Википедија

Стенли Кјубрик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
нова рефка
→‎Награде: нове рефке
(37 међуизмена истог корисника није приказано)
Ред 17:
Кјубрикови филмови су већином [[књижевност|књижевне]] [[адаптација|адаптације]], карактеристични по својој техничкој савршености, инвентивном приступу филмском сценарију и окрутној циничној досетљивости. Његова најпознатија дела су [[Хладни рат|хладноратовска]] сатира ''[[Др Стрејнџлав]]'' (1964), познати [[научна фантастика|научно фантастични]] филм ''[[2001: Одисеја у свемиру|Одисеја у свемиру 2001]]'', познати хорор филм ''[[Исијавање]]'' (1980) и ''[[Паклена поморанџа]]'', чији је приказ [[насиље|насиља]] изазвао многе контроверзе кад се појавио [[1971]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.visual-memory.co.uk/amk/doc/0012.html|title=The Kubrick Site: The ACO Controversy in the UK|website=www.visual-memory.co.uk|access-date=2019-07-26}}</ref>
 
Преминуо је 1999. године, након дугог снимања еротског трилера са [[Том Круз|Томом Крузом]] и [[Никол Кидман]], ''[[Широм затворених очију]]''.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/1999/mar/08/news.ameliagentleman|title=Kubrick, controversial maker of 2001 and A Clockwork Orange, dies at 70|last=Gentleman|first=By Amelia|date=1999-03-08|work=The Guardian|access-date=2019-07-26|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref>
 
== Биографија ==
=== Младост ===
Стенли Кјубрик је рођен [[26. јул]]a [[1928]]. године, у [[Бронкс]]у, [[Њујорк]], у једној добростојећој породици [[Јевреји|јеврејског]] порекла.{{sfn|Baxter|1997|p=17}}{{sfn|Howard|1999|p=14}}<ref>{{Cite Међутим,web|url=http://theconversation.com/stanley-kubricks-films-all-had-one-thing-in-common-jewishness-92770|title=Stanley већиKubrick's деоfilms свогall животаhad провеоone јеthing уin [[Енглескаcommon: Jewishness|Енглеској]]last=Abrams|first=Nathan|website=The Conversation|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.thejc.com/culture/film/stanley-kubrick-how-jewish-was-he-1.466716|title=Just how Jewish was Stanley Kubrick?|last=|first=|date=|website=www.thejc.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-26}}</ref> Отац му је био лекар који је волео фотографију. Ту љубав према фотографији пренео је и на Стенлија. Будући да су у кући имали лабораторију за израду фотографија, мали Стенли је баш ту развио свој високи степен визуелне истанчаности који је касније пренео и на филм. Био је фотограф у редакцији школских новина.{{sfn|LoBrutto|1999|p=33}} На себе је привукао пажњу фотографијом ''Продавац новина оплакује смрт председника Рузвелта'' и преко ноћи је постао професионалац. Са само 16 година продао је ту фотографију тада водећем часопису [[Лук (часопис)|Лук]] за који ће радити након завршетка школовања.{{sfn|Duncan|2003|p=19}}{{sfn |Baxter|1997|p=32}}
 
=== Почетак каријере ===
Снимио је неколико фотографија о младом боксеру у успону и ту је нашао инспирацију за свој први филм. [[Дани борбе]] је био документарни филм, али и прекретница у Кјубриковом животу.{{sfn|LoBrutto|1999|p=68}}{{sfn|Duncan|2003|p=25}} Након тога напушта часопис [[Лук (часопис)|Лук]] и одлази у [[Гринич Вилиџ]], где се издржавао снимајући кратке документарне филмове{{sfn|Baxter|1997|p=39}}{{Sfn|Thuss|2002|p=110}} и играјући шах на тргу и на разним такмичењима. Уз очеву помоћ, успео је да скуписакупи довољно новца за снимање првог играног филма, [[Страх и жеља]], који говори о неколико војника заробљених иза непријатељских линија у измишљеном рату.{{sfn|Baxter|1997|p=50}} То је у ствари више била стилска вежба него филм, јер у то време Кубрик није знао ништа о глуми, раду са глумцима и многим другим стварима које чине један филм, али је зато фотографија била у првом плану. Иако је филм био повучен из биоскопа, филмски радници су га приметили и помогли су Кјбурику да сними свој други филм [[Пољубац убице]].{{sfn|Duncan|2003|p=32}} У овом филму до изражаја долази Кјубрикова изванредна способност играња светлом. Овим филмом привлачи пажњу продуцента Хариса са којим оснива продуцентску кућу Харис–Кјубрик Пикчерс. Пошто нису имали идеју за филм, отишли су у књижару и нашли књигу ''Убијање'', која говори о пљачки хиподрома по којој је и снимљен филм [[Узалудна пљачка (филм)|Узалудна пљачка]]. Кјубрик ће много пута у даљем стварању посегнути за неким књижевним делом и преточити га у сценарио. Многи тадашњи критичари видели су у Кјубрику младића пред којим је светла филмска будућност.
 
===Путеви 60-е Славе===
Године 1957. Кјубрик снима филм [[Путеви славе]] са [[Кирк Даглас|Кирком Дагласом]] у главној улози. Овај филм је обиловаосадржао масовниммасовне сценамасцене борби, каоиспраћене ифлуидним покретимапокретањем камере која их је пратила. Нарочито сеје истичепозната сцена снимљена дугим, континуираним кадром у којој Кирк Даглас маршира кроз ров окружен војницима. Са друге стране, сви су се дивили искрености којом је Кубрик изнио свој антиратни став.<ref>{{Cite web|url=https://www.thefourohfive.com/film/article/paths-of-glory-stanley-kubrick-s-anti-war-masterpiece-151|title=‘Paths Of Glory’ - Stanley Kubrick's Anti-War Masterpiece.|last=http://thefourohfive.com|website=The 405|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref> Тај став ће се провлачити и кроз наредне филмовиме са ратном тематиком ([[Доктор Стрејнџлав]] и [[Бојеви метак (филм)|Бојеви метак]]). Та искреностФилм је била толико интензивна да је филм био забрањен за приказивање у [[Француска|Француској]] готово 20 година јер осуђује француски официрски сталеж. Након успеха са овим филмом, продуценти га зову да режира филм [[Спартак (филм из 1960)|Спартак]] чије снимање је већ било почело. Пошто продуценти нису били задовољни радом пређашњег редитеља позивају Кубрика да доврши посао. Он је прихватио посао и извршио поновну поделу улога. У сценарио је убацио сцене борбе којих у првој верзији уопште није било и направио један епски филм. Овај филм је освојио четири [[Оскар]]а.
 
