Лесковац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 53:
 
== Етимологија ==
Најранији назив за подручје у ком се данас налази град Лесковац био је Глубочица ([[Старосрпски језик|старосрпски]] ''-{Glьbočica}-''), од [[Старословенски језик|прасловенског]] ''glọbokъ'', што значи „дубок”.<ref name="Даничић">{{Cite book|title=Рјечник из књижевних старина српских, 1—3, фототипско издање „Вук Караџић”|last=Даничић|first=Ђура|publisher=|year=1975|id=|location=Београд|pages=}}</ref><ref name="mirjana"/> Касније се, због придева ''дубок'', усталило име Дубочица. Подручје Дубочице су још у 5. веку пре нове ере насељавали [[Дардани]].<ref>{{Cite web |url=http://www.gradleskovac.org/content/view/13/192/lang,serbian/ |title=Grad Leskovac, zvanicna prezentacija grada - Историја |accessdate=01. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203040835/http://www.gradleskovac.org/content/view/13/192/lang,serbian/ |archive-date=03. 12. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> По предању је ова територија добила име по мочварном терену између Лесковца и села Стројковца који је био карактеристичан по дубоком блату или глибу па отуда и име Глибочица, односно Глубочица. Глубочица се као име области помиње у периоду владавине [[Стефан Немања|Стефана Немање]] и односи се на подручје слива реке [[Јабланица (река у Јужној Србији)|Јабланице]].<ref>{{cite web |title=[Projekat Rastko] Sveti Sava: Sabrani spisi - Zitije svetog Simeona Nemanje |url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_06.html |website=www.rastko.rs |accessdate=30. 7. 2019}}</ref> У [[путопис]]има археолога [[Феликс Каниц|Феликса Каница]] постоје подаци о граду Дибочици који се се налазио на ушћу реке Лапаштице у реку Медвеђу ([[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланицу]]).<ref>{{cite book |title=СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО |last1=Каниц |first1=Феликс |chapter=глава 11 |page=338 }}</ref>
Име града потиче од дрвета [[леска|леске]] ({{јез-стсл|lěska}}). Ранији назив је [[Старосрпски језик|старосрпски]] ''-{Glьbočica}-'' (''Глубочица'') од [[Старословенски језик|прасловенског]] ''glọbokъ'', што значи „дубок”.<ref name="Даничић">{{Cite book|title=Рјечник из књижевних старина српских, 1—3, фототипско издање „Вук Караџић”|last=Даничић|first=Ђура|publisher=|year=1975|id=|location=Београд|pages=}}</ref><ref name="mirjana"/>
 
Данас је Дубочица синоним за Лесковац и околину, централни део [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]]. Многобројни су примери употребе овог назива у имену улица, општина, спортских клубова.
Легенда каже да се испод брда у близини садашњег града налазило [[језеро]], те да је дошло до његовог исушивања и да је ту изникла биљка [[леска]] ([[лешник]]), по којој је град пре више од 700 година добио име. Садашње име града као име насељеног места први пут се помиње [[1308]]. године у ''Повељи Краља [[Краљ Милутин|Милутина]]''.<ref name="mirjana">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160130071617/http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?id=1561&slovo=L&str=1|title=Лесковац - историјат и етимологија|last=|first=|date=|website=Мирјана Детелић|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> У време турске владавине, име је промењено у ''Хисар'', од истоимене турске речи која значи „тврђава”.
 
Име Лесковац потиче од дрвета [[леска|леске]] ({{јез-стсл|lěska}}). Легенда каже да се испод брда у близини садашњег града налазило [[језеро]], те да је дошло до његовог исушивања и да је ту изникла биљка [[леска]] ([[лешник]]), по којој је град пре више од 700 година добио име. Садашње име града као име насељеног места први пут се помиње [[1308]]. године у ''Повељи Краља [[Краљ Милутин|Милутина]]''.<ref name="mirjana">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160130071617/http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?id=1561&slovo=L&str=1|title=Лесковац - историјат и етимологија|last=|first=|date=|website=Мирјана Детелић|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> У време турске владавине, име је промењено у ''Хисар'', од истоимене турске речи која значи „тврђава”.
 
