Зеница (град) — разлика између измена

| оснивање = као ''[[Бистуа Нова]]'' — [[Римско царство|римски]] [[муниципијум]] <small>(2—4. вијек; прво име)</small><hr>као ''Зеница'' — [[Краљевина Босна|босанско]] насеље <small>(141520. или март 1436; друго име, отадод тада)</small>

Урбани дио данашњег града настао је у више фаза, укључујући неолитску, илирску, римски муниципијум '''''[[Бистуа Нова]]''''' (2—4. вијек; старо име града) са ранохришћанском двоструком базиликом. Пронађени су трагови античког насеља, а заступљена је била и [[вила рустика]], терма, храм и др. Ново, садашње име града први пут се помиње [[141520. март]]а [[1436]]. године. У Зеници је откопана црква из средњег вијека и фрањевачки самостан Св. Марије. Вријеме самосталности [[Босна у средњем вијеку|средњовјековне Босне]] непосредно је везано за Зеницу ([[Плоча великог судије Градеше|Градешина плоча]] и акт абдикације; [[бан Кулин|Кулиново]] вријеме; [[Врандук (Зеница)|Врандук]], сједиште [[Краљевина Босна|босанских краљева]]; Јањићи и хиже дида босанских крстјана{{\}}[[богумили|богумила]]; [[стећак|стећци]] итд.). За вријеме [[Османско царство|османске]] владавине (1463—1878), Зеница је постала муслиманска касаба; на самом крају 17. вијека, Зеница је имала 2.000 становника, углавном муслимана; православци и католици се помињу поново од краја 18, а Јевреји у 19. вијеку. Зеница је у највећој мјери изграђена у аустроугарском и југословенском периоду. Број становника се повећавао нагло у 20. вијеку, а од [[Рат у БиХ|рата]] до 2013. град је изгубио четвртину популације. Општина Зеница је 2014. године постала [[Град Зеница]].

Град има девет националних споменика. Једно од обиљежја Зенице је фудбалски клуб [[НК Челик|Челик]], као и једна од највиших зграда на Балкану — [[Lamela (Zenica)|Ламела]]. Неки најпознатији Зеничани су [[Семир Османагић]], [[Анабела Басало]], [[Данис Тановић]], [[Тарик Филиповић]], [[Амар Јашарспахић|Амар Јашарспахић Гиле]], [[Нихад Фетић Хакала]], [[Младен Крстајић]], [[Дејан Ловрен]], [[Мервана Југић-Салкић]] и [[Амел Тука]].<!--

|[[Змајевац (Зеница)|Змајевац]]

На подручју Града Зеница преовладава умјереноконтинентална клима. Љета су топла, а зиме умјерено хладне. Средња годишња температура је 10,4 °C, средње годишње падавине су 804 мм и неравномјерно су распоређене током године, с тим да нема нарочито сувих мјесеци (најнижа мјесечна преципитација је у марту, а највиша у новембру). Најхладнији мјесец је јануар (просјечни годишњи минимум –1 °C), док је јул најтоплији (просјечни годишњи максимум 20,2 °C). Минимална средња мјесечна температура ваздуха у Зеници је била у јануару 1964. године (–6,4 °C; минимална –23,9 °C јануара 1963), а максимална средња мјесечна температура је регистрована у августу 2003. године (23,8 °C; максимална 40,8 °C августа 2003). Релативна влажност ваздуха износи 70%, а облачност 6,1 десетина. Ваздушни притисак износи 976,3 милибара. Град има једну метеоролошку станицу, а основана је 1925. године и налази се на 344 м н.в.<ref name="academia.edu"/><ref>{{cite web|url=http://www.fhmzbih.gov.ba/engleski/Zenicastanica.php|title=Bosnia and Herzegovina, Federation of Bosnia and Herzegovina: Federal Hydrometeorological Institute|archiveurl=http://archive.wikiwix.com/cache/20190723160355/http://www.fhmzbih.gov.ba/engleski/Zenicastanica.php|archivedate=23. 707. 2019|url-status=dead|accessdateaccess-date=23. 707. 2019}}</ref>

Урбани дио данашње Зенице формирао се кроз више одређених фаза које хронолошки обухватају вријеме неолитске заједнице, илирске градине, римског муниципијума ''[[Бистуа Нова]]'' (изворно ''{{јез|la|Bistua Nuova}}''), најзначајнијег налаза (2—4. вијек) у којем је највише заступљена монументална ранохришћанска двострука [[базилика]], поред које је у [[Европа|Европи]] идентификована још само једна. У насељу града Зеница Билимишћу пронађени су трагови [[Антика|античког]] насеља;<ref name="academia.edu"/> у селима Града Зенице Путовићима и Тишини, гдје доминира [[вила рустика]], терма, храм као и низ других пратећих објеката.<ref name="gradZenica-istorija-zv">{{cite web|url=https://gradzenica.weebly.com/historija.html|title=Historija Zenice|format=zvanična veb-prezentacija Grada|work=[[Град Зеница|gradzenica.weebly.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721220054/https://gradzenica.weebly.com/historija.html|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref><ref name="academia.edu">{{cite web|url=https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|title=Saobraćajne karakteristike grada Zenice|format=seminarski rad|last=Sarajlić|first=Dženita|work=academia.edu|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210015/https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="akta.ba">{{cite web|url=https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|title=Grad Zenica: Ime grada prvi put se spominje 20. marta 1436. godine|work=akta.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210254/https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref>