===Спартак===
Након „Спартака“, Кјубрик је желео да снима филм над којим ће имати апсолутну контролу, јер је имао доста проблема са Кирком Дагласом, који је поред тога што је био носилац главне улоге, био и продуцент филма. Осећао је да је постао признат филмски редитељ у [[Холивуд]]у и одлучио је снимити филм по причи која му се допада. Роман [[Владимир Набоков|Владимира Набокова]] [[Лолита]] није могао наћи издавача ни у САД ни у Британији. У [[Париз]]у је објављен као „порнографска књига“ постигавши тако велике тираже и привукавши Кјубрикову пажњу. Кјубрик пише сценарио за филм заједном са писцем Владимиром Набоковом.{{Sfnm| 1a1 = Baxter|1y=1997| 1pp = 157, 161| 2a1 = Duncan|2y=2003|2p=80}} Католичка црква дочекује филм „на нож“. Кјубрику је нарочито замерено на љубавној сцени у којој главни лик посматра слику газдаричине кћерке што је црква протумачила као сексуалну стимулацију малолетном особом.{{Sfnm| 1a1 = LoBrutto|1y=1999|1p=225| 2a1 = Duncan|2y=2003|2p=77}} Кјубрик је изјавио да не би ни снимао филм „да је знао колико ће прашине дићи“.
Након успеха са претходним филмом, продуценти га зову да режира филм [[Спартак (филм из 1960)|Спартак]] чије снимање је већ било почело. Пошто продуценти нису били задовољни радом пређашњег редитеља позивају Кубрика да доврши посао. Он је прихватио посао и извршио поновну поделу улога. У сценарио је убацио сцене борбе којих у првој верзији уопште није било и направио један епски филм. Овај филм је освојио четири [[Оскар]]а.<ref>{{Cite web|url=https://www.oscars.org/oscars/ceremonies/1961|title=The 33rd Academy Awards {{!}} 1961|website=Oscars.org {{!}} Academy of Motion Picture Arts and Sciences|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref>
 
После „Спартака“, Кјубрик је желео да снима филм над којим ће имати апсолутну контролу, јер је имао доста проблема са Кирком Дагласом, који је поред тога што је био носилац главне улоге, био и продуцент филма. Осећао је да је постао признат филмски редитељ у [[Холивуд]]у и одлучио је снимити филм по причи која му се допада. Роман [[Владимир Набоков|Владимира Набокова]] [[Лолита]] није могао наћи издавача ни у САД ни у Британији. У [[Париз]]у је објављен као „порнографска књига“ постигавши тако велике тираже и привукавши Кјубрикову пажњу. Кјубрик пише сценарио за филм заједном са писцем Владимиром Набоковом.{{Sfnm| 1a1 = Baxter|1y=1997| 1pp = 157, 161| 2a1 = Duncan|2y=2003|2p=80}} Католичка црква дочекује филм „на нож“. Кјубрику је нарочито замерено на љубавној сцени у којој главни лик посматра слику газдаричине кћерке што је црква протумачила као сексуалну стимулацију малолетном особом.{{Sfnm| 1a1 = LoBrutto|1y=1999|1p=225| 2a1 = Duncan|2y=2003|2p=77}} Кјубрик је изјавио да не би ни снимао филм „да је знао колико ће прашине дићи“.
 
===Доктор Стрејнџлав===
Прашина се није ни слегла а Кјубрик је кренуо у следећи, још контроверзнији пројекат. У јеку [[Хладни рат|хладноратовске]] кризе, снима филм Доктор Стрејнџлав, који исмејава односе између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и показује како неки лудак у војсци који се оглуши о заповести може да изазове нуклеарни рат и катастрофу. Филм је привукао пажњу публике највише због врло духовитог односа према једној врло озбиљној теми иако је у том периоду снимљено још неколико филмова са истом тематиком. Добар део заслуга носи и највећи комичар тог доба [[Питер Селерс]]. Филм је обиловао подацима који су били тајна америчке војске тако да су продуценти филма морали ићи на информативне разговоре са припадницима тајних служби. Међутим, испоставило се да су сви ти детаљи били плод маште и детаљних припрема Стенлија Кјубрика. У све филмове је улазио максимално спреман и пазио је да не изостави ниједан детаљ и да све прикаже јако реалистично.
 
===Одисеја у свемиру 2001===
У следећем филму долази до изражаја сва Кјубрикова имагинација и машта. Ради се о филму [[2001: Одисеја у свемиру|Одисеја у свемиру 2001.]]{{sfnm| 1a1 = Baxter|1y=1997|1p=205| 2a1 = Duncan|2y=2003|2p=105}} У сарадњи са писцем [[научна фантастика|научне фантастике]] [[Артур Ч. Кларк|Артуром Кларком]] написао је сценарио за који је рекао „да то неће бити филм о шетњи кроз свемир, већ ће то бити стварна шетња кроз свемир“. Оно што даје посебну драж филму је употреба музике. Она овде није у функцији декорације или појачавања емоција, већ је апсолутна есенција и интелектуални део филма. Као и сваки пут до тада публика је била подељена у пријему филма. Неки су га доживели као стварно путовање кроз свемир, док га други нису разумели.{{sfnm| 1a1 = Baxter|1y=1997|1p=231| 2a1 = LoBrutto|2y=1999|2p=314}} Филм се данас сматра класиком научно-фантастичног жанра.
У следећем филму долази до изражаја сва Кјубрикова имагинација и машта. Ради се о филму [[2001: Одисеја у свемиру|Одисеја у свемиру 2001.]]{{sfnm| 1a1 = Baxter|1y=1997|1p=205| 2a1 = Duncan|2y=2003|2p=105}} У сарадњи са писцем [[научна фантастика|научне фантастике]] [[Артур Ч. Кларк|Артуром Кларком]] написао је сценарио за који је рекао „да то неће бити филм о шетњи кроз свемир, већ ће то бити стварна шетња кроз свемир“. Запажена је Кјубрикова употреба класичне музике у филму. Као и сваки пут до тада публика је била подељена у пријему филма. Неки су га доживели као стварно путовање кроз свемир, док га други нису разумели.{{sfnm| 1a1 = Baxter|1y=1997|1p=231| 2a1 = LoBrutto|2y=1999|2p=314}} Филм се данас сматра класиком научно-фантастичног жанра.<ref>{{Cite web|url=http://www.digitalspy.com/movies/a613254/2001-a-space-odyssey-voted-greatest-sci-fi-movie-of-all-time/|title=2001 voted greatest sci-fi film of all time|last=Reynolds|first=Simon|date=2014-11-29|website=Digital Spy|language=en-GB|access-date=2019-07-26}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.newyorker.com/magazine/2018/04/23/2001-a-space-odyssey-what-it-means-and-how-it-was-made|title=“2001: A Space Odyssey”: What It Means, and How It Was Made|last=Chiasson|first=Dan|date=2018-04-16|access-date=2019-07-26|language=en|issn=0028-792X}}</ref>
 