== Географија ==
Линија 494 ⟶ 496:
 
=== Спорт ===
Спорт у Лесковцу има дугу традицију и тренутно у оквиру Спортског савеза постоји 110 клубова и удружења.<ref name="вања">{{cite web |title=Завршени радови на спортској хали „Дом партизана“ у Лесковцу |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/355460/zavrseni-radovi-na-sportskoj-hali-dom-partizana-u-leskovcu.php |website=www.srbija.gov.rs |accessdate=30. 7. 2019 |language=sr}}</ref> Када је реч о спортским објектима, у Лесковцу постоји [[Спортско-рекреативни центар Дубочица]], који првенствено користи [[КК Здравље]] као домаћи терен за своје утакмице.<ref name="спорт у лесковцу">{{cite web|url=http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/sport |title=Спорт у Лесковцу |website=gradleskovac.org |accessdate=26. 11. 2018}}</ref> СРЦ Дубочица је затворени спортски комплекс и поред терена, поседује и затворене базене и друге спортске просторије. Поред њега, у граду постоји спортски комплекс „Дом Партизана”, изграђен средином прошлог века, а који представља вишенаменски затворени спортски комплекс последње генерације. Чине га спортски терен, свлачионице са пратећим просторијама, простори намењени за судије, делегате и тренере, простор за опрему, медицински блок, простор за гледаоце, трибине са галеријом и техничке просторије.<ref>{{cite web |title=Радови на завршетку спортске хале „Дом партизана“ у Лесковцу |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/333892/radovi-na-zavrsetku-sportske-hale-dom-partizana-u-leskovcu.php |website=www.srbija.gov.rs |accessdate=30. 7. 2019 |language=sr}}</ref> У оквиру њега је 2011. године започета, а новембра 2018. завршена изградња спортске хале која служи за организацију тренажних активности, спортских манифестација и такмичења.<ref name="вања" />
 
Већи спортски клубови у Лесковцу:
Линија 513 ⟶ 515:
Јован Павловић помиње се као први учитељ у Лесковцу, и то за време [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. Он је држао часове само богатијим грађанима, док се као први учитељ који је радио са ђацима помиње Даскал Дача, а њега је наследио поп Ђорђе, који је радио по [[Манастир|манастирском методу]].
 
У Лесковцу је од [[1856]]. до [[1868]]. године радио као учитељ Симеон Андон Софијанац, кога је заменио најпознатији лесковачки учитељ из турског периода, [[Јосиф Костић (учитељ)|Јосиф Костић]].<ref>{{cite book |last1=Павићевић |first1=М. |last2=Ракић |first2=Х. |year=1986 |title=Лесковачки и врањски крај |publisher=Библиотека дома културе младих „Жика Илић Жути” |location=Лесковац }}</ref> Пре преласка на модерну наставу, у Лесковцу је радила [[Митина школа|Ча Митина школа]] у којој су учитељи била Ча Мита Николић и Бата-Ђорђе Петровић. Њихови предмети су се звали: буквар, часловац, псалтир, требник и ''Пресад мудрости''.<ref name="leskovac 101" />
 
Ленка Крстић је пре ослобођења овог краја од Турака основала прву женску школу у овом крају, а [[1890]]. године почела је са радом и Ткачка школа, по одобрењу Министра народне привреде, а њен први управник био је Чех Алојз Шкарка.
 
Женска подружница у Лесковцу је основана [[1892]]. године, а две године касније основана је и Женска радничка школа. У Лесковцу је на предлог Министара просвете Милана Ђ. Милићевића, основана [[Гимназија Лесковац|Гимназија]] [[1879]]. године.<ref name="leskovac 101" /> За директора је постављен Милош Милојевић на чију иницијативу је [[1895]]. године завршена нова зграда Гимназије. Зграда је срушена [[Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.|у бомбардовању]] [[1944]]. године.
 
