Српско средњовековно кривично право — разлика између измена

== Кривично дело ==

 

За активност извршења кривичног дела коришћени су разни изрази: испакостити, преступити, преслушати, потворити (прописану норму). Душанов законик је направио јасну разлику у случају да ли је кривично дело учињено међу припадницима истог сталежа или не. У случају да је учињено дело одиграно међу припадницима различитог сталежа, посебно се обраћало на то да ли је себар напао властелина или је било обрнуто. Уколико би себар учинио кривично дело над властелином, уследила би другачија и строжа казна, него што би то био случај када би властелин починио исто дело над себром. Чак унутар самог властеоског сталежа правила се извесна разлика у случају међусобне повреде између властелина и властеличића. Душанов законик је запретио властелчићу телесном казном, а властелину искључиво имовинском. Јединствен кривичноправни режим уживали су становници приморских градова и градова освојених од стране Византије.