Википедија

Манастир Врањина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознака: враћена измена
м Враћене измене корисника 77.222.24.37 (разговор) на последњу измену корисника Ђидо
ознаке: враћање враћена измена
Ред 23:
Првобитни манастир је основан [[1223]]. године и имао је три цркве посвећен Светом Николи, Светом Сави и [[Велика Госпојина|Успењу Пресвете Богородице]]. Сачувана је само црква Светог Николе, а и она је више пута обнављана.<ref name="Simić1994">{{Cite book|last=Simić|first=Pribislav|title=Crkvena umetnost: pregled razvoja graditeljstva i živopisa|url=http://books.google.com/books?id=7aQvAQAAIAAJ|accessdate=22. 4. 2013.|year=1994|publisher=Sv. arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve|quote= Међу најстарије манастире у Црној Гори спада манастир ВРАЊИНА са црквом Св. Николе, на острву у Скадарском језеру код Вирпазара. |pages=326}}</ref>
 
Манастир је у вријемевреме [[Немањићи|Немањића]], почев од Св. Саве богато дариван.
 
Владика Иларион, сазидавши ову свету обитељ, поклања је архиепископу Сави, који заповједи да је будући архиепископи не претварају у метохију, но да остане
слободна. У њој се спомињао архиепископ, а не владика зетски. То је било пусто острво, па Сава од метохије Спасове (Жиче), уступи добрих земаља за орање, која није била насељена, низ Плавницу до Лесковца и потока Гостиља. Над људима који су ту постављени да раде за Врањину, нису имали власт ни велможа, ни архиепископ, ни његов отрок... но су работници св. оцу Николи. Синовац Савин, Владислав, потврдио је дар Савин св. Николи на Врањини и придодао је два села, које ослободи од: служења у војсци, царскога злата - пореза и виноградарине.<ref>{{Cite book|last=Срећковић|first=Пантелија|authorlink=Панта Срећковић|coauthors=|title=Историја српскога народа |year=2021|pages=797|publisher=Мирдин|location=Младеновац |id=}}</ref>
 
[[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|Свети Срђ на Бојани]] у Зети је био познат и по томе што су српски краљеви од прихода овог манастира давали другим мјестима. Тако је српска краљица [[Јелена Анжујска|Јелена]], [[Стефан Урош I|Урошева]] супруга, у својој повељи навела: ''от трга свето-срћскаго р (100) перпер монастиру'' Св. Николе у Врањини.{{sfn|Јастребов|2020|p=216}} [[Стефан Урош II Милутин|Милутинвом]] Хрисовуљом било је даровано врањинском манастиру ''от трга светаго Сергија всако годишче р (100) перпер'' у новцу или стварима.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 332. - 333. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> {{sfn|Јастребов|2020|p=219}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Врањина”