Урбани дио данашње Зенице формирао се већ у млађем каменом добу — [[неолитик]]у<ref name="Zenicaba-istorija"/> те напосе касније у вријеме [[Илири|Илира]] — о чему данас свједоче топоними њихових градина — [[Градишће (Зеница)|Градишће]], Грачаница, Градац.<ref name="Zenicaba-istorija"/> Специфични локалитет ’Градина’ у селу Копило указује да је Зеница, укључујући околна мјеста, имала организован праисторијски људски живот око 2.000 година п. н. е.<ref name="Nr1980">{{cite journal|url=https://i.imgur.com/QQQvlkE.png|archive-url=https://web.archive.org/web/20201207084955/https://i.imgur.com/QQQvlkE.png|archive-date=7. 12. 2020|url-status=unfit|title=Zenica : 35 godina u slobodi|journal=[[Naša riječ]]|page=4|last=Glamočanin|first=Fidreta|date=12. 4. 1980|access-date=7. 12. 2020}}</ref> За нејаку<ref name="Nr1980"/> упитност постојања илирског старобалканског племена [[Деситијати]] у области Зенице,<ref name="Zenicaba-istorija"/> рјешење могу да буду директни докази из топономастичке грађе — као што је топоним ’Градина’ који је преживио до данас у именима поменутих насеља Градац, Градишће и Грачаница.<ref name="Zenicaba-istorija"/> Деситијати су резултат етничког друштвеног развоја тог раног људског живота у праисторији; прелазни период из бронзаног у жељезно доба резултовао је доласком Деситијата у ријечни појас [[Лашва (ријека)|Лашва]]—[[Дрина]]. Племе Деситијати сукобило се с Римљанима [[34. п. н. е.]]; Римљани нису остварили дуготрајнији успјех, а Илири су поражени у граду имена [[Ардуба]] који је спаљен [[6]]—[[9]]. године н. е.<ref name="Nr1980"/> Тако је и краљевски град [[Врандук (Зеница)|Врандук]] вјероватно постојао и у вријеме Илира, под називом [[Ардуба]].<ref name="Zenicaba-istorija"/><ref name="Nr1980"/>

Римљани су ове крајеве освајали од конца 3. вијека п. н. е. [[Батонов устанак]] од 6. до 9. вијека захватио је ове крајеве. Римљани су у многим подручјима владали без престанка све до поткрај 4. вијека (након пада Ардубе). Римска власт није уклонила (тј. поново изградила или измијенила) насеља у илирским градинама.<ref name="Zenicaba-istorija"/>

Свој врхунац данашњи простор Зенице достиже у првих шест вијекова нове ере, кад се на подручју данашње Зенице налази, уз [[Бистуа Ветус]] (село Варвара у [[Рама|Рами]]) и [[Делминијум]] ([[Дувањско поље]]), један од три најзначајнија [[муниципијум]]а и средишта хришћанских бискупија у Босни: [[Бистуа Нова]] — сједиште [[Бистуенска бискупија|Бистуенске бискупије]],<ref name="enciklopedija"/> сједиште римског хришћанства на подручју Босне све до досељавања Словена.<ref name="Vego-Naselja">{{Cite book | first=Marko | last=Vego | title=Naselja bosanske srednjovjekovne države | page=12 | location=Sarajevo | publisher=Svjetlost | year=1957 | isbn= | url= https://books.google.com/books?id=yoPRAAAAMAAJ | ref=}}</ref> О важности Бистуе Нове свједочи и податак да је њен [[бискуп]] [[Андрија (бискуп Бистуе Нове)|Андрија]] (Андреас) судјеловао и био потписник [[Солинске синоде|солинских синода]] [[530]]. и [[533]]. године. Из античке Бистуе Нове споменици су антички надгробни споменици, остаци старохришћанске базилике и др.<ref name="enciklopedija">{{cite web|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=67139|title=Zenica|work=LZMK}}</ref> У насељима Одмут, Путовићи и Тишина археолози су нашли разне налазе; важношћу се истичу [[епиграф]]и, који су их навели до закључка да је Бистуа Нова била на подручју Зенице.<ref name="Zenicaba-istorija"/> Није искључено да је Бистуа Нова била управо на мјесту данашње Зенице.<ref name="Vego-Naselja"/> и/или да је само била названа муниципијумом Бистуа Нова.<ref name="Nr1980"/> Како год, зеничка област је била познато насеље у овом историјском периоду јер постоје бројни докази о Зеници у доба Римљана.<ref name="Nr1980"/>

[[Сеоба народа|Варварске провале]] са сјевера (углавном [[Германи]] на крају 3. вијека, као и [[Словени]] касније)<ref name="Nr1980"/> прекинуле су цивилизацијски континуитет и накратко су натјерале хришћанство са ових простора на узмак. У провалама почетком 7. вијека разорена је Бистуа Нова са својом [[базилика у Зеници|базиликом]]. Узмаком хришћанства слиједе четири вијека празнине у врелима.<ref name=svjosipzenica/>