=== Паклена поморанџа ===
Кјубриков следећи филм је [[Паклена поморанџа]]. У Енглеској је филм забрањен због експлицитних сцена насиља младих припадника банде.<ref>{{Cite web|url=https://www.thevintagenews.com/2019/02/05/a-clockwork-orange/|title=Why 'A Clockwork Orange' was Banned...by Stanley Kubrick Himself|date=2019-02-05|website=The Vintage News|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/clockwork-orange-ban-to-be-challenged-1080491.html|title=`Clockwork Orange' ban to be challenged|date=1999-03-14|website=The Independent|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref> Ишло се тако далеко да је Кјубрику и његовој породици прећено смрћу. Тада је направио велики искорак и затражио од издавачке куће да се филм повуче из биоскопа, што је и учињено. У овом филму Кубрик се поново поиграо са музиком. Најжешће сцене насиља и [[еротика|еротике]] је укомпоновао са најбољим [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовеновим]] симфонијама. Те две супротности, класична музика и насиље су дали запањујући учинак.
 
=== Бери Линдон и сарадња на Шпијун који ме је волео ===
=== 70-е ===
[[Бери Линдон]] је следећи Кјубриков пројекат. Радња филма је смештена у [[18. век]]. Изабрао је посебну врсту објектива без дубинске оштрине, па је визуелним изгледом филма постигао сличност са сликарским радовима из тог времена.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/stanley-kubricks-napoleon-and-the-top-10-greatest-movies-never-made/a-44238017-0|title=Stanley Kubrick's Napoleon and the top 10 greatest movies 'never made' {{!}} DW {{!}} 15.06.2018|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2019-07-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://filmschoolrejects.com/barry-lyndon-cinematography/|title=How NASA Contributed to the Cinematography of ‘Barry Lyndon’|date=2019-05-09|website=Film School Rejects|language=en-US|access-date=2019-07-26}}</ref> Широкоугаони објективи које је користио су оригинално било коришћени од стране НАСЕ.<ref>{{Cite web|url=http://neiloseman.com/barry-lyndon-the-full-story-of-the-famous-f0-7-lenses/|title="Barry Lyndon": The Full Story of the Famous f/0.7 Lenses|date=2017-06-25|website=Neil Oseman|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://filmschoolrejects.com/barry-lyndon-cinematography/|title=How NASA Contributed to the Cinematography of ‘Barry Lyndon’|date=2019-05-09|website=Film School Rejects|language=en-US|access-date=2019-07-26}}</ref> У сценама је употребљавао зум технику, што није типично за историјске драме. Овај филм се појавио у ери акционих филмова у Холивуду, тако да је због трајања од три сата проглашен досадним и напорним. Ипак, добио је четири Оскара, иако није постигао већи комерцијални успех.<ref>{{Cite web|url=https://www.oscars.org/events/barry-lyndon-ny|title=&quot;Barry Lyndon&quot; (NY)|date=2014-09-16|website=Oscars.org {{!}} Academy of Motion Picture Arts and Sciences|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref>
Следеће остварење, можда и најконтроверзније, је [[Паклена поморанџа]]. Филм је изазвао бројне полемике и публику поделио у два табора. У Енглеској је филм забрањен због експлицитних сцена насиља младих припадника банде. Ишло се тако далеко да је Кјубрику и његовој породици прећено смрћу. Тада је направио велики искорак и затражио од издавачке куће да се филм повуче из биоскопа, што је и учињено. У овом филму Кубрик се поново поиграо са музиком. Најжешће сцене насиља и [[еротика|еротике]] је укомпоновао са најбољим [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовеновим]] симфонијама. Те две супротности, класична музика и насиље су дали запањујући учинак.
 
Кјубрик је 1976. пристао да посети недавно довршени тонски студио 007 Стејџ британске фирме -{[[Pinewood Studios]]}- како би радио као саветник на расвети огромног простора који је био спреман за снимање филма о Џејмсу Бонду ''[[Шпијун који ме је волео]]''.<ref>{{Cite web|url=https://www.mi6-hq.com/news/index.php?itemid=11058|title=Sir Ken Adam talks about Kubrick and 'The Spy Who Loved Me'|website=MI6-HQ.COM|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref> Кјубрик је пристао да буде саветник кад му је обећано да нико неће сазнати за његову укљученост у пројекат. То је поштовано до 2000. кад је та чињеница споменута у документарцу о снимању ''Шпијуна који ме је волео'' на специјалном -{DVD}- издању филма.
[[Бари Линдон]] је следећи Кјубриков пројекат. У овом филму желио је да гледалац отпутује у [[18. век]] и визуелно доживи то доба. Изабрао је посебну врсту објектива без дубинске оштрине, па је визуелним изгледом филма постигао сличност са сликарским радовима из тог времена. У неким сценама је употребљавао зум, што је некима било чудно, ако знамо да се ради о прошлом времену. Овај филм се појавио у ери акционих филмова у Холивуду, тако да је због трајања од три сата проглашен досадним и напорним. Ипак, добио је четири Оскара, иако није постигао већи комерцијални успех.
 