При Пољопривредној станици [[1904]]. године основана је двогодишња практична школа за обуку сељака,<ref>{{cite book |last1=Стојковић |first1=Ж. |last2=Ракић |first2=Х |title=Сто година пољопривредне школе у Лесковцу 1904-2004 |publisher=Млади графичар Власотинце }}</ref> а пет година касније, [[1909]]. године, основане су још две школе — занатлијско-трговачка за калфе и празнично вечерња за неписмене младиће.
 
У Лесковцу, поред великог броја основних и средњих школа, постоје две више (Економска и Текстилна) и један факултет — [[Технолошки факултет у Лесковцу Универзитета у Нишу|Технолошки]], који образује студенте у саставу [[Универзитет у Нишу|Нишког универзитета]]. Постоји и [[Центар за стручно усавршавање у образовању у Лесковцу]].
 
Данас у Лесковцу постоје следеће одгојно-образовне установе:
Линија 560 ⟶ 562:
 
=== Лесковачки интернационални филмски фестивал — ''LIFFE'' ===
[[Датотека:СК 918.jpg|220px|мини|Лесковачки културни центар за време одржавања LIFFE фестивала]]
Овај интернационални фестивал организује се од 2007 године.
 
Линија 595 ⟶ 598:
У оквиру црквене порте ове саборне цркве налази се стара црква посвећена рођењу пресвете Богородице (Мала Госпојина) саграђена 1803. године. Црква је специфична по томе што има оџак па се и назива [[црква Оџаклија]]. Према легенди, оџак на цркви је настао због тога што Турци у Лесковцу нису дозвољавали мештанима зидање храма, па су хришћани обманули Турке, рекавши им да зидају кућу за свештеника, због чега и грађевина има оџак.<ref name="цркваСвТројице" />
 
Трећи храм посвећен је [[Црква Светог Илије у Лесковцу|Светом Пророку Илији]] и налази се на једној од падина градског брда Хисар изнад градског гробља. Храм је завршен и освећен 1889. године, а подигнут је на месту старије камене цркве из средњег века. Црква Светог Илије је изграђена у националном стилу са основом у облику слободног крста са куполом над центром крста.<ref name="leskovac 101">{{Cite book|last=Димитријевић |first=Н. |title=Лесковац 101 |publisher=Ђак |location=Лесковац |year=2015 }}</ref> Живописана је 1936. године, а живопис је радио Драгољуб Стојановић из Алексинца.<ref>{{cite web|title=Цркве и манастири у Лесковцу |url=http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/turisticki-vodic/crkve-manastiri |website=gradleskovac.org |accessdate=19. 7. 2018}}</ref> Иконе је осликао српски академски сликар Живко Југовић, док је сам иконостас, један од највреднијих делова ове цркве, рад непознатог зографа из Дебра или Велеса. Поред цркве налазио се дрвени звоник подигнут 1889. године који је 1977. године замењен зиданом звонаром, као и парохијски конак изграђен 1972. године, а освећен наредне, 1973. године. Сама црква је обновљена 1976. године, када је рестаурирана фасада и уређена унутрашњост цркве. Око цркве се налази градско, Светоилијско гробље на коме је сахрањивање отпочело још 1894. године.<ref name="ХрамСвСимеона">{{cite web|title=Православна епархија нишка, Храм Светог Симеона Мироточивог у Лесковцу |url=https://eparhijaniska.rs/parohije/%D0%B0-%D0%BD-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/6435-leskovac-hram-svetog-simeona-hramovi |website=eparhijaniska.rs |accessdate=19. 7. 2018}}</ref>
 