Вјерује се да су варварске најезде уништиле велики дио античке баштине. Овуда су прошли [[Готи]], [[Авари]] и [[Словени]]. Словени су дошли у 6. и 7. вијеку, населивши средњи дио тока ријеке Босне — гдје је смјештено Зеничко поље, мјесто неких од најважнијих историјских догађаја средњовјековне Босне; ови Словени су основали племенске заједнице и били организовани у племенску управну јединицу која се звала ’жупа’ (парохија).<ref name="Nr1980"/> Након њихових провала био је потребан готово вијек да се формирају прве словенске државе.<ref name="Zenicaba-istorija"/>

Историја о средњовјековној Зеници [[13. век|13.]] и [[14. век]]а врло је оскудна.<ref name="academia.edu"/> Постоји тек вијест из [[1244]]. године за повељу {{nowrap|хрватско-угарског}} краља [[Бела IV|Беле IV]]. Према до сада проученим документима, садашње име града први пут се помиње [[16. март]]а [[1436]]. године<ref name="Nr1980"/> (или [[20. март]]а [[1436]]. године,<ref name="gradZenica-istorija-zv"/><ref name="academia.edu"/><ref name="akta.ba"/> датум на који се годишње обиљежава ’Дан Зенице’), а касније се Зеница помиње у серији докумената повезаних са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]].<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/> Међу осталим босанским [[парохија]]ма, парохија „Боред” која укључује мјесто „Билина поила” помиње се у повељи; мјесто се односи на један дио града Зенице, данас добро познато Билино поље.<ref name="Nr1980"/> Исто мјесто се помиње у другом документу, датираном на 8. април 1203. године; говори се о групи [[богумили|богумилских]] поглавица који су одбили [[патернализам]] испред дворског капелана [[Папа Иноћентије III|Иноћентија III]], Јована де Казамариса.<ref name="Nr1980"/> Чињеница да је богумилство било присутно у зеничкој области и да је била сједиште богумилске цркве није подржана само писаним изворима него и надгробним споменицима који приближавају црквену хијерархију.<ref name="Nr1980"/>

Вријеме политичке самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу, прије свега [[Плоча великог судије Градеше|Градешином плочом]] и актом [[абдикација|абдикације]], чиме је допуњено [[Кулин бан|Кулиново]] вријеме, али одређује и факте политичке моћи. Мала удаљеност утврђеног града [[Тврђава Врандук|Врандука]], сједиште босанских краљева, Јањића и [[хиже]] дида [[Богумили|босанских крстјана]] (у историографији називаних ''богумилима'', босанским јеретицима итд.), са стећцима у Пуховцу и Појскама, неколико писара и градитеља — поред осталог — чињенице су и докази посебног значаја овог краја у средњем вијеку. И именом ([[Бистуа Нова]], Билино поље, Брод), те Зеница од марта[[20. март]]а [[1436]]. године, овај град је везан за централни дио државе и ријеке Босне.<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>

Граде се капитални објекти ширег {{nowrap|друштвено-економског}} значаја, који ће постати живот као и судбина Зенице. То су жељезничка пруга од [[Босански Брод|Босанског Брода]] до Зенице ([[1879]]), Рудник угља ([[1880]]),<ref name="Nr1980"/> Фабрика папира ([[1885]]), Жељезара ([[1892]]; [[1899]]. је постала [[деоничарско друштво|''д. д.'']]),<ref name="Nr1980"/> Казнени завод ([[1886]]). Године 1908. у Зеници је изграђена електрана, што је омогућило увођење електричне јавне расвјете. Отворене су и државне школе, прва 1885, а друга 1910; у том периоду у Зеници су постојале и конфесионалне школе, једна за католичку и православну цркву, и за три мектеба, медресе и руждије; Мухамед Сеид Сердаревић, муалим (учитељ) у Султан-Ахмедовој медреси у Зеници, залагао се за реформу наставе, гдје су предавања почела да се одржавају на локалном језику, а програм је модернизиран у складу са захтјевима времена. Организују се културна друштва на строго национално-конфесионалној основи, као што су Хрватско пјевачко друштво, Звечај, Чешка ријеч и др.; истовремено се оснивају и друга друштва општег карактера, као што су ватрогасци, ловци, планинари и други. Године 1910. у Зеници је отворен први биоскоп, Хелиос, који је подигао културу града на нови ниво. Ово ће, поред осталог, изазвати низ промјена — и квалитативних и квантитативних помака у развоју града.<ref name="academia.edu"/><ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/><ref name="Nr1980"/>

У периоду између [[1941]]. и [[1945]]. године, евидентан је напор домаћег становништва (углавном [[муслимани|муслимана]], потписивањем чувене Резолуције зеничких муслимана маја [[1942]]. године)<ref name="islamskazajednica.ba">{{cite web|url=http://www.islamskazajednica.ba/dini-islam/tekstovi/93-za-rivot-i-vjeka/1190-ulema-u-odbrani-rivota-i-vjeka-|title=Ulema u odbrani života i čovjeka|website=[[Исламска заједница у Босни и Херцеговини|islamskazajednica.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721212400/http://www.islamskazajednica.ba/dini-islam/tekstovi/93-za-rivot-i-vjeka/1190-ulema-u-odbrani-rivota-i-vjeka-|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://preporodbn.com/muslimanske-rezolucije/|title=Muslimanske rezolucije|website=preporodbn.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721212501/https://preporodbn.com/muslimanske-rezolucije/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> да сачувају поштовање и уважавање, али и заштиту голог живота од немуслимана,<ref name="islamskazajednica.ba"/> кроз формирање свог аутентичног знака, [[Муслиманске милиције|муслиманских милиција]] — у Шерићима, Доглодима, Бабину {{notatypo|—,}} али и кроз [[Зенички партизански одред|партизанске одреде]] што је давало и имало одређену захтјевност и тежину.<ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/Zenicani/posts/1289552541100269/|title=ZENICA - Seoske milicije u samoodbrani|website=[[Фејсбук|facebook.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721213113/https://www.facebook.com/Zenicani/posts/1289552541100269/|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>