=== 80-еИсијавање ===
Кјубрик је након овог филма одлучио направити филм који ће напунити продуцентске касе, али и задовољити његов стваралачки нагон. Ишао је на сигурно и од бестселера [[Стивен Кинг|Стивена Кинга]] „Исијавање“ направио сценарио за [[Исијавање (филм)|Исијавањеистоимени филм]]. ОвајКинг филмје ћекасније битиизразио проглашенвелико занезадовљство једанКјубриковом одадаптацијом.<ref>{{Cite најнапетијихweb|url=http://screenprism.com/insights/article/why-does-stephen-king-dislike-stanley-kubricks-the-shining|title=Why хорорStephen King Still Hates Stanley Kubrick's The Shining After More than 35 Years {{!}} ScreenPrism|last=ScreenPrism|website=screenprism.com|language=en|access-филмоваdate=2019-07-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/news/stephen-king-the-shining-stanley-kubrick-outsider-horror-book-films-jack-nicholson-a8374306.html|title=Stephen УрађенKing јеattacks такоStanley даKubrick's гледалацversion очекујеof даThe сеShining|date=2018-05-29|website=The нештоIndependent|language=en|access-date=2019-07-27}}</ref> догоди,Овај алифилм тајће ударбити којипроглашен требаза даједан сеод догодинајнапетијих сталнохорор се одлажефилмова. ДизањуФилм напетостије помажуисторијски сталнизначајан покретии камерепо крозупотреби ходникестедикем злокобногтехнике хотела,у каосцени ипроласка психоделичнакроз музикаходник којахотела.<ref>{{Cite непрестаноweb|url=https://www.tested.com/art/movies/457145-shining-and-steadicam/|title=The дражиShining гледаочевеand нервеThe Steadicam - Tested.com|website=Tested|language=en|access-date=2019-07-27}}</ref>
 
===Бојеви метак===
"[[Бојеви метак (филм)|Бојеви метак]]" је филм који говори о бесмислености [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] али на један непосредан начин. Кјубрик је избегао морализовање и изношење политичких ставова и на готово документаран начин приказује сав ужас рата. Филм је подељен у две целине које могу да функционише саме за себе. Први део показује обуку маринаца који треба да иду у Вијетнам. Обука је сурова и многи и не издрже до краја. Један од ликова се под притиском ломи и убија наредника. Други део филма приказује борбе у урбаном делу Вијетнама. Страдања и патње војника су застрашујуће реалистичне. Ове сцене су снимљене у напуштеној фабрици гаса у Британији која је вешто претворена у вијетнамски град. У филму се нарочито истиче фотографија. Филм је у дистрибуцији мало закаснио, јер су се већ појавили филмови са тематиком Вијетнамског рата. Кад се узме у обзир да Кјубриков филм, за разлику од других, ниједног тренутка не прави хероје од америчких војника, јасно је зашто није имао већег комерцијалног успеха.
"[[Бојеви метак (филм)|Бојеви метак]]" је филм који говори о бесмислености [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]]. Кјубрик је избегао морализовање и изношење политичких ставова и на готово документаран начин приказује сав ужас рата. Филм је подељен у две целине које могу да функционише саме за себе.<ref>{{Cite web|url=http://www.philfilms.utm.edu/1/fullmetal.htm|title=Full Metal Jacket (Philosophical Films)|website=www.philfilms.utm.edu|access-date=2019-07-27}}</ref> Први део показује обуку маринаца који треба да иду у Вијетнам. Обука је сурова и многи и не издрже до краја. Један од ликова се под притиском ломи и убија наредника. Други део филма приказује борбе у урбаном делу Вијетнама. Страдања и патње војника су застрашујуће реалистичне. Ове сцене су снимљене у напуштеној фабрици гаса у Британији која је вешто претворена у вијетнамски град. Филм је у закаснио са почетком дистрибуције, јер су се већ појавили филмови са тематиком Вијетнамског рата. Кад се узме у обзир да Кјубриков филм, за разлику од других, ниједног тренутка не прави хероје од америчких војника, јасно је зашто није имао већег комерцијалног успеха.
 
=== Широм затворених очију ===
=== 90-е ===
Последњи Кјубриков филм, [[Широм затворених очију]], са Томом Крузом и Никол Кидман, је можда једини његов филм који није поделио публику. СвиФилм суистражује гатему примили са одобравањем. Бави се односомодноса мужа и жене, поверењемповерења и њиховом сексуалношћусексуалности. Тај амбивалентан однос је наглашен коришћењем контрастних боја. Обично су то плава и жута односно топло-хладно. Драматургија одређених сцена је наглашена музиком која подиже тензију.
 
Стенли Кјубрик је умро [[7. март]]а [[1999]]. године.<ref>{{cite news|last=Holden| first = Stephen| title = Stanley Kubrick, Film Director With a Bleak Vision, Dies at 70 | url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D01EFDF103FF93BA35750C0A96F958260 | publisher = New York Times |date=8. 3. 1999. | accessdate=21. 7. 2007}}</ref>
 
== Филмографија ==
* 1953- [[Страх и жеља]] (''-{Fear and Desire}-'')
* 1955- [[Пољубац убице]] (''-{Killer's Kiss}-'')
* 1956- [[Узалудна пљачка]] (''-{The Killing}-'')
* 1957- [[Стазе славе]] (''-{Paths of Glory}-'')
* 1960- [[Спартак (филм из 1960)|Спартак]] (''-{Spartacus}-'')
* 1962- [[Лолита (филм)|Лолита]] (''-{Lolita}-'')
* 1964- [[Доктор Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу]] (''-{Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb}-'')
* 1968- [[2001: Одисеја у свемиру|Одисеја у свемиру 2001.]] (''-{2001: A Space Odyssey}-'')
* 1971- [[Паклена поморанџа]] (''-{A Clockwork Orange}-'')
* 1975- [[Бари Линдон]] (''-{Barry Lyndon}-'')
* 1980- [[Исијавање]] (''-{The Shining}-'')
* 1987- [[Бојеви метак (филм)|Бојеви метак]] (''-{Full Metal Jackett}-'')
* 1999- [[Широм затворених очију]] (''-{Eyes Wide Shut}-'')
* 2001- [[Вештачка интелигенција (филм)|Вештачка интелигенција]] (''-{A.I.: Artificial Intelligence}-'' - довршио [[Стивен Спилберг]])
 
== Недовршени пројекти ==
 
=== Рани нереализовани сценарији ===
=== Напуштени пројекти које су довршили други ===
 
Стенли Кјубрик је радио на два пројекта која су довршили други редатељи. На ''Једнооком Џеку'' је био позван као замена, као и на ''Спартаку''. ''Вештачку интелигенцију'' је након његове смрти довршио [[Стивен Спилберг]].
 
==== Једнооки Џек ====
 
Часопис ''Холивуд репортер'' најавио је 18.10. 1956. да је продуцент [[Frank P. Rosenberg|Франк Розенберг]] откупио права на роман [[Charles Neider|Чарлса Нејдера]] -{''The Authentic Death of Hendry Jones''}- за 40 хиљада долара. Две године касније, -{''Pennebaker Inc.''}-, независна продукцијска компанија [[Марлон Брандо|Марлона Бранда]], купила је права на роман као и прву верзију адаптацијског сценарија [[Сем Пекинпо|Сама Пекинпа]] за 150 хиљада долара. Тада је најављено како ће филм веројатно режирати Брандо.
 
