Иван Гундулић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ovaj članak treba izreferencirati. naročito ovo za nacionalnost pošto je predmet ratova izmena. |
увод |
||
Ред 2:
[[Слика:Ivan Gundulić.jpg|мини|200п|Иван Гундулић.]]
'''Иван Џиво Гундулић''' ([[9. јануар]] [[1589]]. — [[8. децембар]] [[1638]].) је био један од најзначајнијих песника [[
==Биографија==
Рођен је рођен у властелинској породици као најстарији син Франа Гундулића и Џиве Градић. Породица Гундулић била је позната још у [[13. век]]у, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у [[Дубровник]]у и околини. Иван Гундулић је имао три сина, од којих је један био [[песник]], а један маршал аустријске [[војска|војске]].
Век је провео као чиновник републике, скоро на свима положајима. Два пута је био кнез у Конавлима ([[1615.]] и [[1619.]]), али никад није имао прилику да обавља ту функцију. Постаје сенатор<ref>Иван Гундулић / Краљ од пјесника, ур. Дуња Фалишевац, Мозаик књига, Загред, 2005., стр. 7;</ref> [[1636.]] године, а [[1638]]. изабран је за члана Малог већа. Осим тога постао је и члан напуљске књижевне „Академије доконих“. После кратке болести умире децембра исте године. Сахрањен је у фрањевачкој цркви у [[Дубровник]]у.
Ред 18:
„Дубравка" је пастирска игра, испевана под утицајем италијанске пасторалне поезије. Први пут је изведена [[1628]]. године пред дубровачком публиком. У овој пасторали Гундулић слави брак из љубави, поштење и честитост. Та етичка мисао је овде претстављена у алегоричној форми. Гундулић је предмет поставио на националну основу, јер се радња одиграва у Дубровнику. Он је Дубровчане приказао симболично: као виле и пастире. На дан [[св. Влах]]а, заштитника Дубровника, обичај је био да најлепши момак узме најлепшу девојку. Пастир Миљенко је тај момак, а девојка пастирица Дубравка. Судије буду поткупљене и Дубравку доделе ружном и старом Грдану, али због срџбе Божије то буде на време откривено и Дубравка полази за Миљенка. У почетку пасторале хор пастира и вила слави слободу и једнакост „дубраве" (Дубровника), а на крају пастири славе тријумф чисте љубави и поштења над материјалним богатством.
== Напомене ==
{{напомене}}
== Литература ==
* Милан Решетар, ''Гундулићев „Осман“'', Братство, XVIII, 1923.▼
* Исидора Секулић, ''Ивана Гундулића Сузе сина разметнога'', Џиво Гундулић, ''Сузе сина разметнога'', Београд, 1979.▼
▲*Милан Решетар, ''Гундулићев „Осман“'', Братство, XVIII, 1923.
* Мирослав Пантић, ''Поетика Гундулићевог „Османа“'', Мирослав Пантић, ''Сусрети с прошлошћу'', Београд, 1984. ▼
▲*Исидора Секулић, ''Ивана Гундулића Сузе сина разметнога'', Џиво Гундулић, ''Сузе сина разметнога'', Београд, 1979.
▲*Мирослав Пантић, ''Поетика Гундулићевог „Османа“'', Мирослав Пантић, ''Сусрети с прошлошћу'', Београд, 1984.
*
▲*Злата Бојовић, ''Осман Џива Гундулића'', Београд, 1995.
==Спољашње везе==
{{Wikisource|О епу Осман}}
* [http://www.ffzg.hr/infoz/dzs/html/Gunduli1.htm Осман] * [http://www.ffzg.hr/infoz/dzs/html/Gunduli2.htm Сузе сина разметнога]
* [http://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic08-dubravka.html Мирослав Пантић, Дубравка, Џива Гундулића]
{{DEFAULTSORT:Гундулић, Иван}}
| |||