Четврта црква је посвећена Светом Симеону Мироточивом и налази се у градском насељу Дубочица. Градња цркве отпочела је 2005. године, када освештен простор на коме ће црква бити изграђена и постављен крст.<ref name="ХрамСвСимеона" /> Црква је 2013. године добила звоно, док су 2018. године градоначелник Лесковца, [[Горан Цветановић]], и начелник Јабланичког округа, [[Божидар Стојиљковић]], донирали по 1.000 евра за осликавање унутрашњости цркве.<ref name="осликавањеХрама">{{cite web|title=Од градоначелника Лесковца и начелника округа по 1.000 евра за осликавање храма у Дубочици |url=https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Od-gradonacelnika-Leskovca-i-nacelnika-okruga-po-1-000-evra-za-oslikavanje-hrama-u-Dubocici.sr.html |website=juznevesti.com |accessdate=19. 7. 2018}}</ref>
Линија 614 ⟶ 617:
== Привреда и саобраћај ==
=== Привреда ===
{{главни чланак|Привреда Лесковца}}
==== Период пре Другог светског рата ====
Лесковац је у прошлости имао изузетно развијену привреду, махом захваљујући текстилној индустрији, због које је у међуратном периоду Лесковац често био називан ''Мали [[Манчестер]]''. Године 1884. у селу Стројковцу надомак Лесковца основано је прво предузеће за производњу гајтана у земљи, а један од оснивача био је [[Димитрије Мита Теокаревић|Мита Теокаревић]]. Десетак година касније, 1896. године, ова прва српска гајтанара престала је са радом, када је Мита Теокаревић учествовао у оснивању прве лесковачке фабрике вунених тканина, у којој је остао до 1920. године.<ref>{{cite web |title=Димитрије Мита Теокаревић |url=http://www.vucje.com/html/mita_t.html |website=www.vucje.com |accessdate=30. 7. 2019}}</ref> Након тога је посао препустио својим синовима, који су касније били главне личности текстилне индустрије у периоду између два светска рата. Они су 1921. године отворили велику фабрику штофа у [[Параћин]]у, једну од највећих у средњој Европи.<ref>{{cite journal |editor-last=Миленовић |editor-first=Миломир |editor2-last=Јован |editor2-first=Тановић |title=Нови министри |journal=Политика |date=22. 8. 1931|volume=6363 |url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1931/08/22#page/6/mode/1up |accessdate=6. 3. 2019 |location=Београд|page=7}}</ref> Фабрика је основана у оквиру фирме [[Влада Теокаревић и комп.]], чији је део била и фабрика у [[Вучје|Вучју]], основана 1934. године, као и бројне продавнице штофа у [[Београд]]у.<ref>{{cite journal |last=Радосављевић |first=Србобран |title=Знаменити Параћинци - О породици Теокаревић - власницима и оснивачима фабрике штофа у Параћину |journal=Параћинац |volume=13 |year=2010 |publisher=Удружење Параћинаца и пријатеља Параћина }}</ref> После Другог светског рата, судском одлуком Компанија је прешла у државну својину, а потом у друштвену својину, и добила име „Бранко Крсмановић”. Прва гајтанара отворена у Стројковцу је 1954. године претворена у [[Музеј текстилне индустрије у Стројковцу|музеј текстилне индустрије]].<ref>{{cite book |title=Осам миленијума културног наслеђа Лесковца |publisher=Висока пословна школа струковних студија |page=15 |location=Лесковац |year=2016 }}</ref>
===== Металопрерађивачка индустрија =====
* Предузеће металне галантерије „Монтафан” власника „Глигорије Петровић и комп”, располагало је најновијом технологијом и опремом из Чехословачаке. Конфикацијом комплетна опрема пресељена је у Београд, металско предузеће „Пролетер".
* Металско предузеће „Христодор Тасић” је априлским бомбардовањем 1944. године онеспособљено за рад, а део опреме однешен.
* Фабрика Браће Ђорђевић „Кукар” је у току рата порушена, а после рата конфискована и однешена.
* Ливница „Сава” власника Радуле Дедића је 1941. године немачким бомбардовањем оштећена, а после Другог светског рата прешла је у државну својину и опрема однешена.
 