Касније те године најављено је како ће Кјубрик режирати -{''Gun's Up''}-, што је био радни наслов продукције. Убрзо након те најаве, име филма је промењено у ''[[One-Eyed Jacks|Једнооки Џек]]'', а [[Pina Pellicer|Пина Пелисер]] је најављена као главна глумица по „једногласном избору Бранда, Росенберга и Кјубрика“.
 
Кјубрик је 20. 11. 1958. одустао од режије филма, изјавивши како је крајње поштовао Марлона Бранда као једног од водећих светских уметника, али како је у недавно откупио права на Набоковљеву ''Лолиту'' и да је хтео да почне продукцију у светлу те изванредне прилике.
 
Филм је довршен, а редатељска палица припала је Марлону Бранду.
 
==== Вештачка интелигенција ====
[[Датотека:Jude Law at TIFF1.jpg|мини|180п|мини|[[Џуд Ло]] је играо једну ог главних улога у филму ''[[Вештачка интелигенција (филм)|Вештачка интелигенција]]'']]
 
Један Кјубриков пројекат ипак је снимљен од стране другог редатеља, [[Стивен Спилберг|Стивена Спилберга]]. Током осамдесетих и раних деведесетих, Кјубрик је сурађивао с разним писцима ([[Brian Aldiss|Брајан Олдис]], [[Sara Maitland|Сара Мејтланд]] и [[Ian Warson|Ијан Ворсон]]) на пројекту који се називао разним именима, као што су „Пинокио“ и „Вештачка интелигенција“. Филм је настао проширивањем Олдисове кратке приче -{„''Super-Toys Last All Summer Long''“}-, коју су Кјубрик и његови писци претворили у дугометражни филм у три чина. Била је то футуристичка бајка о роботу који се понаша као дете, а продат је као привремени сурогат породице чији је син пао у кому. Међутим, робот сазнаје за то, а власници га из сажаљења остављају у шуми како га у фабрици не би уништили. Остатак приче говори о роботовим покушајима да постане прави дечак, како би задобио мајчину љубав.
 
Кјубрик је наводно дуго расправљао са Стивеном Спилбергом о филму преко телефона и, према Спилбергу, у једном тренутку изјавио како је тема важнија Спилбергу него њему. Године 2001, након Кјубрикове смрти, Спилберг је узео разне верзије сценарија које су оставили Кјубрик и његови писци и саставио нови сценарио. У сарадњи с Кјубриковом продукцијском кућом снимио је филм ''[[Вештачка интелигенција (филм)|Вештачка интелигенција]]'', с [[Haley Joel Osment|Хејли Џоел Осментом]], [[Frances O'Connor|Франсисом О'Конором]] и [[Вилијам Херт|Вилијамом Хертом]] у главним улогама.
 
На уводној шпици Кјубрик је постхумно наведен као продуцент, а на крају стоји кратка посвета, „За Стенлија“. Филм садржи много Кјубрикових мотива, као што су свезнајући приповедач, структура у три чина, теме хуманости и нехуманости, те подругљив поглед на Фројдову психологију. Осим тога, музика Џона Вилијамса садржи алузије на музичке бројеве из Кјубрикових филмова.
 
=== Рани нереализирани сценарији ===
 
Кјубрик је на почетку своје каријере откупио или написао сценаријенеколико сценарија које није успео да реализује.
 
==== -{''Lunatic at Large''}- ====
Линија 101 ⟶ 71:
==== -{''The German Lieutenant''}- ====
 
Сценарио приписан Кјубрику коју је Ричард Адамс назвао -{„''The German Lieutenant''“}- може се пронаћи на интернету.<ref>{{cite web|url=http://www.tnmc.org/dp/0122031.shtml | title = The Untitled Dead Pool Column | accessdate=11. 4. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150428075151/http://www.tnmc.org/dp/0122031.shtml | archive-date=28. 4. 2015 | dead-url = yes | df = }}</ref> Говори о групи немачких војника који се налазе на мисији током последњих дана [[Други светски рат|Другог светског рата]], успркосупркос слабим изгледима за победу нацистичке Немачке у том раздобљу.
 
==== -{''I Stole 16 Million Dollars''}-' ====
 
Кјубрик је намеравао да режира филм назван -{„''I Stole 16 Million Dollars''“}- темељен на животу злогласног пљачкаша банака из тридесетих [[Willie Sutton|Вилија Сатона]].<ref>[http://movies.nytimes.com/person/98221/Stanley-Kubrick/biography Iz Kubrickove biografije u ''New York Timesu'']</ref> Припремала га је продукцијска компанија [[Кирк Даглас|Кирка Дагласа]] Бирна, али је Даглас сматрао како је сценарио лоше написан. Иако је Кјубрик покушао да наговори [[Кери Грант|Керија Гранта]], филм никад није снимљен.
 
Кјубрик је намеравао да режира филм назван -{„''I Stole 16 Million Dollars''“}-, базиран по животу злогласног пљачкаша банака из тридесетих [[Willie Sutton|Вилија Сатона]].<ref>[http://movies.nytimes.com/person/98221/Stanley-Kubrick/biography Iz Kubrickove biografije u ''New York Timesu'']</ref> Припремала га је продукцијска компанија [[Кирк Даглас|Кирка Дагласа]] Бирна, али је Даглас на крају одбио филм. Кјубрик је покушао да наговори [[Кери Грант|Керија Гранта]] али филм никад није снимљен.<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/movies/movie-features/filmworker-how-leon-vitali-learned-to-stop-worrying-and-love-kubricks-dark-moods-628242/|title=How Leon Vitali Learned to Stop Worrying and Love Stanley Kubrick's Rage|last=Tobias|first=Scott|last2=Tobias|first2=Scott|date=2018-05-11|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref>
==== Неименовани пројекат о Грађанском рату ====
 
Кјубрик је у педесетимапедесетим написао прву верзију сценарија о Мосби Ранџерсима, јужњачкој герили у Америчком грађанском рату, али га није даље развијао.<ref>[http://www.visual-memory.co.uk/amk/doc/interview.aco.html Iz intervjua s Kubrickom]</ref>
 
==== -{''Burning Secret''}- ====
 
У 2018. се појавио до тада изгубљени Кјубриков сценарио написан 1956. године по раније објављеној новели истог наслова. Филм је описан као антипод Лолити и прати момка који ступа у брак са старијом женом како би могао да заведе њену ћерку.<ref>{{Cite web|url=https://www.gq.com/story/long-lost-stanely-kubrick-script|title=A Long-Lost Stanley Kubrick Script Reappeared After Being Missing for 60 Years|last=Nast|first=Condé|website=GQ|language=en|access-date=2019-07-27}}</ref>
=== Каснији пројекти заустављени након препродукције ===
 