То је била димензија зеничког облика антифашистичког отпора; град није имао великих разарања, терора нити жртава. Димензије антифашистичке борбе су биле, нажалост, одређиване њиховим [[идеологија|идеолошким]] (тачније [[национализам|националистичким]]) одређењем — што ће у ратном периоду доћи до изражаја а у послијератном девалвирати.<ref>{{cite book|last=Đidić|first=Fuad|last2=Hećimović|first2=Esad|year=1991|title=Robija šutnje : (stradanje Muslimana u zeničkom kraju) : 1945–1987|location=Zenica|publisher=Preporod}} {{COBISS.BIH|2104867}}.</ref><ref name="zenicainfo.ba/2019/04/12">{{cite web|url=https://zenicainfo.ba/2019/04/12/foto-obiljezen-12-april-dan-oslobodenja-zenice/|title=FOTO: Obilježen 12. april – Dan oslobođenja Zenice|website=zenicainfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721213444/https://zenicainfo.ba/2019/04/12/foto-obiljezen-12-april-dan-oslobodenja-zenice/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/mala-skola-antifasizma-u-zenici-411897|title=Mala škola antifašizma u Zenici|website=[[Ослобођење (новине)|oslobodjenje.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721213550/https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/mala-skola-antifasizma-u-zenici-411897|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>

{{see also|3. korpus Armije Republike Bosne i Hercegovine|натпис1={{!}}3. корпус Армије РБиХ|303. viteška brdska brigada|натпис2={{!}}1. зеничка бригада|7. muslimanska viteška oslobodilačka brigada|натпис3={{!}}7. муслиманска бригада}}

Године 1991, годину дана прије избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]], Зеница је постала сједиште једне од првих приватних и независних {{nowrap|радио-станица}} у Источној Европи — Радио {{nowrap|CD-CEMP}}.<ref>{{cite web|url=http://superinfo.ba/Novine/Superinfo-23.pdf|title=Super info, broj 23|website=superinfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721214057/http://superinfo.ba/Novine/Superinfo-23.pdf|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> У прољеће 1993, новинар и власник Радија {{nowrap|CD-CEMP}}, добио је белгијску награду за независно новинарство — Оловка мира ({{јез-енгл|The Pen Of Peace}}).<ref>{{cite web|url=https://www.linkedin.com/in/zoran-misetic-b492099|title=Zoran Misetic: Director of Global Business Development|website=[[linkedin|linkedin.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://archive.is/LBFDg|archivedate=26. 5. 2020|url-status=live}}</ref>

Дана [[19. април]]а [[1993]]. године, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|{{nowrap|Муслиманско-хрватског}} рата]], 15 цивила је убијено и још 50 повређено, када је [[Хрватско вијеће одбране|ХВО-ова]] граната из хаубице погодила централну пијацу Зенице.<ref>{{cite web|url=http://www.zenica.ba/aktuelnosti/vijesti/vijesti-detaljno/news/odata-pocast-ubijenim-civilima-zenice/?tx_news_pi1%5Bcontroller%5D=News&tx_news_pi1%5Baction%5D=detail&cHash=f982adb61d14898e6349c868e22655cc|title=Odata počast ubijenim civilima Zenice|website=[[Град Зеница|www.zenica.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721011631/http://www.zenica.ba/aktuelnosti/vijesti/vijesti-detaljno/news/odata-pocast-ubijenim-civilima-zenice/?tx_news_pi1%5Bcontroller%5D=News&tx_news_pi1%5Baction%5D=detail&cHash=f982adb61d14898e6349c868e22655cc|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> Граната је испаљена из села Путићево (15 километара од Зенице). Мету је погодило укупно шест граната, двапут по три. Први напад је почео око 12.10 часова, други са двије гранате у 12.24 часова, а наредне двије рунде са двије гранате у 12.29 часова.<ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e-5.htm|title=IV. ATTACKS ON TOWNS AND VILLAGES: KILLINGS: 9. The Shelling of Zenica|website=[[Хашки трибунал|www.icty.org]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721012303/http://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e-5.htm|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref> Током овог периода Зеница је била изолована од остатка свијета, годину и по дана. Град је претрпио значајан губитак цивилног становништва од [[снајпер]]ске ватре, пожара и глади. Четврти највећи град БиХ није имао воду ни струју.<ref>{{cite web|url=http://www.e-novine.com/feljton/51163-ratu-sam-osjetio-potrebu-Bogom.html|title=U ratu sam osjetio potrebu za Bogom|format=feljton|website=e-novine.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721214438/http://www.e-novine.com/feljton/51163-ratu-sam-osjetio-potrebu-Bogom.html|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref>

