Миленко Живковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
+ |
||
Ред 1:
{{
| име = Миленко Живковић
| слика = Датотека:Slika Milenka Živkovića - srpskog kompozitora.jpg
Линија 11 ⟶ 10:
| датум_смрти = {{датум смрти|1964|6|29|1901|5|25}}
| место_смрти = [[Београд]] ([[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]])
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
| дела =
| период =
Линија 18 ⟶ 17:
| награде =
}}
'''Миленко Живковић''' ([[Београд]], [[25. мај]] [[1901]]
== Живот и рад ==
Студирао је права, а упоредо је похађао и студије музике у школи „Станковић”, у класи [[Миленко Пауновић|Миленка Пауновића]]. Дипломирао је композицију у Лајпцигу у класи [[Hermann Grabner|Хермана Грабнера]], а потом је у периоду од 1929. до 1931. године похађао специјалистичке студије у Паризу у класи [[Венсан Денди|Венсана Дендија]]. После повратка у Београд, Миленко Живковић је радио као професор, а потом и директор музичке школе
Као професор композиције на Музичкој академији у [[Београд]]у, Живковић је важио за веома истакнуту личност. Његова класа је била једна од најбољих композиторских класа у историји српске композиторске педагогије, из које су потекле неке од најинтересантнијих и најоригиналнијих стваралачких личности српске музике ([[Душан Радић]], [[Енрико Јосиф]], [[Драгутин Гостушки]], [[Владан Радовановић]], [[Константин Бабић]]
▲Студирао је права, а упоредо је похађао и студије музике у школи „Станковић”, у класи [[Миленко Пауновић|Миленка Пауновића]]. Дипломирао је композицију у Лајпцигу у класи [[Hermann Grabner|Хермана Грабнера]], а потом је у периоду од 1929. до 1931. године похађао специјалистичке студије у Паризу у класи [[Венсан Денди|Венсана Дендија]]. После повратка у Београд, Миленко Живковић је радио као професор, а потом и директор музичке школе „Станковић". Године 1948. постао је редовни професор композиције на Музичкој академији, а у периоду од 1952. до 1960. био је и њен декан. За дописног члана [[САНУ]] изабран је 1958. године. У свом композиторском опусу, како истиче [[Властимир Перичић]], Живковић се ослањао на национални правац у српској музици. Наиме, он је посебну пажњу поклањао продубљивању хармонског израза на основу тоналних специфичности традиционалне музике, као и честој употреби полифоније и снажних ритмичких структура.
▲Као професор композиције на Музичкој академији у [[Београд]]у, Живковић је важио за веома истакнуту личност. Његова класа је била једна од најбољих композиторских класа у историји српске композиторске педагогије, из које су потекле неке од најинтересантнијих и најоригиналнијих стваралачких личности српске музике ([[Душан Радић]], [[Енрико Јосиф]], [[Драгутин Гостушки]], [[Владан Радовановић]], [[Константин Бабић]]...).
== Важнија дела ==
Линија 42 ⟶ 40:
* ''Наука о хармонији''
* ''Руковети Ст. Мокрањца''
== Референце ==
{{Reflist}}
== Спољашње везе ==
|