Силовања током рата у Босни и Херцеговини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 26063484 корисника Ничим неизазван (разговор)
ознаке: поништење враћена измена
м Враћене измене корисника 89.216.98.125 (разговор) на последњу измену корисника Ничим неизазван
ознаке: враћање враћена измена
Ред 1:
'''Силовања током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]''' представљало је политику масовног системског насиља усмереног против [[жена]].<ref name="Doja-Crime-Law-Social-2019-Politics of mass rapes">{{cite journal|last1=Doja|first1=Albert|date=2019|title=Politics of mass rapes in ethnic conflict: a morphodynamics of raw madness and cooked evil|url=https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-01319734/file/Doja-2019-Mass-Rapes-Politics.pdf|journal=Crime, Law and Social Change|language=en|publisher=SpringerLink|volume=71|issue=5|pages=541–580|doi=10.1007/s10611-018-9800-0|issn=1573-0751|s2cid=149928004}}</ref> Иако су мушкарци свих етничких група починили [[Силовање|силовања]], по пропаганди западних медија и судова који су у духу антисрпских политика (''Срби су највећи кривци за рат''), већину силовања су починили припадници [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] (ВРС) и других паравојних јединица, које су, по њима, користиле силовање као средство терора и тактику,{{sfn|Bell|2018}} у оквиру [[Етничко чишћење у Рату у Босни и Херцеговини|етничког чишћења]].{{sfn|Totten|Bartrop|2007|pp=356–57}}{{sfn|Henry|2010|p=65}}{{sfn|Hyndman|2009|p=204}} Процене броја силованих жена током рата крећу се између 10.000 и 50.000.<ref>{{harvp|Bell|2018}}; {{harvp|Turto|2017}}; {{harvp|Džidić|Dzidic|2015}}; {{harvp|Reuters|2019}}; {{harvp|Gadzo|2017}}; {{harvp|Crowe|2013}}{{rp|p. 343|quote=estimates are that between 10,000 to 12,000 women were raped during the war, all nationalities}}</ref> Тачан број је тешко утврдити и верује се да је број непријављених случајева много већи од пријављених.<ref name="TRIAL Int.-2020-In-Bosnia-sexual-violence">{{cite web|url=https://trialinternational.org/latest-post/in-bosnia-and-herzegovina-stigmatization-persists-for-victims-of-wartime-sexual-violence/|title=In Bosnia and Herzegovina, stigmatization persists for victims of wartime sexual violence|date=17 April 2020|website=TRIAL International|language=en|access-date=2 June 2020}}</ref>
 
[[Хашки трибунал]] прогласио је „систематско силовање” и „сексуално ропство” у ратно време злочином против човечности. Неки аутори закључили су на основу организоване и систематске природе масовних силовања женске бошњачке популације да су ова силовања била део шире кампање етничког чишћења{{sfn|Cohen|1996|p=47}}{{sfn|Boose|2002|p=73}}{{sfn|Becirevic|2014|p=117}} и да је ВРС спроводила политику [[Геноцидно силовање|геноцидног силовања]] против бошњачке етничке групе.{{sfn|Johan Vetlesen|2005|p=197}} О широј кампањи муслимана Насера Орића у покољима над недужним цивилима, православним Србима у подрињу, исти аутори нису писали, а Хашки трибунал га је ослободио за почињене тешке ратне злочине. Наратив тих политика је преувеличавање злочина Срба, а минимализирање и заташкавање свих злочина над Србима.
 
Суђење припаднику ВРС-а Драгољубу Кунарцу било је први пут да је особа осуђена због коришћења силовања као средства за вођење рата. Након рата, направљено је неколико награђиваних документараца, дугометражних филмова и представа које обрађују силовања и њихове последице.{{sfn|Morales|2001|p=180}}{{sfn|Stiglmayer|1994|p=202}}