Аја Софија — разлика између измена

Посебно позната по масивној [[купола|куполи]], сматра се оличјем [[Византијска архитектура|визанзијскевизантијске архитектуре]],<ref name=BAT>{{harvnb|Fazio|Moffett|Wodehouse|2009|pp=}}</ref> за коју се каже да је „промјенила историју архитектуре”.<ref name="nytimes">{{cite news|url=http://www.nytimes.com/1993/08/22/travel/center-of-ottoman-power.html|title=Center of Ottoman Power|work=New York Times|last=Simons|first=Marlise |accessdate=4. 6. 2009 |date=22. 8. 1993}}</ref> Остала је највећа хришћанска црква на свијету, све до 1520. године када је изграђена [[Севиљска катедрала]]. Тренутна грађевина је првобитно конструисана као црква између 532. и 537. по наредби византијског цара [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] и била је трећа Црква Свете мудрости. Претходно двије су уништили побуњеници. Пројектовали су је [[Исидор Милетски]] и [[Антемије Тралски]].<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Kleiner|Mamiya|2008|pp=329}}</ref>

Садашња зграда је првобитно била изграђена као црква између 532. и 537. године по наређењу [[Списак византијских царева|Византијског цара]] [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] и била трећа црква ''Свете мудрости'' која је заузмалазаузимала то место, при чему су претходне биле уништене у немирима током [[Устанак Ника|устанка Ника]]. Објекат су дизајнирали [[Грци|грчки]] геометри [[Isidore of Miletus|Исидор Милетски]] и [[Anthemius of Tralles|Антемије из Трала]].<ref name="automatski generisano1" /> Црква је била [[consecrations in Eastern Christianity|посвећена]] ''[[Sophia (wisdom)|Светој мудрости]]'', [[Logos (Christianity)|Логосу]], другој [[Хипостаза|особи]] [[Свето Тројство|Светe Тројице]],<ref name=ja471>{{harvnb|Janin|1953|p=471}}</ref> који се [[patronal feast|слави]] 25. децембра, као [[Божић|комеморација рођења]] путем [[Оваплоћење|оваплоћења]] Бога Логоса у [[Христос|Христ]]у.<ref name=ja471/> Мада се понекад црква назива Светом Софијом (као да је именована по [[Sophia (given name)|Софији мученици]]), реч -{''sophia''}- је заправо фонетско спеловање на [[Латински језик|латинском]] грчке речи за мудрост. Њено пуно име у грчком је {{lang|grc|Ναός της Αγίας του Θεού Σοφίας}}, -{''Naos tēs Hagias tou Theou Sophias''}-, „храм Свете мудрости Божије”.<ref name="McKenzieGraham1998">{{harvnb|McKenzie|Graham|1998|pp=149}}</ref><ref name="Binns2002">{{harvnb|Binns|2002|pp=57}}</ref> Црква је садржавала велику колекцију [[мошти]]ју и имала је, између осталог, сребрни [[иконостас]] висок 15 m. Она је била фокална тачка [[Православна црква|православне цркве]] скоро хиљаду година. Зграда је осведочила [[изопштење]] патријарха [[Михаило Керуларије|Михаила Керуларија]], које је званично саопштено од стране [[Хумберт од Силва Кандиде|Хумберта од Силва Кандиде]], папског изасланика [[Папа Лав IX|папе Лава -{IX}-]] 1054. године, што је чин који се обично сматра почетком [[Велики раскол|великог раскола]].

Године 1453, [[Пад Цариграда (1453)|Константинопољ је освојило]] [[Османско царство]] под [[Мехмед II Освајач|Мехмедом -{II}- Освајачем]] (Ел Фатих), који је наредио да се ова главна црква православног хришћанства претвори у џамију. Мада су током византијске управе неки делови града [[Константинопољ]]а временом пали у лоше стање, катедрала је одржавана помоћу суме новца издвојене за ту сврху. Упркос томе, ова хришћанска катедрала оставила је снажан утисак на нове османске владаре, те је претворена у џамију.<ref name="http://www.livescience.com/27574-hagia-sophia.html">[http://www.livescience.com/27574-hagia-sophia.html]." LiveScience.</ref><ref name="archnet.org">"[http://archnet.org/library/sites/one-site.jsp?site_id=2966 Hagia Sophia] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090105062813/http://archnet.org/library/sites/one-site.jsp?site_id=2966 |date=5. 1. 2009 }}." ArchNet.</ref> Звона, олтар, иконостас и друге реликвије су уништене, а [[мозаик|мозаици]] који су приказивали Исуса, његову мајку Марију, хришћанске свеце и анђеле су исто тако били уништени или премалтерисани. [[Islamic architecture|Исламске одлике]] — као што су [[михраб]] (ниша на зиду која указује на правац [[Мека|Меке]], за молитве), [[минбер]] (проповедаоница), и четири [[минарет]]а — су додати. Остала је џамија до 1931. године, када је била затворена за јавност четири године. Поново је отворена 1935. године као музеј од стране Републике [[Турска|Турске]]. Аја Софија је 2014. године била други најпосећенији музеј у Турској, који је привукао скоро 3,3 милиона посетилаца.<ref name=mus>{{cite news|title=Top 10: Turkey's most visited museums|url=http://www.hurriyetdailynews.com/top-10-turkeys-most-visited-museums.aspx?pageID=238&nID=74133&NewsCatID=385|work=[[Hürriyet Daily News]]|date=10. 11. 2014}}</ref> Према подацима које је објавило турско Министарство културе и туризма, Аја Софија је била најпосећенија туристичка атракција Турске 2015. године.<ref>{{cite news|url=http://www.hurriyetdailynews.com/hagia-sophia-still-istanbuls-top-tourist-attraction.aspx?pageID=238&nID=94210&NewsCatID=379|title=Hagia Sophia still Istanbul's top tourist attraction|publisher=hurriyet}}</ref> Јула 2020. године, турски Државни савет поништио је одлуку Мустафе Кемала Ататурка из 1934. године којом је Аја Софија добила статус музеја и враћен јој је статус џамије.<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=07&dd=10&nav_id=1705501|title=Aja Sofija ponovo postaje džamija: Poništena istorijska odluka|last=|first=|date=10. јул 2020.|website=b92.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=11. јул 2020.}}</ref>

Од времена иницијалне конверзије до изградње оближње [[Султан Ахмедова џамија|Султан Ахмедове џамије]] (Плаве џамије у Истанбулу) 1616. године, она је била главна џамија у Истанбулу. Византијска архитектура Аја Софије је служила као инспирација за многе друге отоманске џамије, као што је горе поменута џамија, [[Şehzade Mosque|Шехзадина џамија]], [[Сулејманова џамија]], [[Рустем-пашина џамија]] и [[Kılıç Ali Pasha Complex|АлипашинаАли-пашина џамија]].

* На изградњи Цркве Аја Софије је радило преко 10000 радника пет годнагодина (532—537).

Датотека:Hagia_Sophia_Southwestern_entrance_mosaics_2.jpg|Мозаик на југозападном делу, са монограмамомонограмом Μητηρ Θεου ("Божја Мајка")

Датотека:Imperial Gate Hagia Sophia 2007a.jpg|Царска капијаукапија у Храму, резервисана за улаз Царева

== РефренцеРеференце ==

[[Категорија:Саборни храмови|ИнстанбулИстанбул]]