Артур Комптон — разлика између измена

| име = Артур Комптон''Холи'' Комтон

| опис_слике = Артур КомптонКомтон (1927)

| место_рођења = [[Вустер (Охајо)|Вустер]] ([[Охајо]])

| место_смрти = [[Беркли (Калифорнија)|Беркли]] ([[Калифорнија]])

| школа = [[Универзитет Принстон]], [[CollegeКолеџ of WoosterВустер]]

| познат_по = [[КомптоновКомтонов ефекат]]<br />[[КомптоноваКомтонова дужина]]<br />[[КомптоновоКомтоново расејање]]<br />[[КомптоноваКомтонова таласна дужина]]<br />[[КомптоновКомтонов помак]]

'''Артур ''Холи'' КомптонКомтон''' ({{јез-енгл|Arthur Holly Compton}}; [[Вустер (Охајо)|Вустер]], [[10. септембар]] [[1892]] — [[Беркли (Калифорнија)|Беркли]], [[15. март]] [[1962]]) био је амерички физичар који је добио [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] за проналазак [[КомптоновКомтонов ефекат|КомптоновогКомтоновог ефекта]] 1922. године.<ref>{{cite web |title=Arthur H. Compton - Biographical |url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1927/compton/biographical/ |website=Nobel Prize |access-date=21. 1. 2021}}</ref> КомптоновКомтонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са [[електрон]]а. Откриће КомптоновогКомтоновог ефекта је потврдило да [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] има и таласне и честичне особине ([[таласно-честични дуализам]]), што је једно од основних начела [[квантна механика|квантне теорије]].<ref>{{cite web |title=Arthur Holly Compton American physicist |url=https://www.britannica.com/biography/Arthur-Holly-Compton |website=Britannica |access-date=21. 1. 2021}}{{en}}</ref>

КомптонРођен је рођен у [[Вустер (Охајо)|Вустеру]], [[Охајо]],; образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у [[Минесота|Минесоти]] а 2 године је био истраживачки радник друштва [[Вестингхаус]]. Године [[1923]]. постаје професор физике на универзитету у [[Чикаго|Чикагу]]. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабораторијом у којој је извршена прва [[нуклеарна ланчана реакција]] ([[Енрико Ферми]]- [[1942]]). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945—1953 ректор је универзитета у [[Вашингтон]]у а од [[1954]]. је радио као професор [[Филозофија|филозофије]].

КомптонКомтон се бавио проучавањем рендгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. [[1941]]. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе.<ref>{{cite web |title=Arthur Holly Compton Biographies |url=https://www.atomicarchive.com/resources/biographies/compton.html |website=Atomic Archive |access-date=21. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Compton, Arthur Holly, 1892-1962 |url=https://history.aip.org/phn/11403003.html |website=AIP |access-date=21. 1. 2021}}{{en}}</ref>

КомптонКомтон је био убеђен да [[Сједињене Америчке Државе|САД]] мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године [[1946]]. „Морални значај атомске бомбе” (The Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је као препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему, ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол Америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира.

{{DEFAULTSORT:КомптонКомтон, Артур}}