|
[[Датотека:Serbo croatian languages2006-sr.png|мини|300п|Подручје на коме већина становника говори хрватски језик (2006. године)]]
[[Датотека:Vojvodina rusyn croatian czech map.png|мини|десно|265п|Суботица је једина општина у Војводини у којој је хрватски службени језик (2003)]]
'''Хрватски језик''' је стандардни [[јужнословенски језици|јужнословенски]] [[језик]] којим говори око 5,5 милиона.600.000 људи ,<ref>{{cite web|title=Хрватски|year=2001 - 2004| url = http://www.ethnologue.com/language/hrv}}</ref>, углавном [[Хрвати|Хрвата]],<ref>E.C. Hawkesworth, "Serbian-Croatian-Bosnian Linguistic Complex", in the ''[[Encyclopedia of Language and Linguistics]]'', 2nd edition, 2006.</ref> у [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и неутврђенХерцеговина|Босни броји хрватскихХерцеговини]], исељеника[[Србија|српској]] уаутономној обепокрајини Америке, Аустралији[[Војводина|Војводини]] и Европидругих суседним земљама. Сличан је [[српски језик|стандардном српском језику]] (и српски и, хрватски и, бошњачки језик, као и црногорски који још није доживео пуну лингвистичку афирмацију,језик стандардизовани су на истом дијалекту -— [[источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачком]]), а као стандардни језик се [[издвојио 1991]]. издвојио из [[српскохрватски језик|српскохрватског језичког стандарда]].<ref>David Dalby, ''Linguasphere'' (1999/2000, Linguasphere Observatory), pg. 445, 53-AAA-g, "Srpski+Hrvatski, Serbo-Croatian".</ref><ref>Benjamin W. Fortson IV, ''Indo-European Language and Culture: An Introduction'', 2nd ed. (2010, Blackwell), pg. 431, "Because of their mutual intelligibility, Serbian, Croatian, and Bosnian are usually thought of as constituting one language called Serbo-Croatian."</ref><ref>Václav Blažek, "On the Internal Classification of Indo-European Languages: Survey" [http://www.phil.muni.cz/linguistica/art/blazek/bla-003.pdf retrieved 20 Oct 2010], pp. 15–16.</ref><ref>{{cite book|title=Lexical layers of identity: words, meaning, and culture in the Slavic languages|last=Šipka|first=Danko|publisher=Cambridge University Press|year=2019|isbn=978-953-313-086-6|location=New York|page=206|doi=10.1017/9781108685795|lccn=2018048005|oclc=1061308790|quote=Serbo-Croatian, which features four ethnic variants: Serbian, Croatian, Bosnian, and Montenegrin|author-link=Danko Sipka}}</ref> Хрватска језичка норма (али другачијег старијег типа) је постојала и пре стварања српскохрватског стандарда.
ПрикључкомС придруживањем Хрватске [[Европска унија|Европској унији]] 1. јула 2013. године, хрватски је постао 24.двадесет четврти службени језик те заједнице.<ref>{{cite web|url=http://daily.tportal.hr/89107/Vandoren-EU-membership-challenge-and-chance-for-Croatia.html|title=Vandoren: EU membership – challenge and chance for Croatia – Daily – tportal.hr|date=2010-09-30|publisher=Daily.tportal.hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20101115051444/http://daily.tportal.hr/89107/Vandoren-EU-membership-challenge-and-chance-for-Croatia.html|archive-date=2010-11-15|url-status=dead|access-date=2010-10-27}}</ref><ref>{{cite web|url=http://europa.eu/epso/apply/news/news130_en.htm|title=Applications for Croatian linguists|date=2012-06-21|publisher=EU careers|access-date=2012-09-10}}</ref> ▼У Србији од почетка 90-тих година 20. века до данас, представници интегралне научне [[србистика|србистике]] ([[Милош Ковачевић]], Радмило Маројевић, [[Петар Милосављевић]] и др.) стоје на становишту да је српскохрватски само преименовани српски књижевни језик, а да „Такозвани хрватски књижевни језик јесте загребачка варијанта српског књижевног језика“.<ref>{{cite web|url=http://www.svevlad.org.rs/srbistika/slovo.html|title= Слово о српском језику, 1998 }}</ref> <ref>{{cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/9610754#full|title= Милош Ковачевић (2000), „Шта је то и куда иде српски језик“, Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу, XXX, бр.34–35, стр.30.}}</ref>То значи да тзв. хрватски језик (исто важи за босански/бошњачки и црногорски) спада у „политичке језике“ (језици само по имену).<ref>{{cite web|url=https://ssr.org.rs/milos-kovacevic-kako-da-sacuvamo-identitet-kad-je-srbija-jedina-zemlja-u-kojoj-vecinski-jezik-nije-obavezan/|title= Термин „политички језик“ Посећено: 10.9.2020.}}</ref>
▲Прикључком Хрватске [[Европска унија|Европској унији]] 1. јула 2013. године, хрватски је постао 24. службени језик те заједнице.<ref>{{cite web|url=http://daily.tportal.hr/89107/Vandoren-EU-membership-challenge-and-chance-for-Croatia.html|title=Vandoren: EU membership – challenge and chance for Croatia – Daily – tportal.hr|date=2010-09-30|publisher=Daily.tportal.hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20101115051444/http://daily.tportal.hr/89107/Vandoren-EU-membership-challenge-and-chance-for-Croatia.html|archive-date=2010-11-15|url-status=dead|access-date=2010-10-27}}</ref><ref>{{cite web|url=http://europa.eu/epso/apply/news/news130_en.htm|title=Applications for Croatian linguists|date=2012-06-21|publisher=EU careers|access-date=2012-09-10}}</ref>
== Хрватски језик као систем дијалеката ==
|
