Флавије Аеције — разлика између измена

| година_рођења = 396391.

'''Флавије Аеције''' ({{јез-лат|Flavius Aëtius}}; живео од [[396391]]. до [[454]]. године)<ref>{{Cite web|url=http://www.romeacrosseurope.com/?p=999|title=Top 15 Roman Commanders – #7: Flavius Aetius|date=2015-05-01|website=Rome Across Europe|language=en-US|access-date=2019-07-20}}</ref> је био војсковођа [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у доба цара [[Валентинијан III|Валентинијана III]].<ref>{{Cite web|url=http://proleksis.lzmk.hr/6972/|title=Aecije (Aetije), Flavije (Flavius Aëtius) {{!}} Proleksis enciklopedija|last=|first=|date=|website=proleksis.lzmk.hr|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20. 7. 2019}}</ref> Од 433. био је [[magister militum]]. Победио је [[Атила|Атилу]], вођу [[Хуни|Хуна]], на [[Битка на Каталаунским пољима|Каталаунским пољима]] код [[Париз]]а [[451]]. године, што је био веома тежак пораз за Хуне, а недуго после тога умире и Атила, након чега се Хунима губи сваки траг у Европи. Аеције је 454. године убијен као жртва интрига по налогу Валентинијана III.<ref>{{Cite web|url=http://jaysromanhistory.com/romeweb/romarmy/art13.htm|title=General Topic: Flavius Aetius|last=|first=|date=|website=jaysromanhistory.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20. 7. 2019}}</ref> Две је деценије ''-{R;|[[дефактоДефакто|de facto]]}-'' управљао државом. Римски хроничари тих времена називали су га ''последњи прави Римљанин''.

Флавије Аеције је рођен у [[Силистра|Дуросторуму]] у Мезији, крајем 4. века.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/854585766|title=Aetius : Attila's nemesis|last=Hughes, Ian (Historian),|date=2012|publisher=Pen & Sword Military|isbn=9781783461349|location=Barnsley, South Yorkshire|oclc=854585766}}</ref> Био је син италијанске мајке Аураелије и римског генерала Флавија Гаудентија, непознатих и могућих варварских корена. Аеције је провео детињство као талац на двору [[Визиготи|Визигота]] и [[Хуни|Хуна]], где је упознао тамошње обичаје и добио јединствен увид у варварску војно-политичку стратегију. Док је Аеције проводио детињство међу варварима његов отац се успињао степеницама моћи дошавши до положаја једног од најважнијих војних заповедника [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Након смрти цара [[Хонорије|Хонорија]] 423. године новопроглашеног цара [[Јован (узурпатор)|Јована]] ће напасти Источно римско царство које га није признавало. У покушају спашавања неодрживе ситуације Јован је послао раније ослобођеног Аеција на хунски двор да затражи војну помоћ.

Као и Хоноријев заштитник [[Стилихон]], тако је и Аеције желео да награда за његова дела од стране Валентинијана III буде женидбена веза између њихових породица. Како је Валентинијан имао само кћери циљ је био женидба Аецијевог сина Гауденција за Валентинијанову кћер чиме би Гауденције постао престолонаследник. Та идеја се није свидела цару који га изненада током излагања о финансијама царства убио властитом руком.<ref>{{Cite web|url=https://evalareport.wordpress.com/2017/03/29/zadnji-rimljaniaecije/|title=ZADNJI RIMLJANI:AECIJE|last=EvalaReport|first=|date=2017-03-29|website=EVALA REPORT|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20. 7. 2019}}</ref> Катастрофални резултат Аецијевог убиства ће бити вандалска [[Пљачка Рима 455.|пљачка Рима]], убиство три цара у само три године, преузимање стварне власти у држави од стране варвара [[Рицимер]]а и одбијање провинција да прихвате нове цареве у Риму.