===Каснији заустављени пројекти===
 
Као непопустљиви перфекциониста који је често годинама радио на препродукцијском планирању и истраживању, Кјубрик је током каријере оставио неколико нереализованих пројеката.
Линија 117 ⟶ 90:
==== Наполеон ====
 
НаконТоком успехапостпродукције ''Одисеје'', Кјубрик је планирао велики биографски филм о [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону Бонапарти]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=hYEftAEACAAJ&dq=napoleon+by+kubrick&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjO0JXQo9PjAhUa6KYKHTjPD3oQ6AEIKTAA|title=Stanley Kubrick's Napoleon: The Greatest Movie Never Made|last=Castle|first=Alison|date=2017-12|publisher=Taschen|isbn=9783836568890|language=en}}</ref> Пуно је истраживао, читао књиге о француским царевима те написао прелиминарни сценарио од 150 страница.<ref>{{Cite web|url=https://www.denofgeek.com/us/go/265257|title=The Stanley Kubrick Napoleon Movie That Almost Was|website=Den of Geek|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref> Заједно са сарадницима направио је преглед места које је Наполеон походио током својих активних година. Кјубрик је посетио локације, планиравши да сними већи део филма у местима у којима је Наполеон провео живот.
 
У белешкама упућеним финансијерима пројекта, сачуваним у Кјубриковој архиви, Кјубрик је рекао како није сигуран како ће испасти његов филм о Наполеону, али је очекивао како ће снимити 'најбољи филм свих времена.' На крају је пројекат пропао из три разлога: (1) прескупих локација на којима је филм требало да буде сниман; (2) на Западу је објављена епска верзија романа [[Лав Толстој|Лава Толстоја]], ''[[Рат и мир]]'' (1968), редатеља [[Сергеј Бондарчук|Сергеја Бондарчука]]; (3) комерцијалног неуспеха Бондарчуковог филма ''[[Waterloo (1970 film)|Ватерло]]'' (1970), који је такође говорио о Наполеону. Кјубриков сценарио за овај филм је објављен на интернету,<ref>{{Cite аbook|url=http://www.raindance.co.uk/site/picture/upload/napoleon.pdf|title=Наполеон многа- сценарио|last=Кјубрик|first=Стенли|publisher=|year=1996|isbn=|location=|pages=}}</ref> а оддео тих истраживања ће утицати на филм ''[[Barry Lyndon|БариБери Линдон]]'' (1975), радњом смештен у касни осамнаести век, мало пре Наполеонових ратова.
 
У филму је у улози Наполеона оригинално требало да наступи [[Џек Николсон]],<ref>{{Cite web|url=http://collider.com/stanley-kubrick-napoleon-hbo-cary-fukunaga/|title=Is Stanley Kubrick’s Legendary ‘Napoleon’ Headed to HBO with Cary Fukunaga Directing?|last=Romano|first=Nick|date=2016-05-17|website=Collider|language=en-US|access-date=2019-07-26}}</ref> јер га је Кјубрик видео у филму ''[[Голи у седлу]]''. Кјубрик и Николсон касније су сарађивали на ''Исијавању''. Након година препродукције, филм је отказан на неодређено време у корист финанцијски мање рискантних пројеката. Кјубрик је крајем 1987. рекао како још није одустао од пројекта, споменувши како је прочитао готово 500 књига о историјскојНаполеону.<ref>{{Cite личностиweb|url=http://www.openculture.com/2012/08/inapoleoni_the_greatest_movie_stanley_kubrick_never_made.html|title=Napoleon: БиоThe јеGreatest уверенMovie какоStanley јеKubrick филмNever вредан,Made|website=Open јер се његов средишњи део још није био појавио.Culture|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref>
 
==== Аријански записи ====
 
Почетком деведесетих Кјубрик је замалорадио почеона продукцију филмафилму по књизи [[Louis Begley|Луиса Беглија]], ''Ратне лажи'',<ref>{{Cite news|url=https://www.newyorker.com/culture/richard-brody/archive-fever-stanley-kubrick-and-the-aryan-papers|title=Archive Fever: Stanley Kubrick and “The Aryan Papers”|date=2011-03-24|access-date=2019-07-26|language=en|issn=0028-792X}}</ref> причу о дечаку и његовој мајци који се скривају за време [[холокауст]]а. Прву верзију сценарија, названу „Аријански записи“, написао је сами Кјубрик. [[Joseph Mazzello|Џозеф Мазело]] је изабран за улогу дечака, а за мајку су разматране [[Џулија Робертс]] и [[Ума Терман|Ума Турман]]. Кјубрик је ипак одлучио да не сними филм због ''[[Шиндлерова листа|Шиндлеров листе]]'' [[Стивен Спилберг|Стивена Спилберга]] која је објављена 1993. Осим тога, према Кјубриковој жени, Кристини, тема је постала предепресивна и претешка за редатељаредитеља.<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/kubricks-lost-movie-now-we-can-see-it-1516726.html|title=Kubrick's lost movie: Now we can see it...|date=2009-01-27|website=The Independent|language=en|access-date=2019-07-26}}</ref> Кјубрик је с временом закључио како тачан филм о холокаусту сеже далеко изван граница кинематографије.<ref>{{cite web|url=http://www.latrobe.edu.au/screeningthepast/19/wolf-door-kubrick.html | title = Caldwell on The wolf at the door | publisher = Latrobe.edu.au |date=| accessdate=25. 10. 2008}}</ref>
 
=== Контура приче ===
 
==== Неименовани пројекат о нацизму ====
 
Кјубрик је наводно био фасциниран каријером нацистичког филмског редатеља [[Veit Harlan|Фејта Харлана]], стрица своје жене, те разматрао филм о кругу људи око [[Јозеф Гебелс|Јозефа Гебелса]]. Иако је Кјубрик радио на њему неколико година, пројекат никад није отишао даље од контуре приче.<ref>Joan Dupont [https://web.archive.org/web/20081207073540/http://www.iht.com/articles/2001/09/15/kubrick_ed2_.php "Kubrick Speaks, Through Family's Documentary"], ''International Herald Tribune'', 15.9. 2001. Приступљено May 8, 2008.</ref>
=== Напуштени пројекти које су довршили други ===
 