Зеница - 1944-09-06 - бомбардовање Жељезничког моста Пехаре од стране италијанског СААФ-а.jpg|<small>Бомбардовање жељезничког моста „Пехаре” од стране {{ill|en|16. сквадронсквардорн СААФ|16 Squadron SAAF|16. сквадрона {{nowrap|СААФ-а}}}} (1944)</small>

Зеница се након рата споро опоравља и даље развија. Владајућа политичка странка у Граду Зеница је чак 20 година била већински бошњачка и муслиманска [[Странка демократске акције]], за чије је односно вријеме владавине њених начелника развој насељеног мјеста Зеница односно града Зеница (његовог грађанског језгра, али такође и околних села као дијелова тадашње Општине) релативно споро напредовао, дијелом због корупције и малверзација разних типова<!--нпр. новац донација од добротвора, јавне набавке од установа, подјела станова од предузећа, изградња Спавача од државе и сл.-->;<ref>{{cite web|url=https://zurnal.info/novost/21569/glavna-tuziteljica-na-promociji-knjige-funkcionera-sda|title=NAKON ŠTO JE BIO POD ISTRAGOM: Glavna tužiteljica na promociji knjige funkcionera SDA|website=zurnal.info|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022210/https://zurnal.info/novost/21569/glavna-tuziteljica-na-promociji-knjige-funkcionera-sda|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://usn.co.ba/bih/politika/sporazum-sarajlica-i-vrace-klasicna-politicka-korupcija-hoce-li-koalicija-zastitara-i-sda-zavrsiti-u-tuzilastvu/2019/137725/|title=Sporazum Sarajlića i Vrače klasična politička korupcija? Hoće li koalicija “zaštitara“ i SDA završiti u tužilaštvu|website=usn.co.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022304/https://usn.co.ba/bih/politika/sporazum-sarajlica-i-vrace-klasicna-politicka-korupcija-hoce-li-koalicija-zastitara-i-sda-zavrsiti-u-tuzilastvu/2019/137725/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bh-index.com/bih-godisnje-gubi-i-do-milijardu-km-javne-nabavke-jedan-od-najvecih-izvora-korupcije/|title=BiH godišnje gubi i do milijardu KM: Javne nabavke jedan od najvećih izvora korupcije|website=www.bh-index.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022406/http://www.bh-index.com/bih-godisnje-gubi-i-do-milijardu-km-javne-nabavke-jedan-od-najvecih-izvora-korupcije/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> многа подручја самог насељеног мјеста Зеница ни након 20 година нису добила градску расвјету, водовод и канализацују те солидно асфалтиране путеве.<ref>{{cite web|url=https://zenicainfo.ba/2019/04/02/zavrsni-radovi-na-asfaltiranju-lasvanske-ulice/|title=Završni radovi na asfaltiranju Lašvanske ulice|website=zenicainfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721214753/https://zenicainfo.ba/2019/04/02/zavrsni-radovi-na-asfaltiranju-lasvanske-ulice/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref>

