - Краљевски посланик у Берлину („Вечерње новости“, фељтон, мај 2012)| work = [[Вечерње новости]]|date=23. 4. 2016| accessdate=23. 4. 2016}}</ref> Био је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа ''[[На Дрини ћуприја]]'' и ''[[Травничка хроника]]'', ''[[Проклета авлија]]'', ''[[Госпођица (роман)|Госпођица]]'' и ''Јелена, жена које нема''. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.