Битка за Москву — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
}}
{{Источни фронт (Други светски рат)}}
'''Московска битка''' је битка која се водила за одбрану [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетског]] главног града [[Москва|Москве]] и каснија контраофанзива против [[Вермахт|немачке војске]], између октобра [[1941]]. и јануара [[1942]]. за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] ([[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]]).
Немачка стратешка офанзива названа '''операција Тајфун''' је предвидела две офанзиве које би обухватиле Москву у кљешта. Северну операцију против [[Калињински фронт|Калињинског фронта]] требало је да изврше [[3. немачка оклопна армија|3]]. и [[4. немачка оклопна армија|4. оклопна армија]] и да истовремено пресеку железничку пругу Москва-[[Санкт Петербург|Лењинград]], док је јужна операција била уперена против [[Западни фронт (Совјетска армија)|Западног фронта]] јужно од [[Тула|Туле]] коју је требало да изврши [[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]], док је [[4. немачка армија|4. армија]] требало са запада дирекно напредује ка Москви. Посебан оперативни немачки план, под именом '''операција Вотан''' је био уврштен у последњу фазу немачке офанзиве.<ref>{{
На почетку су совјетске војске вршиле стратешку одбрану Московске области изградивши три одмбрамбена појаса и разместили новобразоване армије и довели појачања из Сибирског и Далекоисточног војног округа. На крају, како је немачка офанзива заустављена, совјетски су извели контраофанзиву и мале офанзивне акције како би одбацили немачке армије назад на положаје око градова [[Орел]]а, [[Вјазма|Вјазме]] и [[Витепск]]а, замало опколивши три немачке армије у овом процесу.
== Немачка инвазија ==
{{main|Операција Барбароса}}
Немачка и [[Силе Осовине|њени савезници]] извршили су инвазију на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] [[22. јун]]а [[1941]], изненадивши [[Јосиф Стаљин|Стаљина]]. Пошто су уништили већину совјетске авијације на земљи, немачке снаге су брзо напредовале дубоко у совјетску територију, користећи стратегију [[блицкриг]]а. Оклопне јединице су опкољавале знатне совјетске снаге, заробљавајући и уништавајући читаве совјетске [[армија|армије]]. Док се немачка [[Група армија Север]] кретала ка [[Санкт Петербург|Лењинграду]], а [[Група армија Југ]] освајала [[Украјина|Украјину]], [[Група армија Центар]] је имала задатак да напредује ка [[Москва|Москви]].
Одмах по отпочињању непријатељстава, по решењу Политбироа ЦК СКП су западни погранични војни окрузи, Прибалтички, Западни и Кијевски, преименовани у [[Северозападни фронт (Совјетска армија)|Северозападни]], [[Западни фронт (Совјетска армија)|Западни]] и [[Југозападни фронт (Совјетска армија)|Југозападни]] [[Фронт (Совјетска армија)|фронт]]. Лењинградски војни округ преименован је 24. јуна у [[Северни фронт (Совјетска армија)|Северни фронт]], а 25. јуна на бази команде Московског војног округа био је формиран [[Јужни фронт (Совјетска армија)|Јужни фронт]], који је ујединио део снага Југозападног фронта и 9. армију коју је издвојио Одески округ. Истовремено [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] је почео да ствара резерву [[Ставка|Врховне команде]].
Ред 44:
У Директиви бр. 34 од 30. јула пише: „Група армија „Центар“ прелази у одбрану... У интересу спровођења каснијих офанзивних операција против 21. совјетске армије на правцу [[Гомељ]]а треба заузети погодне полазне положаје и у том погледу се могу офанзивне акције са ограниченим циљем“.
Хитлер је са бројним саветницима долетео 4. августа у белоруски град Борисов, у штаб команданта ГА „Центар“. Узнемирен због развоја догађаја и спорог напредовања, упитао је фелдмаршала фон Бока: „Када ћете по вашим предвиђањима заузети Москву?“, „Крајем августа, мој Фиреру!“ – хладнокрво је одговорио фон Бок. Међутим, догађаји су демантовали хитлеровог фелдмаршала. Његове трупе су крајем августа још увек биле удаљене од совјетског главног града 300 – 400 -{km}-.