На [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2016.|Локалним изборима у БиХ 2016.]] године градоначелник је први пут постао [[независни политичар]] ([[Фуад Касумовић]]),<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/vijesti/bih/fuad-kasumovic-slavi-u-zenici-bio-sam-siguran-u-svoju-pobjedu/161002156|title=Fuad Kasumović slavi u Zenici: Bio sam siguran u svoju pobjedu|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022726/https://www.klix.ba/vijesti/bih/fuad-kasumovic-slavi-u-zenici-bio-sam-siguran-u-svoju-pobjedu/161002156|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref> који је за циљ имао да Зеница постане модеран, европски и регионални центар.<ref>{{cite web|url=http://fuadkasumovic.ba/|title=FK|website=fuadkasumovic.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180323050710/http://fuadkasumovic.ba/|archivedate=23. 3. 2018|url-status=dead}}</ref> За три године мандата нагло је убрзао развој, стављајући нагласак на градско језгро односно насељено мјесто;<ref name="FK planovi">{{cite web|url=http://fuadkasumovic.ba/program/|title=FK, program|website=fuadkasumovic.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161031095941/http://fuadkasumovic.ba/program/|archivedate=31. 10. 2016|url-status=dead}}</ref> град за локације од приоритетног значаја покреће увођење расвјете те водовода и канализације, асфалтирање путева и унапређење транспорта (бициклистичке траке и штандови за бицикла бивају уведени по први пут у историји Зенице на масовном плану, а од октобра 2019.<ref>{{cite news|url=https://radiosarajevo.ba/metromahala/teme/nextbike-i-u-zenici-na-sest-lokacija-gradanima-na-raspolaganju-30-bicikala/353704|title=Nextbike i u Zenici: Na šest lokacija građanima na raspolaganju 30 bicikala|website=radiosarajevo.ba|date=11. 10. 2019|accessdate=11. 3. 2020|archiveurl=https://archive.today/20200311183648/https://radiosarajevo.ba/metromahala/teme/nextbike-i-u-zenici-na-sest-lokacija-gradanima-na-raspolaganju-30-bicikala/353704|archivedate=11. 303. 2020|url-status=dead}}</ref> и систем [[nextbike|Некстбајк]]<ref>{{cite web|url=https://www.nextbike.ba/bs/zenica/|title=nextbike Zenica|accessdate=11. 3. 2020}}</ref> који у БиХ имају још само Сарајево и Бања Лука<!--у Тузли је укинут--> а у свијету укупно преко 200 градова), праве се планови за увођење новог система гријања града (Зеничани се двије деценије у 21. вијеку редовно суочавају са потпуном обуставом или слабом испоруком гријања током сезоне, поготово у најхладнијим данима),<ref>{{cite web|url=https://tntportal.ba/vijesti/povodom-prve-godine-mandata-gradonacelnik-zenice-fuad-kasumovic-odrzao-preskonferenciju-foto/|title=POVODOM PRVE GODINE MANDATA: Gradonačelnik Zenice Fuad Kasumović održao preskonferenciju (FOTO)|website=tntportal.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721020816/https://tntportal.ba/vijesti/povodom-prve-godine-mandata-gradonacelnik-zenice-fuad-kasumovic-odrzao-preskonferenciju-foto/|archivedate=21. 7. 2019|url-status=dead}}</ref> почињу се редовно одржавати [[Нова година|новогодишњи]] концерти на главном градском тргу за све грађане и посјетиоце (први је одржан 2017/2018. а наступио је [[Милиграм (група)|Милиграм]];<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/magazin/muzika/zenicani-u-2018-godinu-ulaze-s-miligramom-organizatori-najavljuju-ludu-noc/171111039|title=Zeničani u 2018. godinu ulaze s Miligramom, organizatori najavljuju ludu noć|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721024321/https://www.klix.ba/magazin/muzika/zenicani-u-2018-godinu-ulaze-s-miligramom-organizatori-najavljuju-ludu-noc/171111039|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref> други је одржан 2018/2019. године када је главни наступ имала [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]]),<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/magazin/enes-begovic-amel-curic-i-kice-za-novu-godinu-u-centru-zenice/181130052|title=Enes Begović, Amel Ćurić i Kice za Novu godinu u centru Zenice|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181203174843/https://www.klix.ba/magazin/enes-begovic-amel-curic-i-kice-za-novu-godinu-u-centru-zenice/181130052|archivedate=3. 12. 2018|url-status=live}}</ref> организују се разне нове манифестације за грађане и туристе (нпр. Зеница самер фест, музички фестивал са домаћим и регионалним звијездама који траје неколико седмица и одржава се на градском тргу — први је љета 2018. отворио [[Френки]] а затворила [[Дубиоза колектив]],<ref>{{cite web|url=https://zenicainfo.ba/2018/06/27/najavljen-i-zenica-summer-fest-spektakularno-ljeto-uz-zvijezde-umjetnost-i-zabavu-u-srcu-grada/|title=Najavljen I Zenica Summer Fest: Spektakularno ljeto uz zvijezde, umjetnost i zabavu u srcu grada|website=zenicainfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721032728/https://zenicainfo.ba/2018/06/27/najavljen-i-zenica-summer-fest-spektakularno-ljeto-uz-zvijezde-umjetnost-i-zabavu-u-srcu-grada/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> а на другом је љета 2019. за отварање био задужен [[Саша Ковачевић]] а затварање [[Жељко Јоксимовић]];<ref>{{cite web|url=https://www.072info.com/i-zeljko-joksimovic-zvijezda-ovogodisnjeg-zenica-summer-festa/|title=I Željko Joksimović zvijezda ovogodišnjeg Zenica summer festa|website=www.072info.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721033042/https://www.072info.com/i-zeljko-joksimovic-zvijezda-ovogodisnjeg-zenica-summer-festa/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> умјетнички, трговачки и др. базари и сл.)<ref>{{Cite web|url=https://www.blicvijesti.com/bzk-preporod-zenica-sutra-organizuje-8-art-bazar/|title=BZK "Preporod" Zenica sutra organizuje 8. Art bazar|date=6. 3. 2019.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://zenicainfo.ba/2019/06/26/udruzenje-nas-most-organizuje-orijentalni-bazar-u-zenici/|title=Udruženje Naš most organizuje orijentalni bazar u Zenici|date=26. 6. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.zenicablog.com/otvoren-prvi-supermarket-bazar/|title=Otvoren prvi supermarket "Bazar"|date=15. 4. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.zenit.ba/prednovogodisnji-bazar-kreativaca-u-zenici/|title=Prednovogodišnji bazar kreativaca u Zenici|date=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tntportal.ba/vijesti/zenica-u-mjesnoj-zajednici-radakovo-odrzan-novogodisnji-bazar-foto/|title=ZENICA: U Mjesnoj zajednici Radakovo održan novogodišnji Bazar (FOTO)|date=31. 12. 2018.}}</ref> док се трговачкопривредни сајам са дугом историјом [[ЗЕПС]] шири — тако унапређујући туристички односно привредни потенцијал. Ово су све разлози због чега град посјећује све више људи са свих континената свијета, од којих је значајно поменути Африку<!--прије је било веома тешко видјети црнца у граду, сада се може видјети веома лако--> и Азију<!--кинески шопови, под стадионом, у Зеничанци и другдје-->. Ријешен је проблем {{nowrap|паса-луталица}} у насељеном мјесту,<ref>{{Cite web|url=https://bih.time.mk/c/896cf06957/najesen-pocinje-sa-radom-zenica-konacno-dobija-azil-za-pse-lutalice.html|title=NAJESEN POČINJE SA RADOM Zenica konačno dobija azil za pse lutalice|website=bih.time.mk|accessdateaccess-date=21. 7. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190726101825/https://bih.time.mk/c/896cf06957/najesen-pocinje-sa-radom-zenica-konacno-dobija-azil-za-pse-lutalice.html|archive-date=26. 7. 2019|url-status=dead}}</ref> значајно је смањено загађење које је кулминирало почетком<ref>{{cite web|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721025344/http://www.balkaniyum.tv/bih/vijesti/38884.shtml|title=Zagađenje zraka u Zenici kulminira, građani traže uvođenje interventnih mjera|work=www.balkaniyum.tv|archivedate=21. 707. 2019|url=http://www.balkaniyum.tv/bih/vijesti/38884.shtml|url-status=dead|accessdateaccess-date=21. 707. 2019}}</ref> и половином 2010-их (Зеничани су били навикнути на розе-црвено небо и загађен ваздух неугодног мириса нарочито током ноћи загађења),<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/vijesti/bih/u-zenici-najavljeni-protesti-zbog-povecanog-zagadjenja-zraka/141202002|title=U Zenici najavljeni protesti zbog povećanog zagađenja zraka|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721025330/https://www.klix.ba/vijesti/bih/u-zenici-najavljeni-protesti-zbog-povecanog-zagadjenja-zraka/141202002|archivedate=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref> унапређен је јавни превоз (нови аутобуси, вај-фај и сл.)... У плану је и рјешавање великог проблема незапослења и модернизовање система образовања, изградња градске подземне гараже,<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sve-veci-broj-vozila-podzemne-garaze-resavaju-problem-parkinga-u-zenici/3ygppns|title=Sve veći broj vozila: Podzemne garaže rešavaju problem parkinga u Zenici|website=Blic.rs}}</ref> као и пројекти утопљавања зграда у граду.<ref>{{Cite web|url=http://www.zenica.ba/aktuelnosti/javni-pozivi/news/javni-poziv-za-sufinansiranje-projekata-utopljavanja-stambenih-objekata-kolektivnog-stanovanja-stambenih-zgrada/?tx_news_pi1%5Bcontroller%5D=News&tx_news_pi1%5Baction%5D=detail&cHash=c49bf642b42e28d96af5117aceb03d09|title=Javni poziv za sufinansiranje projekata utopljavanja stambenih objekata kolektivnog stanovanja- stambenih zgrada|website=www.zenica.ba}}</ref> Манифестација [[Чимбуријада]], која се одржава већ неколико деценија, одржана је и [[2019]]. године, уз видео-пренос на [[РТВ Зеница|ТВ Зеници]].<ref>{{cite web|url=https://www.zenicablog.com/foto-galerija-od-100-fotografija-odrzana-zenicka-cimburijada-2019/|title=FOTO: Galerija od 100 fotografija – Održana zenička “Čimburijada 2019.”|website=www.zenicablog.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721030103/https://www.zenicablog.com/foto-galerija-od-100-fotografija-odrzana-zenicka-cimburijada-2019/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead}}</ref>