Стенли Кјубрик је радио на два пројекта која су довршили други редатељи. На ''Једнооком Џеку'' је био позван као замена, као и на ''Спартаку''. ''Вештачку интелигенцију'' је након његове смрти довршио [[Стивен Спилберг]].<ref>{{Cite web|url=https://www.chicagotribune.com/news/ct-xpm-2001-07-05-0107050263-story.html|title=Under Kubrick's influence, 'A.I.' is a defining moment|last=critic|first=Michael Wilmington, Tribune movie|website=chicagotribune.com|language=en-US|access-date=2019-07-26}}</ref>
=== Ауторско одбијање ===
 
==== ФукоовоЈеднооки клатноЏек ====
 
Часопис ''Холивуд репортер'' најавио је 18.10. 1956. да је продуцент [[Frank P. Rosenberg|Франк Розенберг]] откупио права на роман [[Charles Neider|Чарлса Нејдера]] -{''The Authentic Death of Hendry Jones''}- за 40 хиљада долара. Две године касније, -{''Pennebaker Inc.''}-, независна продукцијска компанија [[Марлон Брандо|Марлона Бранда]], купила је права на роман као и прву верзију адаптацијског сценарија [[Сем Пекинпо|Сама Пекинпа]] за 150 хиљада долара. Тада је најављено како ће филм вероватно режирати Брандо.
Кјубрик је хтео да сними филм према роману [[Умберто Еко|Умберта Ека]] ''[[Фукоово клатно]]'' који се појавио 1988. Еко је одбио, јер је био незадовољан екранизацијом свога претходног романа ''[[Име руже (роман)|Име руже]]'' и зато што Кјубрик није био вољан да му препустити писање сценарија. Међутим, кад је Кјубрик умро, Еко је рекао како жали што га је одбио.<ref>See provile of Eco entitled [http://www.theage.com.au/news/books/bliteratureb-umberto-eco-the-armani-of-literature/2007/12/13/1197135651584.html "The Armani of Literature"]</ref>
 
Касније те године најављено је како ће ипак Кјубрик режирати -{''Gun's Up''}-, што је био радни наслов продукције. Убрзо након најаве, име филма је промењено у ''[[One-Eyed Jacks|Једнооки Џек]]'', а [[Pina Pellicer|Пина Пелисер]] је најављена као главна глумица по „једногласном избору Бранда, Росенберга и Кјубрика“.
== Шпијун који ме је волео ==
 
Кјубрик је 1958. одустао од режије филма са објашњењем о непремостивим ”кретивним разликама”.<ref>{{Cite web|url=https://www.xxzmagazin.com/sa-marlonom-brandom-u-vesternu-jednooki-dzek|title=Sa Marlonom Brandom u vesternu “Jednooki Džek” - XXZ Portal|last=Magazin|first=X. X. Z.|website=www.xxzmagazin.com|language=en|access-date=2019-07-27}}</ref> Убрзо је ткупио права на Набоковљеву ''Лолиту''и отпочео тај пројекат.
Кјубрик је 1976. пристао да посети недавно довршени тонски студио 007 Стејџ британске фирме -{[[Pinewood Studios]]}- како би радио као саветник на расвети огромног простора који је био спреман за снимање филма о Џејмсу Бонду ''[[Шпијун који ме је волео]]''. Кјубрик је пристао да буде саветник кад му је обећано да нико неће сазнати за његову укљученост у пројекат. То је поштовано до 2000. кад је та чињеница споменута у документарцу о снимању ''Шпијуна који ме је волео'' на специјалном -{DVD}- издању филма.
 
Режију је преузео и завршио Марлон Брандо, коме је то једини режирани филм у каријери.<ref>{{Cite web|url=https://www.prnewswire.com/news-releases/universal-pictures-and-the-film-foundation-restore-marlon-brandos-one-eyed-jacks-for-cannes-film-festival-world-premiere-300269211.html|title=Universal Pictures and The Film Foundation restore Marlon Brando's One-Eyed Jacks for Cannes Film Festival world premiere|last=Pictures|first=Universal|website=www.prnewswire.com|language=en|access-date=2019-07-27}}</ref>
==== Вештачка интелигенција ====
[[Датотека:Jude Law at TIFF1.jpg|мини|180п|мини|[[Џуд Ло]] је играо једну ог главних улога у филму ''[[Вештачка интелигенција (филм)|Вештачка интелигенција]]'']]
 
Пројекат на којем је Кјубрик радио неколико година завршио је његов пријатељ [[Стивен Спилберг]]. Током осамдесетих и раних деведесетих, Кјубрик је сарађивао са разним писцима ([[Brian Aldiss|Брајан Олдис]], [[Sara Maitland|Сара Мејтланд]] и [[Ian Warson|Ијан Ворсон]]) на пројекту који се називао разним именима, као што су „Пинокио“ и „Вештачка интелигенција“. Филм је настао проширивањем Олдисове кратке приче -{„''Super-Toys Last All Summer Long''“}-,<ref>{{Cite web|url=https://aux.avclub.com/brian-aldiss-supertoys-last-all-summer-long-and-other-1798197042|title=Brian Aldiss: Supertoys Last All Summer Long, And Other Stories Of Future Time|last=Robinson|first=Tasha|website=AUX|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref> коју су Кјубрик и његови писци претворили у дугометражни филм у три чина.<ref>{{Cite web|url=https://www.avclub.com/in-a-i-steven-spielberg-and-stanley-kubrick-turned-1823639106|title=In A.I., Steven Spielberg (and Stanley Kubrick) turned an eye to loneliness|last=Vlastelica|first=Ryan|website=The A.V. Club|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref> Била је то футуристичка бајка о роботу који се понаша као дете, а продат је као привремени сурогат породице чији је син пао у кому. Међутим, робот сазнаје за то, а власници га из сажаљења остављају у шуми како га у фабрици не би уништили. Остатак приче говори о роботовим покушајима да постане прави дечак, како би задобио мајчину љубав.
 
Кјубрик је наводно дуго расправљао са Стивеном Спилбергом о филму преко телефона и, према Спилбергу, у једном тренутку изјавио како је тема важнија Спилбергу него њему. Године 2001, након Кјубрикове смрти, Спилберг је узео разне верзије сценарија које су оставили Кјубрик и његови писци и саставио нови сценарио. У сарадњи с Кјубриковом продукцијском кућом снимио је филм ''[[Вештачка интелигенција (филм)|Вештачка интелигенција]]'', с [[Haley Joel Osment|Хејли Џоел Осментом]], [[Frances O'Connor|Франсисом О'Конором]] и [[Вилијам Херт|Вилијамом Хертом]] у главним улогама.
 