Према Директиви бр. 35 од 6. августа Хитлер је најзад усвојио план својих генерала да се сада освоји [[Москва]]. Друга оклопна група генерал-пуковника [[Хајнц Гудеријан|Хајнца Гудеријана]] би са југа - где је била пребачена 19. августа Директивом бр. 33 - била враћена у састав Групе армија „Центар“, а и 2. армија би била враћена у њен састав. Немачке ваздухопловне јединице које су пружале ваздушну подршку Групи армија „Север“ добиле су задатак да у предстојећој операцији пруже подршку Групи армија „Центар“ како би се у рејону њеног дејства остварила потпуна превласт у ваздуху. Део ове директиве који се односио на Групу армија „Центар“ гласи: „У зони Групе армија „Центар“ припремити операцију против Тимошенкове групе армија (трупе Западног и Резервног фронта) тако да се што је могуће брже - крајем септембра - организује офанзива и уништи противник који се налази у рејону источно од Смоленска, извршивши двоструко опкољавање у општем правцу ка [[Вјазма|Вјазми]], уз ангажовање моћних тенковских снага концентрисаних на оба крила ... Када главнина Тимошенкове групе буде разбијена, Група армија „Центар“ почеће са прогоном противника који се повлачи на московском правцу, наслањајући се десним крилом на реку Оку, а левима на горњу [[Волга|Волгу]]...“
Ред 50:
Пре но што би се отпочело са офанзивом ка Москви требало је још завршити неколико операција на југу и северу. Осим тога, требало је много времена да би се све те јединице вратиле у Групу армија „Центар“. Колоне су се кретале само током ноћи како Совјети не би сазнали за овај маневар. И поред жилаве одбране Црвене армије, немачке трупе су успеле да 21. августа пробију одбрамбене линије Централног, а затим и Брајанског фронта и да продирући између 120 до 140 km на исток избију на линију Новозибков - Стародуб.
На самом почетку ове крунске операције дошло је до извесног размимоилажења између „Главног стана“ (ГС) и фон Бока. Фелдмаршал је желео да спроведе што дубљи обухват са крила, док је ГС инсистирао да се обруч затвори код Вјазме. Ипак, разлике у гледању на план нису биле велике тако да је фон Бок 7. септембра записао у свој дневник: „Сходно Фиреровој директиви, најзад се испунила моја жеља да отпочнем офанзиву против главнине руских снага. Само да се време не промени, јер пре краја септембра нећу моћи да довучем потребна појачања! Општи план операције је добар, али није сасвим једноставан, посебно на северном крилу ... Главне руске снаге стоје неразбијене пред мојим фронтом и све до сада је неизвесно да ли ћемо успети да их разбијемо тако брзо и да искористимо победу још пре почетка зиме, како Русија у овом рату више не би могла да стане не ноге.“ Хитлер је 19. септембра наредио да се читава операција назове „Тајфун“, чиме је наглашен њен разарајући карактер.<ref name="Tajfun">{{
У првој половини августа [[Ставка]] је издала директиву о појачању Резервног и Западног фронта дивизијама које су се до тог времена налазиле на Можајској линији одбране. На тај начин су добровољачке дивизије, формиране за одбрану прилаза Москви на Можајској линији морале да прођу кроз прво борбено искуство на одбрамбеној линији Вјазме. Након одласка дивизија московских добровољаца на Можајској одбрамбеној линији скоро да више и није било трупа. Почетком септембра само најважнији правци ка Москви били су заштићени утврђеним рејонима које су запосели малобројни некомплетни батаљони и неколико минобацачких чета. Знатан део Можајске линије није имао довољно трупа чак ни за одржавање утврђених објеката. Међутим, становници Москве и даље су убрзано градили одбрамбену линију. Да би се одржала линија, било је, по плану, потребно 17 ојачаних пешадијских дивизија. Међутим, утврђени рејони створени на том правцу су могли тек крајем септембра да имају највише једну петину потребних снага и средстава - око 40 батаљона. Те су јединице биле у стању да евентуално одбију нападе само немачких претходница, али не и главнине трупа. Због тога се очекивало да ће Можајска линија бити ојачана јединицама из резерве Ставке или да ће се на њој учврстити совјетске трупе које се буду повлачиле.
Последње саветовање свих команданата тенковских и пешадијских јединица одржано је 24. септембра, уз учешће фелдмаршала [[Валтер фон Браухич|Браухича]] и генерала [[Франц Халдер|Халдера]]. Командант 2. тенковске групе генерал Гудеријан је настојао да офанзива отпочне што пре, најкасније 30. септембра, како би се „искористило лепо време“ и још увек суви путеви. Међутим, припреме су се одужиле, тако да је операција почела тек 2. октобра.