Град Зеница (Град) има [[грб]] и [[застава|заставу]], који су званични и за насељено мјесто (град).<!--видјети формулацију наслова референце--><ref name="grb-zastava official">{{cite web|url=http://www.zenica.ba/fileadmin/user_upload/Doc/Zvanicna_obiljezja/Grb_i_zastava_Zenice_Standardi_i_Tumacenje.pdf|title=Grb i zastava Zenice – Standardi i tumačenje|type=линк за директно преузимање званичног документа|work=zenica.ba|accessdate=2. 3. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200302135218/http://www.zenica.ba/fileadmin/user_upload/Doc/Zvanicna_obiljezja/Grb_i_zastava_Zenice_Standardi_i_Tumacenje.pdf|archivedate=2. 3. 2020|url-status=live}}</ref><ref name="grb-zastava official .ai">{{cite web|url=http://www.zenica.ba/fileadmin/user_upload/Doc/Zvanicna_obiljezja/ZENICA_CoatOfArms_Flag_Construction.ai|title=Zenica City – Coat of Arms & Flag – construction|type=линк за директно преузимање званичног документа|work=zenica.ba|accessdate=2. 3. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200302135241/http://www.zenica.ba/fileadmin/user_upload/Doc/Zvanicna_obiljezja/ZENICA_CoatOfArms_Flag_Construction.ai|archivedate=2. 3. 2020|url-status=live}}</ref><ref name="grb-zastava">{{cite web|url=https://www.scribd.com/document/363273229/Grb-i-zastava-Zenice-Standardi-i-Tumacenje-pdf|title=Grb i zastava Zenice – Standardi i tumačenje|work=www.scribd.com|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720181644/https://www.scribd.com/document/363273229/Grb-i-zastava-Zenice-Standardi-i-Tumacenje-pdf|archivedate=20. 7. 2019|url-status=live}}</ref><ref name="grb-zastava 1">{{cite web|url=https://imgv2-2-f.scribdassets.com/img/document/363273229/original/f1e145bf11/1551224227?v=1|title=Grb i zastava Zenice – Grafički standard i tumačenje|work=imgv2-2-f.scribdassets.com|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720181844/https://imgv2-2-f.scribdassets.com/img/document/363273229/original/f1e145bf11/1551224227?v=1|archivedate=20. 707. 2019|url-status=dead}}</ref>