У филму је наведена посвета „За Стенлија“.
 
=== Одбијање сарадње од оригиналног аутора ===
 
Кјубрик је хтео да сними филм према роману [[Умберто Еко|Умберта Ека]] ''[[Фукоово клатно]]'' који се појавио 1988. Еко је одбио, јер је био незадовољан екранизацијом свога претходног романа ''[[Име руже (роман)|Име руже]]'' и зато што Кјубрик није био вољан да му препустити писање сценарија. Међутим, када је Кјубрик умро, Еко је рекао како жали што га је одбио.<ref>See provile of Eco entitled [http://www.theage.com.au/news/books/bliteratureb-umberto-eco-the-armani-of-literature/2007/12/13/1197135651584.html "The Armani of Literature"]</ref>
 
== Чести сарадници ==
 
У поређењу сса редатељиманеким каодругим што су [[Џон Форд]], [[Мартин Скорсезе]] и [[Акира Куросава]]редитељима, Кјубрик није био познат по сурадњисарадњи сса одређеним глумцима. У неколико је прилика радио с истим глумцем више него једном. [[Стерлинг Хаyден|Стерлинг Хејден]] је наступио у главној улози у ''Узалудној пљачки'' и ''Др. Странгелову'', [[Питер Селерс]] у ''Лолити'' и ''Др. Странгелову'', а [[Кирк Доуглас]] у ''Стазама славе'' и ''Спартаку''. У споредним улогама, [[Joe Turkel|Џо Таркел]] се појављује у ''Узалудној пљачки'', ''Стазама славе'' и ''Исијавању'', [[Philip Stone|Филип Стоун]] се појављује у ''Пакленој наранџи'', ''БаријуБерију Линдону'' и ''Исијавању'', [[Leonard Rossiter|Леонард Роситер]] наступио је у ''2001: Одисеја у свемиру'' и ''Барију Линдону'', док се [[Timothy Carey|Тимоти Кари]] појавио у ''Узалудној пљачки'' и ''Стазама славе''. У ''Пакленој наранџи'' и ''Барију Линдону'' наступило је шест истих глумаца (укључујући [[Patrick Magee|Патрика Магија]]) у разним улогама разних трајања.
 
Једна од Кјубрикових најдужих сурадњисарадњи је она сса [[Leon Vitali|Леоном Виталијем]],<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/movies/movie-features/filmworker-how-leon-vitali-learned-to-stop-worrying-and-love-kubricks-dark-moods-628242/|title=How Leon Vitali Learned to Stop Worrying and Love Stanley Kubrick's Rage|last=Tobias|first=Scott|last2=Tobias|first2=Scott|date=2018-05-11|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref> који је након играња Лорда Берлингтона у ''Бари Линдону'', постао Кјубриков личнии помоћник, радећи као рукуводилац аудиција на његовим следећим филмовима те као надзорник трансфера сса филмафилмске траке на видео медијум. Појавио се и у филму ''Очи широм затворене'', играјући претећег свештеника у црвеном огртачу који се сукобљава с Томом КрузеомКрузом у злогласној сцени оргија. Након Кјубрикове смрти, Витали је надгледао рестаурацију визуалних и звучних елемената већине Кјубрикових филмова. На његовим је филмовима је често радио и с партнером из филма [[Todd Field|Тодом Филдом]].
== Филмографија ==
* 1953 - [[Страх и жеља]] (''-{Fear and Desire}-'')
* 1955 - [[Пољубац убице]] (''-{Killer's Kiss}-'')
* 1956 - [[Узалудна пљачка]] (''-{The Killing}-'')
* 1957 - [[Стазе славе]] (''-{Paths of Glory}-'')
* 1960 - [[Спартак (филм из 1960)|Спартак]] (''-{Spartacus}-'')
* 1962 - [[Лолита (филм)|Лолита]] (''-{Lolita}-'')
* 1964 - [[Доктор Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу]] (''-{Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb}-'')
* 1968 - [[2001: Одисеја у свемиру|Одисеја у свемиру 2001.]] (''-{2001: A Space Odyssey}-'')
* 1971 - [[Паклена поморанџа]] (''-{A Clockwork Orange}-'')
* 1975 - [[Бари Линдон|Бери Линдон]] (''-{Barry Lyndon}-'')
* 1980 - [[Исијавање]] (''-{The Shining}-'')
* 1987 - [[Бојеви метак (филм)|Бојеви метак]] (''-{Full Metal Jackett}-'')
* 1999 - [[Широм затворених очију]] (''-{Eyes Wide Shut}-'')
 
== Награде ==
'''[[Оскар|Америчка филмска академија]]'''
* 1968- Најбољи визуелни ефекти ''Одисеја у свемиру 2001.''<ref>{{Cite web|url=https://www.inverse.com/article/27692-oscars-scifi-science-fiction-arrival-star-wars-2001-kubrik|title=Why Science Fiction Always Gets Screwed at the Oscars|last=Britt|first=Ryan|website=Inverse|language=en|access-date=2019-07-27}}</ref>
 
'''[[Британска филмска академија]]'''
* 1975- Најбоља режија ''БариБери Линдон''<ref>{{Cite web|url=http://awards.bafta.org/award/1976/film|title=Film in 1976 {{!}} BAFTA Awards|website=awards.bafta.org|access-date=2019-07-27}}</ref>
* 1964- Најбољи филм ''Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу''<ref>{{Cite web|url=http://awards.bafta.org/keyword-search?keywords=dr%20strangelove|title=BAFTA Awards Search {{!}} BAFTA Awards|website=awards.bafta.org|access-date=2019-07-27}}</ref>
 
'''[[Национално удружење критичара]]'''
* 1975- Најбоља режија Бе''Барири Линдон''
 
'''[[Удружење критичара Њујорка]]'''
* 1971- Најбољи филм ''Паклена поморанџа''<ref>{{Cite web|url=http://www.nyfcc.com/awards/|title=Awards - New York Film Critics Circle - NYFCC|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref>
* 1971- Најбоља режија ''Паклена поморанџа''<ref>{{Cite web|url=http://www.nyfcc.com/awards/|title=Awards - New York Film Critics Circle - NYFCC|language=en-US|access-date=2019-07-27}}</ref>
* 1964- Најбоља режија ''Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу''<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=WstaAAAAIBAJ&sjid=5X8DAAAAIBAJ&pg=6959,6902443&dq|title=The Deseret News - Претрага архиве Google вести|website=news.google.com|access-date=2019-07-27}}</ref>
 
 
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стенли_Кјубрик”