Са крајем лета, Хитлер је преусмерио своју пажњу на Мосвку и поверио групи армија Центар да изврши овај задатак. Снаге ангажоване за операцију Тајфун обухватале су три пешадијске армије (2, 4. и 9), уз подршку три оклопне групе (2, 3. и 4) и [[Друга ваздушна флота|Другом ваздушном флотом]] [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафеа]]. Укупно је око 2 милиона немачких војника ангажовано за ову операцију, уз око 1.700 тенкова и 14.000 артиљеријских оруђа. Међутим, немачка вадзушна моћ је била значајно ослабањена летњом кампањом, пошто је Луфтвафе изгунио 1.063 авиона, док је 1.028 било оштећено. Друга ваздушна флота је имала само 549 оперативних машина, уљкучујући 158 средњих и понирућих бомбардера и 172 ловца који су били доступни за операцију Тајфун.{{sfn|Bergström|2007|p=90}} Напад се ослањао на стандардну тактику блицкрига, који је користи оклопне групе да продру дубоко у совјетске редове и изврше двоструке покрете у облику кљешра, затварајући дивизије Црвене армије у џепове и уништавајући их.
Ред 62:
Истог дана, 2. октобра 1941, Група армија Центар под [[Федор фон Бок|Федором фон Боком]] је коначно отпочела напад на Москву - кодно име - Операција „Тајфун“.
Група армија „Центар“ је почетком октобра имала 77 комплетних дивизија, укључујући ту 14 тенковских и 8 моторизованих дивизија, или 64% свих немачких брзопокретних трупа на Источном фронту.
Немачкој групи армија „Центар“, супротстављала су се три [[фронт (Совјетска армија)|совјетска фронта]], Западни, Резервни и Брјански са укупно 95 дивизија укључујући ту и 3 моторизоване и 9 коњичких дивизија, као и 13 тенковских бригада, што је укупно износило око 30% активних снага Црвене армије. Многе дивизије нису биле комплетне нити су имале борбеног искуства, сем тога биле су слабо наоружане и обучене. Ово се посебно односи на припаднике добровољачких јединица који су се називали народни ополченци.
Совјетска врховна команда је закључила да се Немци спремају за велику офанзиву, па је 27. септембра наредила трупама Западног и Брјанског фронта да пређу у упорну и чврсту одбрану, остваре потребне резерве и воде систематско извиђање. У то време Западним фронтом је командовао генерал [[Иван Коњев]], а од средине септембра на чело Резервног фронта дошао је маршал [[Семјон Буђони]]. Западни фронт је имао шест армија (22, 29, 30, 19, 16 и 20) и заједно са својом резервом бранио је територију на главном московском правцу у ширини од 340 -{km}-, од Осташкова до Јељне. Главнина снага Резервног фронта (31, 32, 33 и 49. армија) протезала се источно од Западног фронта, бранећи појас ширине 300 -{km}- на линији Осташков, Селижарево, Дорогобуж. Задатак ових трупа је био да одбију ударе немачке војске у случају да она пробије одбрану Западног фронта.
Три армије Брјанског фронта (50, 3 и 13. армија) штитиле су правце према Калуги, Севску, Орловску и Тули.
Пре него што је отпочела немачка офанзива у штаб фелдмаршала фон Бока стигао је лични Хитлеров изасланик, носећи са собом наредбу која забрањује немачким регуларним јединицама да у прво време уђу у Москву. Трупе ГА „Центар“, после два моћна удара, северно и јужно од Москве, спојиле би се негде између градова Горки и Владимира и тиме затвориле обруч око совјетског главног града.
У брзом темпу Гудеријанови тенкови су наставили ка Тули, удаљеној мање од 200 km. Брјански фронт је био пресечен, па је Ставка хитно у борбу из своје резерве убацила 1. гардијски корпус, ојачан са две тенковске бригаде, ваздухопловном групом и са још неколико специјалних јединица. Командовање је било поверено генералу Д. Д. Љељушенку који је био директно потчињен Ставки. Корпус је добио задатак да затвори правац Орел – Мценск – Тула – Москва. Када је Гудеријан избио на друм Орел – Мценск, он је закључио да га више нико не може зауставити. Међутим, 4. октобра код Мценска му се испречио корпус генерала Дмитрија Љељушенка и тенкисти бригаде [[Михаил Катуков|Михаила Катукова]]. У огорченој бици која је трајала неколико дана немачка војска је претрпела знатне губитке. Само 6. октобра Гудеријан је изгубио 43 тенка и 500 војника. Ево како генерал Гудеријан описује ове догађаје у својим мемоарима: „На подручју деловања 24. корпуса генерала Љељушенка, код Мценска, североисточно од Орела разбуктала се жестока борба у којој је учествовала наша 4. оклопна дивизија ... У борбу је био убачен велики број руских тенкова [[Т-34]], који су нам нанели озбиљне губитке. Материјална надмоћ наших тенкова која је до тада постојала, била је изгубљена. Самим тим нестале су и перспективе брзог и непрекидног успеха ... Нарочито су за нас били неуспешни извештаји о дејствима руских тенкова, а главно, о њиховој новој тактици. Наша противтенковска средства тог периода могла су успешно да дејствују против тенкова Т-34 само при изузетно повољним условима ... Збуњивала је чињеница да су последње борбе почеле негативно да утичу и на наше најбоље официре.“
Али Совјети ипак нису имали довољно снаге да зауставе напредовање Гудеријанових јединица, мада су знатно успориле њихово приближавање Тули.