Поред ове, у Лесковцу су постојале и друге фабрике које су се бавиле текстилном индустријом, међу којима и фабрика „Глигорије Петровић и комп”, која је од 1045. године пословала у друштвеној својини под називом ТИ „Коста Стаменковић”, као и фабрика кудељних и памучних производа основана 1904. године, а која је припадала концерну „Косте Илића и синова” и која је после конфискације пословала као предузеће „Зеле Вељковић”.
===== Текстилна индустрија =====
[[Датотека:Fabrika tekstila Stamenković u Leskovcu 01.jpg|220px|мини|Фабрика текстила Стаменковић]]
Лесковачки индустријалац Лазар [[Димитрије Мита Теокаревић|Теокаровић]] је 1933. године у Вучју подигао фабрику вунених тканина „Вучје”. То је у том времену била технолошки најсавременија фабрика вунених тканина у Србији. Из фабрике су однете најбоље текстилне и друге машине и опрема:
* 1947/10/08. године у „Вартекс” из [[Вараждин]]а (Хрватска); „Војвођанској индустрији свиле”; „Вунарској индустрији” у [[Параћин]]у 48 машина за производњу гајтана;
* 1948/04/19. године „Творници Вила”, Ченгов Вила (Босна и Херцеговина); Белишћу (Хрватска) електрогенергатор за електричну централу, дизел машина за електричну централу и два висока котла на упојни гас.
* Тигл — Најстарија штампарска машина
 
<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Јуна месеца 1945. године конфискована је фабрика „Глигорије Петровић и комп”, и послује у друштвеној својини под називом ТИ „Коста Стаменковић”. У периоду од 1945—1952. године из ове фабрике у друге градове ([[Пирот]], [[Подгорица|Титоград]], [[Ужице]], [[Прокупље]], [[Вишеград]], [[Пожаревац]], [[Београд]], [[Тетово]], [[Земун]]) однето је 176 текстилних машина.
Muzej tekstila u selu Strojkovce.png|Зграда прве српске гајтанаре у селу [[Стројковце|Стројковцу]] која је средином прошлог века претворена у [[Музеј текстила у Стројковцу|Музеј текстила]]
Tekstilni muzej, objekat Narodnog muzeja u Leskovcu 02.jpg|Поставка Музеја текстилне индустрије у Стројковцу
Vučje, Leskovac, Zgrada tekstilne industrije, a01.JPG|Зграда текстилне индустрије у Вучју
Zbirka Istorija Leskovca od 1945. godine 03.jpg|Печати предузећа „Напредак”. Део су збирке „Историја Лесковца од 1945. године” [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].
Zbirka Istorija Leskovca od 1945. godine 01.jpg|Штафета фирме „Градитељ” из Лесковца. Део је збирке „Историја Лесковца од 1945. године” [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].
</gallery>
 
[[Датотека:CentarGradaLeskovac.JPG|220px|мини|[[Палата Калодерма]], некада фабрика сапуна, парфимерије и козметике, данас Лесковачки културни центар]]
Фабрика кудељних и памучних производа основана 1904. године припадала је концерну „Косте Илића и синова”(види [[Влада Илић]]), после конфискације пословало је као предузеће „Зеле Вељковић”. Из ове фабрике однето је у [[Бачка Паланка|Бачку Паланку]]: чешљачица — аутоматска гребенара; у Оџаке „сисал предилице”; фабрици џакова у [[Градска општина Младеновац|Младеновцу]] дате су машине за кројење и сечење хартије, као и машине за ушивање џакова.
Уз текстилну, Лесковац је у међуратном периоду имао и развијену металопрерађивачку индустрију, са неколико већих предузећа која су пословала до Другог светског рата; штампарску индустрију са четири велика штампарска предузећа;<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023205858/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-1-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (1. део)|last=|first=|date=22. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref> те хемијску индустрију, посебно индустрију гуме и гумене робе, као и индустрију козметике. Позната и велика фабрика сапуна ''Јабланица'', чији су власници били Јован Влајчић, а касније његови синови,<ref>[http://leskovackevesti.rs/leskovac-101-kada-je-podignuta-palata-kaloderma/ Када је подигнута Палата Калодерма?]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} leskovackevesti.rs</ref> радила је до Другог светског рата, након чега се у тој згради налазила фабрика ''Невена'', затим читаоница па продавница. Данас се у тој згради, познатој као [[Палата Калодерма]], налази [[Лесковачки културни центар]].<ref>[http://www.lkc.org.rs/istorijat.php Историјат] {{Wayback|url=http://www.lkc.org.rs/istorijat.php |date=20150703015608 }} lkc.org.rs</ref>
 
