Родно осетљив језик — разлика између измена

Студије рода и језика бивају препознате и признате као релевантне академске дисциплине у западним друштвима од средине 70-их година 20. века. И раније је постојало одређено интересовање за питање језика и рода, па је тако, на пример, још у 18. веку енглески писац [[Џонатан Свифт]] поделио гласове енглеског језика на тврде консонанте, типичне за мушкарце, и меке вокале, типичне за жене. Дански лингвиста [[Ото Јесперсен]] у својој књизи из 1922. године једно поглавље посветио је анализи „недостатака“ женског говора, а социолингвистичке студије [[Вилијем Лабов|Вилијема Лабова]] и [[Питер Традгил|Питера Традгила]] користе пол као једну од варијабли у својим истраживањима. Од тада па до данас однос језика и рода постаје предмет системске, научне анализе тек са експанзијом другог таласа феминизма, када је постало јасно да постоји веза између језика и идеологије.

 

 

Током следећих деценија ова истраживања искристалисала су два супротстављена приступа проблему односа тзв. мушког и женског језика. Један инсистира на разликама између ова два језика као последицама различите социјализације два пола, док други истиче значај доминантности мушкараца над женама као основном узроку постојања разлика у говору између полова<ref>{{cite book|first=А.|last=Кузмановић Јовановић|title=Језик и род: дискурзивна конструкција родне идеологије.|year=2013|publisher=Чигоја|location=Београд}}</ref>.