Позадина заставе града Зеница је жуте и свијетлозелене боје исте као и на грбу<ref name="grb-zastava official"/><ref name="grb-zastava official .ai"/> (постоји и варијанта са позадином бијеле боје).<ref name="zastava-bijela"/> Однос ширине и дужине заставе је 1:2 (бијеле 3:7).<ref name="zastava-bijela"/><ref name="grb-zastava official"/><ref name="grb-zastava official .ai"/><ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/> Застава се не мора користити у свим варијантама у усправном положају.<ref name="grb-zastava official"/><ref name="grb-zastava official .ai"/> На средини заставе налази се необојен грб (само контуре);<ref name="grb-zastava official"/><ref name="grb-zastava official .ai"/><ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/> у варијанти бијеле боје грб је обојен.<ref name="zastava-bijela"/> Ширина грба заузима отприлике {{frac|1|3}} ширине водоравне односно {{frac|2|3}} ширине усправне заставе,<ref name="grb-zastava official"/><ref name="grb-zastava official .ai"/><ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/> а у варијанти са бијелом позадином<ref name="zastava-bijela">{{cite web|url=http://centar72.ba/sites/default/files/slike-prijava/11755178_10205238591543546_5004259657307104523_n.jpg|title=Слика окачене заставе Зенице бијеле боје код Каменог спавача, споменика на градском тргу|work=|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720191711/http://centar72.ba/sites/default/files/slike-prijava/11755178_10205238591543546_5004259657307104523_n.jpg|archivedate=20. 707. 2019|url-status=dead}}</ref> висина грба заузима {{frac|3|7}} висине усправне заставе.<ref name="zastava-bijela"/><ref name="grb-zastava official"/><ref name="grb-zastava official .ai"/><ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/>

[[НК Челик|ФК Челик]] двоструки је освајач некадашњег Средњоевропског купа.<ref name="germanijak.hr">{{cite web|url=http://www.germanijak.hr/nogomet/vijesti/euforija-u-srcu-bosne-navijaci-su-nasa-posljednja-nada/28260|title=REPORTAŽA Euforija u srcu Bosne: Navijači su naša posljednja nada|website=germanijak.hr|date=1. 3. 2017|accessdate=30. 12. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20201229233942/http://www.germanijak.hr/nogomet/vijesti/euforija-u-srcu-bosne-navijaci-su-nasa-posljednja-nada/28260|archivedate=30. 12. 2020|url-status=live}}</ref> Од признавања Босне и Херцеговине, Челик је три пута био државни првак,<ref name="germanijak.hr"/> а у два наврата освајач купа.

{{divдив colцол||30em}}

* [[КК Челик|Кошаркашки клуб „Челик”]]

* [[Рагби клуб Челик|Рагби клуб „Челик”]]

* [[Рагби клуб Рудар (Зеница)|Рагби клуб „Рудар”]]

* [[РК Челик Зеница|Рукометни клуб „Челик”„Челик]]”

{{divДив colцол endенд}}

* [[Lamela (Zenica)|Ламела]]

* Кино СинестарМултиплекс (Екран)екран

* {{cite web|url=https://www.bosanskehistorije.com/historija/36-etimologija/1379-historija-grada-zenice|title=Historija grada Zenice|website=www.bosanskehistorije.com|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190809155332/https://www.bosanskehistorije.com/historija/36-etimologija/1379-historija-grada-zenice|archivedate=909. 808. 2019|url-status=dead|access-date=10. 08. 2019}}

* {{cite web|url=http://cista-rijeka-bosna.org/WP/grad-zenica/|title=Grad Zenica|website=cista-rijeka-bosna.org|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721220928/http://cista-rijeka-bosna.org/WP/grad-zenica/|archivedate=21. 707. 2019|url-status=dead|access-date=21. 07. 2019}}

* {{cite web|url=https://hdlskl.hr/svjedocanstva/zenica/|title=Hrvatsko društvo logoraša srpskih koncentracijskih logora – Zenica|website=hdlskl.hr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190722170904/https://hdlskl.hr/svjedocanstva/zenica/|archivedate=22. 707. 2019|url-status=dead|access-date=22. 07. 2019}}

* {{cite web|url=https://www.jevtic.net/zenica_pjesme.html|title=Tekstovi pjesama o Zenici|website=www.jevtic.net|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190722122758/https://www.jevtic.net/zenica_pjesme.html|archivedate=22. 707. 2019|url-status=dead|access-date=22. 07. 2019}}

* {{cite web|url=http://kakanj.com.ba/v4/31-godisnjica-smrti-kemala-kapetanovica/|title=Dogodilo se na današnji dan: 3. juna 1984. godine umro akademik Kemal Kapetanović|website=kakanj.com.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160604190754/http://kakanj.com.ba/v4/31-godisnjica-smrti-kemala-kapetanovica/|archivedate=404. 606. 2016|url-status=dead|access-date=22. 07. 2019}}

* {{cite web|url=https://www.kockice.ba/ksc/na-sutliji-sa-prof-zeljkom-stapicem/|title=Na sutliji sa prof. Željkom Stapićem|website=kockice.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190722150750/https://www.kockice.ba/ksc/na-sutliji-sa-prof-zeljkom-stapicem/|archivedate=22. 707. 2019|url-status=dead|access-date=22. 07. 2019}}