Због дугогодишње погубне политике у послератном периоду, Лесковац данас је крајем прошлог века изгубио рејтинг напредног индустријског града. Опоравак града у индустријском смислу почео је преоријентацијом на друге индустријске гране и довођењем страних директних инвестиција.
===== Штампарије =====
Лесковац је у предратном периоду имао 4 штампарска предузећа и то:
* Штампарско предузеће „Покрет” — власништво Николе Петровића;
* Графички завод „Соко” — власништво Николчића и Илића;
* Графичко предузеће „Младост” — власништво Благоја Петровића
* Штампарија [[Живојин Обреновић|Жике Обреновића]]
 
Демонтажа и сеоба графичких машина из ових предузећа одвојила се од 1948 до 1951. године и однето је 86 машина за [[Врање]], [[Владичин Хан]] и [[Београд]].<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023205858/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-1-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (1. део)|last=|first=|date=22. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>
 
===== Хемијска индустрија =====
* Прву Југословенску фабрику гуме „Рекорд” у Лесковцу основао је Јосиф Чуљковић, а његов син Миле Чуљковић још више развио. Према подацима до 1953. године пресељено је 40—45 мањих и већих производних машина, алата и хемијска лабораторија у Београд.
* Индустријалац Никола Стаменковић формирао је фабрику за производњу гумене робе „Морава”. По ослобођењу фабрика је конфискована и 1948. године пресељено 13 већих и мањих производних машина, алата и прибора у „Вулкан” у [[Ниш]]у.
* Фабрика сапуна и козметике „Јабланица” Јован Влајчић и синови је одмах по ослобођењу конфискована и убрзо је пресељена у [[Крушевац]] и уступљена „Мерими”.
* Фабрика сапуна и козметике „Кукар” је одлуком државних органа пресељена када и Влајчић сапунара, мада нема прецизних података о месту пресељења. По некима пресељена је у Крушевац, а по другима у [[Нови Сад]] или Осијек.
* Стара сапунара налазила се у згради где је данас смештен [[Палата Калодерма|Лесковачки културни центар]].
 
===== Прехрамбена индустрија =====
У Лесковцу је 1928. године изграђена фабрика зејтина „Свети Никола”. Касније 1931. године дошло је до промене власника и имена фирме. Власник ове фирме је био Никола Стојиљковић, а пословала је под формом фабрика стоног уља „Дубочица”. По овлашћењу фабрика је конфискована и убрзо је комплетан машински парк (21 машина) пресељена у [[Урошевац]] (Косово и Метохија), а 30 радника остало без посла.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20141023204231/http://leskovackevesti.rs/industrija-koju-su-komunisti-oteli-od-leskovcana-2-deo/|title=Индустрија коју су комунисти отели од Лесковчана (2. део)|last=|first=|date=25. 9. 2014.|website=Лесковачке вести|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=23. 10. 2014.}}</ref>
 
Због дугогодишње погубне политике у послератном периоду, Лесковац данас је изгубио рејтинг напредног индустријског града.
 
<center>'''Привреда'''</center>
<gallery>
Zbirka Istorija Leskovca od 1945. godine 03.jpg|Печати предузећа „Напредак”. Део су збирке „Историја Лесковца од 1945. године” [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].
Zbirka Istorija Leskovca od 1945. godine 01.jpg|Штафета фирме „Градитељ” из Лесковца. Део је збирке „Историја Лесковца од 1945. године” [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].
</gallery>
 
=== Саобраћај ===
Линија 854 ⟶ 831:
{{Списак градова у Србији}}
 
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Србија|Географија}}
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Лесковац| ]]