Дана 7. октобра је почела да пада и киша - тенкови и друга возила су почели да се заглављују у блату. Совјетске снаге на [[Западни фронт (Совјетска армија)|Западном фронту]], [[Резервни фронт (Совјетска армија)|Резервном фронту]], [[Брјански фронт (Совјетска армија)|Брјанском фронту]] и [[Калињински фронт (Совјетска армија)|Калињинском фронту]], које су браниле московску зону су трпеле велике губитке, али су се жестоко бориле. 10. октобра, [[Георгиј Жуков]] је преузео команду над Западним фронтом и одбраном Москве.<ref>Guderian, стр. 316.</ref><ref>Clark, стр. 165–166.</ref><ref>{{
Западно од Москве продор се још настављао: на сектору између градова Белиј и Киров Немци су сконцентрисали 2/3 снага ГА „Центар“ (9. и 4. пешадијска армија, као и 3. Хотова и 4. [[Ерих Хепнер|Хепнерова]] оклопна група). Главнина немачких трупа заузела је 4. октобра Спас-Деменск и град Киров, 5. октобра пао је Јухнов, па су немачки тенкови одмах избили у подручје Вјазме где су се спојили са трупама које су надирале из рејона Јарцева и Духовшчине. Дана 6. октобра Немци су пробили одбрамбену линију [[Ржев]] - [[Вјазма]]; 12. октобра је пала [[Калуга (град)|Калуга]] југозападно од Вјазме. Тиме је затворен обруч око 19. и 20. армије Западног фронта и 24. и 32. армије Резервног фронта. Према немачким подацима, у „котлу Вјазме“, заробљено је око 658.000 совјетских војника.<ref>Geoffrey Jukes, The Second World War – The Eastern Front 1941–1945, Osprey, 2002, {{
„Катастрофа код Вјазме“, пише у својим мемораима маршал [[Александар Васиљевски|Василевски]], „у знатој је мери била последица не само противникове надмоћности у живој сили и борбеној техници, у непостојању код нас оперативних резерви, већ и неправилног одређивања главног правца удара од стране Ставке и Генералштаба, а самим тим и неправилно постављене одбране ...“
Дана 14. октобра је био заузет [[Твер|Калињин]] северозападно од Москве на железничкој прузи Москва - [[Санкт Петербург|Лењинград]], 18. октобра је пао [[Можајск]], 75 km од престонице Совјетског Савеза а групе армија „Центар“ и „Север“ су се састале на извору [[Волга|Волге]] код Осташкова, јужно од Валдајских висова - све је указивало да се совјетска одбрана потпуно распада.
Немачким санагама које су напредовале ка Москви команда Црвене армије је на три фронта - Западном, Резервном и Брјанснком - могла да супротстави 95 некомплетних дивизија с просечном пешадијском снагом од 7000 до 10000 војника - све укупно око 850000 људи, 780 тенкова, 545 авиона, 6800 топова и минобацача. Однос у људству је био 1:1,4 у корист Немаца. Поред тога, већина јединица, нарочито из састава Резервног фронта није имала борбено искуство.
Дубоки пробој немачких тенковских групација и опкољавање и уништавање знатних снага Црвене армије, недовршена изградња одбрамбених линија и непостојање озбиљних снага на Можајској одбрамбеној линији створило је опасност да непријатељ брзо продре у Москву. Још када су совјетски извиђачки авиони јавили да се на друму Спас-Деменска према Јухову креће немачка колона тенкова и моторизоване пешадије у дужини од 25 -{km}-, а испред ње они нису запазили совјетске трупе, паника је постала још већа.
| |||